While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

27 април 2010

Ptičarenje – lekcija 5


Ovde ste naučili kako da odaberete priručnik za određivanje vrsta, ovde čemu isprva služi beležnica, ovde kako da hvatate beleške i ovde kako da izaberete dvogled. A da biste ptice upoznali i prepoznali u prirodi, posmatrajte ih što češće. Izađite kad možete rano ujutru na nekoliko sati na teren za koji znate (ili očekujete) da je produktivan u pogledu ptica, najbolje tamo gde se više staništa susreću i prepliću, npr. šuma, livada i reka. Močvarna staništa su dobra prilika za vežbu jer nude veći broj krupnih i uočljivijih vrsta, lakih za identifikaciju. Mimo vode, voće, bilo divlje ili kultivisano, je mamac za mnoge ptice.
Ptice je najlakše posmatrati onda kada su najaktivnije. U toku godine je to period seobe (mart – april i avgust - novembar) i gnežđenja: uglavnom april – jun ili jul, mada u planinama, u zavisnosti od visine počinje tek u maju ili junu. Krupnije vrste grabljivica počinju s gnežđenjem već u februaru i ono traje do sredine leta.
U toku dana je vrhunac aktivnosti ujutru, počev pola sata pre pa do tri sata nakon izlaska sunca, po svežijem danu i četiri sata; i pozno popodne (recimo posle 15.00 h po svežijem, ili posle 16.00 h po toplijem danu). Podne je period smanjene aktivnosti, sa izuzetkom krupnih ptica grabljivica koje tada šestare na toplim uzlaznim vazdušnim strujama.
123.jpg
Hodajte polako i tiho, gledajući na sve strane i osluškujući svo vreme. Pretražujte pogledom (oči imaju znatno šire vidno polje od dvogleda), obraćajući posebnu pažnju na pokrete. Iako mnoge ptice cvrkuću, proći će dosta vremena pre nego što budete u stanju da ih identifikujete po glasu. U početku obratite pažnju na pravac iz koga zvuk dolazi i možda ćete videti pticu koja ga ispušta.
Na otvorenom ćete videti ptice i kada pred vama uzlete, a najčešće i gde slete. Na obraslim terenima to nije slučaj, pa se s vremena na vreme zaustavite, stojeći ili sedeći mirno, tako da vas granje donekle skriva, ali da ne sputava pogled, puštajuci ptice da se opuste i zaborave na vas.
Dodatne informacije i istomišljenike potražite na FB strani Lige za ornitološku akciju Srbije.

18 април 2010

Višak prstiju na ruci, ili, u potrazi za krstašem



Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane višak. Ali, ni od njega ni traga.


Par vuga me nadleće, jedna peva iz obližnjeg voćnjaka (pesme potražite u dnu teksta). Kobac juri nešto što ne uspevam dobro da vidim. A krstaša, ni od kuda. Dobro, krupan je on, očekivao bih da sačeka da ogreje, da se topao vazduh stane uzdizati, kao besplatan lift, da ne troši džabe kalorije na mahanje krilima...

Struji prohladan vetrić, pa zatvaram prozor. Krešteći, vivci nadleću dolinu obližnjeg potoka, očigledno brane teritoriju na kojoj se gnezde. Prva kukavica koju ove godine vidim, sleće na žbun, okrenuta mi prefinjenoprugastim trbuhom. Crnoglava travarka, crnoglava grmuša... nigde orla. Velika strnadica peva sa vrha obližnje voćke. Iz dubine kadra čuje se tečno i zvonko, bučnim mehurićima nalik, glasanje pčelarica; takođe, mojih prvih ove godine. Tek pre nekoliko dana su stigle iz Afrike.

Najzad, bude se i prve tekunice. Neke se hrane, pridržavajući zalogaj prednjim šapicama, poput veverica. Druge se jure, treće svađaju. Četvrte stražare, uspravljene poput merkata.

I tekunice su sve ređe: sa prestankom napasanja stoke, pašnjak zarasta i one odatle nestaju (o stočnom fondu drugi put). Preoravanjem, i sam pašnjak biva uništen, a one zauvek nestaju.

Neki se pašnjaci unište na moderniji način: skine se trava sa sve busenovima i zemljom, da završi kao tepih-trava kakva se prodaje po garden centrima. Tekunice ostaju bez doma, orao bez hrane..., ali će travnjak nekog novog tržnog centra ili banke biti zaista lep i zelen.

Nekom ranijom prilikom sam posmatrao krstaša kako ovde lovi. Ne razbeže se sve tekunice uspaničeno čim ga vide - tako bi ostale gladne. Tek svaka, možda, deseta stražari uspravljena, a ostale se hrane, dok orao kruži nad pašnjakom. Stražari dovoljno poznaju orla, da po nekoj tananoj promeni u načinu leta znaju kada da oglase uzbunu, pa se tek tada sve stušte ka svojim rupama.

Jedan zec ležernim skokovima prolazi između tekunica... Eno ga! U daljini, krstaš kruži. Predaleko da bi bio opasnost za tekunice, pa se one i dalje jure i svađaju, hrane ili stražare. A globalno ugroženi orao, kruži u termalu i postaje sve manji, tačkica tek, dok konačno ne nestane s vidika. I onda ga nema više.
Pesme:





Vrste koje se pominju:
crnoglava grmuša
Sylvia atricapilla
Blackcap
crnoglava travarka
Saxicola torquata
Common Stonechat
kobac
Accipiter nisus
Sparrowhawk
kukavica
Cuculus canorus
Common Cuckoo
orao krstaš
Aquila heliaca
Imperial Eagle
pčelarica
Merops apiaster
European Bee-eater
tekunica
Spermophilus citellus
Suslik
velika strnadica
Miliaria calandra
Corn Bunting
vivak
Vanellus vanellus
Northern Lapwing
vuga
Oriolus oriolus
Golden Oriole
zeba
Fringilla coelebs
Chaffinch
zec
Lepus europaeus
Brown Hare