While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

10 јул 2010

All those birds

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko taksonomskog statusa 500-ak vrsta). Idući od polarnih kapa ka ekvatoru broj vrsta osetno raste, a područje koje je meka svih ptičara je Kolumbija, te šira zona tromeđe sa Peruom i Brazilom, sa preko 1800 zabeleženih vrsta ptica. Pogledajmo kako su raspoređene po regionima i zemljama.

Po zoogeografskim regionima:
  • Nearktik (Severna Amerika i Grenland): 732 vrste ptica (8% ukupnog broja)
  • Palearktik (Evroazija sa severnom Afrikom i Bliskim istokom): 937 vrsta (10%)
  • Neotropski region (Karibi, Centralna i Južna Amerika): ca. 3370 (36%)
  • Afrotropski (Etiopski) region (Podsaharska Afrika i Madagaskar): ca. 1950 (21%)
  • Indomalajski (Orijentalni) region (Indijski potkontinent, Malajsko poluostrvo, Filipini, Borneo, Sumatra, Java, Bali): ca. 1700 (18%)
  • Australoazijski (pod)region (Australija te ostrva istočno od Lomboka i Sulavesija preko Nove Gvineje do Novog Zelanda): 1590 (17%)
  • Okeanski region (Pacifička ostrva): 187 (2%)
  • Antarktik: ca. 85 (1%)
Po zemljama:
  • 1601-1800 vrsta ptica: Kolumbija, Brazil, Peru
  • 1401-1600 vrsta ptica: Ekvador, Bolivija; Indonezija
  • 1201-1400 vrsta ptica: Venecuela; Kina
  • 1101-1200 vrsta ptica: Meksiko, Argentina; DR Kongo (Kinšasa), Tanzanija, Kenija; Indija
  • 801-1000 vrsta ptica: SAD; Angola, Kamerun, Nigerija, Uganda, Sudan, Etiopija; Nepal, Mijanmar (Burma), Malezija, Vijetnam
  • 601-800 vrsta ptica: Kanada; Kostarika, Panama; Rusija; Gvineja, Obala slonovače, Gana, Centralnoafrička republika, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Kongo (Brazavil), Zambija, Zimbabve, Malavi, Mozambik, Južna Afrika; Laos, Nova Gvineja; Australija
  • 401-600 vrsta ptica: Honduras, Gvatemala; Gijana, Surinam i Francuska Gijana, Čile, Paragvaj, Urugvaj; države Sahela od Mauritanije i Senegala do Čada, te Namibija i Botsvana; centralna Azija i Kambodža
  • 201-400 vrsta ptica: severna Afrika od Maroka do Egipta, te Madagaskar; Evropa (uključujući Srbiju); Mala Azija, Arabija, Mongolija
  • ispod 200 vrsta ptica: Antarktik, okeanska ostrva
Najzad, broj vrsta koje se gnezde u Srbiji je preko 240, broj onih koje biogeografski pripadaju našoj zemlji (tj. redovno provode deo godine u njoj) je preko 330, a, mimo njih, zabeleženo je i prisustvo preko 30 lutalica koje su naprosto izgubile kompas.

01 јул 2010

Let dug tri godine, ili život dug dva miliona km

Kada mlada crna čiopa Apus apus napusti gnezdo, hraniće se isključivo loveći insekte u letu, spavaće u letu (samo jednom hemisferom mozga odjednom) i tako će se seliti do ekvatorijalne Afrike, pa i južne, i vraćati u Evropu – a da u prve tri godine života nijednom ne sleti. Dnevno će prelaziti, u proseku, po 800 km; odnosno dva miliona kilometara tokom života.


(c) F. Vejvoda


Sa polnim sazrevanjem, u trećoj godini, pariće se u letu i sleteti tek da bi na nekoj zgradi napravila gnezdo, jer nije pronašla način da u letu leži na jajima. Tada će sve gladnijim mladuncima u voljci odjednom donositi i do 1000 insekata, odnosno i do 100.000 dnevno (a vi ste naivno mislili da je zaprašivanje jedini način...).


Čiopa drži još jedan rekord – one su najbrži letači. Iako sivi soko dostiže i 350 kilometara kada sklopi krila i kao projektil se zaleti naniže, to je sličnije padu iz zaleta, nego letenju. Čiopa aktivnim mahanjem krilima u pravolinijskom letu dostiže preko 110 km/h.


Toliko je prilagođena životu u vazduhu da je odbacila sve što joj nije neophodno, pa su joj i noge zakržljale. Njima može da se drži za hrapavu fasadu ili gnezdo, ali ukoliko se nekim nesrećnim slučajem prizemlji, više nije u stanju da odskoči da bi poletela. I tu nastaje problem koji se ovih dana svuda unaokolo viđa: nespretni, tek poleteli mladunci završe na tlu. Pošto ne mogu da skakuću ili trče, lako ih je uhvatiti.


Dobronamernici će ih pokupiti i odneti kući, pa pokušati raznovrsne i na neuspeh osuđene eksperimente na temu nege i prihrane. A jedino što ima smisla je da ih postavite na sims prozora na što većoj visini, odakle bi ptice mogle da se sunovrate i polete.  Sve što im treba jeste ponor u kome će raširiti krila, da ih ponovo sklope tek za tri godine.