While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

22 јануар 2011

Jovanjski zapisi

Ne pamtim da sam za Jovandan sedeo kod kuće.

Upoznali smo se, verujem, u junu 1991, u vratima Akademskog kajak kluba čiji je član bio bezmalo isto onoliko godina koliko sam ih ja imao. Klub je bio smešten u baraci, koje više nema, u marini, koje praktično više nema (kažu, u aprilu sledi konačno iseljenje svih onih koji, zgaženi točkovima „progresa“, neće više sebi moći da priušte povratak u nju). Bio je 20 godina stariji, ali, kao profa fizičkog u Prvoj gimnaziji, Gane je duhom bio kudikamo mlađi od mene.

Mislim da mi je postao suveslač 1996, možda i nešto ranije. On mi je otkrio nautiku i sport. Ja sam njemu otkrio neke skrovite rukavce, prirodu i ptice. Skiper, gimnastičar, skijaš, teniser, maratonac i kajakaš, uvek je veslao pogleda uprtog u štopericu, u pokušaju da nadmaši samog sebe.

A onda je stekao suveslača  koji bi svako malo spustio veslo - očekujući od njega da, uprkos struji, kanu održi na istom kursu - i mašio se dvogleda. Koga ne možeš pobediti – pridruži mu se, pa je i sam počeo da nosi dvogled na veslanje i uživa u grogotovcima, belorepanima i vodomarima.

Par godina kasnije, 1998, postao mi je i kum. Naravno, pitao sam ga da mi bude kum – u kanuu. Rekao je: „Da li si dobro razmislio?“ „O čemu, ženidbi ili kumstvu?“ „I jednom i drugom.“

Na venčanju sam nosio njegovu leptir mašnu oko vrata, istu onu koju je nosio na svom venčanju. Naravno, Gane ne bio Gane da me usred žurke svadbene nije pitao: „Ti se ne bi ljutio da sada odgledam koji set Monike Seleš?“

Delili smo zaveslaje i reku koja je tekla kroz obojicu. Delili smo kiše i zimske magle na Dunavu. Pramcem bi razbijali led u rukavcima - više smo voleli da veslamo zimi, kada bismo, u dvomilionskom gradu, imali čitavu reku samo za sebe. Nismo previše pričali. Voleo sam da sa njim ćutim.

Pretpostavljam da je tajna ženskog prijateljstva – neko s kim ne zatvaraš usta. Tajna muškog prijateljstva je – neko s kim nemaš potrebe da otvoriš usta.

Pre dve godine je istrčao svoj poslednji, Praški maraton. Pre godinu dana je umro. Nisam mogao da verujem – bio je toliko mlađi od mene. Danas mu je slava, Sveti Jovan.

Neka ga Dunav nežno ljulja.

07 јануар 2011

Dvogled moj nasušni ili Ptičarenje za početnike 7.

I consider myself to have been the bridge between the shotgun and the binoculars in bird watching. Before I came along, the primary way to observe birds was to shoot them and stuff them. (Roger Tory Peterson)

Početkom XX veka, ornitologija je napravila iskorak čiji će značaj postati očigledan tek decenijama kasnije: sa dvocevke se prešlo na dvogled. I dok je u drugim sportovima dvogled tek pomoćno sredstvo, u ptičarenju je to ona esencijalna alatka koja definiše sam sport (ili nauku - stvar pristupa). Kakobilo, pre nego ga kupite, morate ponešto znati o tehničkim karakteristikama koje ga određuju, kako biste mogli da izaberete. Dvogledi su konstruisani sa “porro” prizmama, “roof” prizmama, ili preokrenutim, “riverse porro” prizmama. Šta to u stvari znači?

Porro prizme imaju tradicionalni dvogledi kod kojih su objektivi otišli u spoljnu stranu od okulara (manjih sočiva uz koja naslanjate oči). Dvogledi kod kojih su i okulari i objektivi u jednoj liniji imaju tzv. roof prizme. Roof prizme omogućuju da dvogled ima manje dimenzije i nešto manju težinu od modela sa porro prizmama. Svaka prednost ide na uštrb nečega – modeli sa roof prizmama su skuplji.

Otuda su proizvodjači počeli da kombinuju jeftiniju konstrukciju sa porro prizmama sa objektivima koji idu ka unutrašnjoj strani dvogleda (nasuprot klasičnoj konstrukciji) i stvorili male, kompakne dvoglede sa znatnim uštedama na veličini i težini. Takva konstrukcija se naziva preokrenutim - “riverse porro” prizmama.

Dvogled se uvek opisuje dvema ciframa, npr. 8x30 ili 10x40. Prvi broj označava uvećanje, a drugi prečnik prednjih sočiva (tzv. objektiva) izražen u milimetrima. Uvećanje od 10x znači da pticu koja je, recimo, udaljena 100 m od vas, u teoriji vidite kao da je na samo 10 metara.

U praksi, sa porastom uvećanja opada dubinska oštrina – zona između najbliže i najudaljenije tačke među kojima je slika dovoljno oštra (pa morate češće da okrećete točkić za uoštravanje, što je posebno nezgodno ako ptica kruži, pa vam je čas bliža, čas dalja), potom, opada i širina vidnog polja (što otežava lociranje ptica), a najčešće opada i najmanja blizina do koje se slika može uoštriti. Recimo, stojite pokraj žbuna sa čije suprotne strane skakuće ptica koju od granja ne vidite dobro. Ako dvogled može da uoštri na toj blizini, grane postaju neoštre i providne, a ptica ogoljena. Mnogi noviji modeli, namenjeni i za posmatranje leptirova, s lakoćom uoštravaju i na samo dva metra udaljenosti.

