While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

14 јун 2010

4 BOJE: MODROPLAVA



akvarel (c) Szabolcs Kokay

Ibarska magistrala, užarena na junskom suncu... Dajem migavac, skrećem sa nje.

- A što idemo ovuda?

- Pa, to je neka prečica...

Vozim polako, zavojitim seoskim putem... šumarci hrasta, živice i livade, usamljeno drveće... pa sve sporije... tu bi negde trebala biti... Pratim pogledom bandere duž puta i ptice na žici... lasta... golub grivaš... eno je!

Stajem uz put, otvaram prozor – žega žurno ulazi – prinosim dvogled očima:

- Modrovrana!

- Kako si znao!?..... Znao si!

- ..pa nisi valjda zaista mislila da je prečica?

Modrovrana Coracias garrulus je odozdo nebeskoplava, odozgo riđekestenjasta. A čak i da kolorit nije dovoljan, još je i prilično malobrojna, do 20 parova u Vojvodini i do 45 parova u srednjoj Srbiji, pa joj još i brojnost opada, i kod nas i u svetu. Uz to, Bugarska je slične veličine kao Srbija, a brojnost modrovrane u Bugarskoj je oko 2000 parova. I Mađarska je slične veličine, a oni imaju skoro 1000 parova. I sada se vratite u Srbiju, koja nema ni 100 parova!

Polovina svetske populacije ove ugrožene vrste je u Evropi (prevashodno južnoj i istočnoj), a tu je za 15 godina već nestalo preko 30% pređašnjeg broja. U Srbiji je situacija još i gora, pa je u periodu 1990-2002 nestalo oko 60% populacije. Ugrožava je primena pesticida, kojima joj trujemo hranu; preoravanje livada i pašnjaka, zbog čega ostaje bez područja za ishranu; te ukrupnjavanje poseda, usled koga nestaju živice, drvoredi i šumarci i, s njima, duplje u kojima se gnezdi.

Kao da je nesvesna toga, naša modrovrana širi krila, otkrivajući sa donje strane raskošno modroljubičasta letna pera, i poleće sa žice da uhvati povećeg zelenog skakavca. Potom njime udara po žici, da otkine noge, pre nego što će ga progutati.

Taj prizor se odigrava u jednoj od beogradskih opština. Modrovrana je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Uz to, modrovrana se nalazi u Aneksu I Direktive o pticama EU. Ovo područje ne uživa nikakvu zaštitu. A moralo bi.

01 јун 2010

Deliblatska peščara u maju


Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.


Čim sam izašao iz šume, ugledam ogromnog leptira crno-belih krila.... ili pre, pupavca (dole), šarenu i ćubastu pticu sušnih i sunčanih ovorenih područja. Na žicama stoji mala ptica, izgleda... trepteljka... neispruganih bokova... poljska trepteljka i jedan od ornitoloških specijaliteta Deliblatske peščare. Nedaleko je još jedna ptica travnatih prostranstava, crnoglava travarka (sasvim dole) na žbunu, dok sa žica pored puta insekte vreba rusi svračak.

akvareli (c) Szabolcs Kokay

Neiskusnom oku peščara izgleda kao šuma okružena livadama... a nije! I sama šuma je sađena i poprilična je anomalija – jedino hrast može da pripada podneblju, ali još veći deo je pod borom, koji bi, prirodno, rastao tek u planinama, dok je bagrem već potpuni uljez, invazivni došljak iz Severne Amerike. Najvrednija područja su zato ona pod stepskom, zeljastom vegetacijom, u kojoj se posebno izdvaja kovilje, belih metlica koje kao da svetlucaju, kao da isijavaju sunce. Na pesku se voda ne zadržava, sva prođe u dublje slojeve, pa je tlo sušno, a letnje žege izražene, i upravo te karakteristike, osunčani i sušni otvoreni tereni sa raštrkanim žbunovima i drvećem, privlače neobičnu i u drugim našim područjima retku kombinaciju toploljubivih vrsta, više karakterističnih za Sredozemlje, nego za oštru kontinentalnu klimu.

Kroz tu sušnu travu hoda jedna barska ptica – siva čaplja. Po opreznom hodu i nagnutoj glavi, vidim da ona lovi... ali šta? I to u travi? Kasnije ću se posavetovati s lokalnim stručnjakom za ptice, koji nagađa da možda lovi krupne skakavce. U svakom slučaju, neočekivan prizor.

Put je usečen u peščane dine obrasle niskom travom i retkim žbunovima i sav prekriven pčelaricama, nebeskoplavim pticama žutog grla i kestenjastoriđih leđa, pa čekamo da se sklone i propuste nas. U niskom i brzom kližućem letu među drvećem nestaje poveći soko smeđesivih leđa... retki stepski soko! Srbiju nastanjuje oko 60 parova, ili skoro 15% evropske populacije ove globalno ugrožene vrste, što je velika odgovornost za državu koja stremi Evropi, pa mora i dokazati da na polju zaštite prirode deli iste vrednosti (a koliko ih zaista deli, pogledajte na primerima Kopaonika i Stare Planine).
Malo dalje, dva mišara kruže u termalu, toplim uzlaznim vazdušnim strujama. Mišar je jedna od najčešćih ptica grabljivica, pa zato retko privlači više pažnje, što se može pokazati pogrešnim... Pažljivo studiram ove ptice dvogledom. Jeste, niža je (obični) mišar, ali viša je definitivno drugačija... slične veličine, ali užih i dužih krila, zaobljenijih letnih pera.... i odozgo svetloriđeg repa! Retki riđi mišar, koji se tek u poslednje dve decenije počeo gnezditi u Srbiji (isprva samo na jugoistoku – Staroj Planini, Vlasini, Dukatu) i koji se sve češće viđa i sada već sumnja na gnežđenje i u Delibatskoj peščari.


NAZIVI VRSTA:
Crnoglava travarka
Saxicola torquata
Common Stonechat
Grlica
Streptopelia turtur
European Turtle Dove
Pčelarica
Merops apiaster
European Bee-eater
Poljska trepteljka
Anthus campestris
Tawny Pipit
Pupavac
Upupa epops
Eurasian Hoopoe
Riđi mišar
Buteo rufinus
Long-legged Buzzard
Rusi svračak
Lanius collurio
Red-backed Shrike
Siva čaplja
Ardea cinerea
Grey Heron
Stepski soko
Falco cherrug
Saker Falcon
Vuga
Oriolus oriolus
Golden Oriole