Kvalitet optike, izražen oštrinom i osvetljenošću slike, važniji je od uvećanja. Što je prečnik objektiva veći, dvogled prima više svetlosti, pa je slika sjajnija, oštrija i detalji su jasniji. Sa druge strane, što je prečnik objektiva veći, sam dvogled je i veći i teži.  Čak i lagan dvogled oko vrata će vam se nakon nekoliko sati činiti teškim poput cigle, velike ne treba niti komentarisati. Nasuprot tome, slabije uvećanje obično donosi jasniju sliku i šire vidno polje.

Vidno polje se može izraziti na dva načina: ili kao širina (izražena u metrima ili stopama) vidokruga na udaljenosti od 1000 m ili ft; ili kroz stepene ugla koji takav vidokrug zahvata. Jedan stepen na hiljadu metara udaljenosti iznosi oko 17,45 metara širine vidnog polja. Obično dvogledi imaju vidno polje od 5° ili 6°, tako da se vidokrug od 7° ili 8° smatra širokougaonim.  Kako bilo, dobitak na jednoj uvek donosi gubitak na drugoj strani: kod mnogih širokougaonih dvogleda je nemoguće odjednom uoštriti čitavo vidno polje – ili je oštar centar, a neoštri krajevi slike, ili obratno.

Svetlosna jačina se dobija kada se prečnik objektiva podeli sa uvećanjem, npr. kod dvogleda 8x40 to iznosi 40:8=5. Što je rezultat veći, više svetlosti stiže do oka posmatrača. Idealna razlika između uvećanja i prečnika objektiva treba da je 5, ali svakako ne bi trebala biti manja od 4. Ako želite uvećanje od 10x, a ne želite da žrtvujete svetlosnu jačinu, odlučite se za model sa prečnikom objektiva od 50 mm. Ponovo je rezultat isti, 10:50=5, i svetlosna jačina ova dva modela je ista.

Kada svetlost prolazi kroz staklo, uključujući i sočiva dvogleda, deo svetlosnih zraka se odbija i rasprši, ispirajući detalje i zamagljujući boje. Presvlačenje sočiva mikroskopski tankim slojem (najčešće) magnezijum fluorida snažno redukuje raspršivanje svetlosti, otuda više svetla stiže do oka posmatrača, te je i slika jasnija.  Kako da testirate presvlačenje? Uoštrite sliku na tankom i pravom objektu, npr. uglu svetlog zida/panoa spram tamne pozadine, ili strujnim vodovima, i proverite da li se oko ivice/žice javlja obojena aura. Ako se javlja, to je nepoželjna hromatska aberacija. Ukoliko postoji savijanje slike pri krajevima vidnog polja, to je sferna aberacija, podjednako nepoželjna, ali ipak lakša za tolerisanje. Prisustvo aberacije ukazuje na nekvalitetno presvlačenje sočiva.

Ptičari pretežno koriste uvećanja od 8 puta za šumska staništa, do 10 puta za otvorene terene. Modeli 8x32 ili 8x40 možda su najbolji izbor za manje ptice pevačice i one kojima možete donekle prići, te za obrasla i šumska staništa (posmatranja do 30 m udaljenosti). Takvi dvogledi su i manji i lakši od onih sa uvećanjem od 10x, a imaju i šire vidno polje. Za šumska staništa je bitna i minimalna blizina na kojoj dvogled može da uoštri sliku. Potrebno je da može da uoštri na makar 3 m, a poželjno i manje. Modeli 10x40 ili 10x50 su dobar izbor za krupnije ptice, barske ptice i grabljivice koje vam neće dozvoliti da im se približite, te otvorene, retko obrasle terene (posmatranja preko 30 m udaljenosti). Moja preporuka ide u pravcu slabijeg uvećanja, najvećeg prečnika objektiva koji ste spremni da satima nosite oko vrata – i najskupljeg modela koji možete sebi da priuštite.

(Još jedan) izvod iz albicilline knjige Ptičarenje za početnike, koja još traži izdavača.

Ptičarenje za početnike – prethodni izvodi:
Terenska beležnica za potpune početnike
Terenska beležnica za malo iskusnije
Izbor priručnika za identifikaciju, ali obavezno pogledajte i ovo
A kad već o dvogledima govorimo, pogledajte i ovo
Kada i kako ptičariti
O ptičarenju iz kola

01 јануар 2011

Ptičarenje u slanoj pustinji Kač (Indija 3)

U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade aleksandara, zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (poneki tost, ko još u to vreme može da jede?), da u pola sedam već budemo u otvorenom džipu: pravac Mala slana pustinja Kač!

photos copyright © ms. & mr. albicilla
To „Mala“ treba shvatiti uslovno – iako znatno manja od Velike, i dalje zauzima pristojnih 5000 km2. Jutro je prilično hladno, naročito u otvorenom vozilu u pokretu. Prolazimo kroz prljave ulice sela koje se tek budi. Trgovci otvaraju radnje i čiste ulicu ispred njih tako što sakupljene kese i hartije spaljuju i koriste priliku da se uz taj plamen ogreju. Nastavljamo pokraj hindu hrama u izgradnji (bezmalo svako selo ima pokoji u izgradnji), pa pored brda soli (dve trećine svojih potreba za solju Indija zadovoljava odavde) i zalazimo u rezervat biosfere Kač.


Isprva je područje obraslo niskim, trnovitim žbunjem. Držimo se tragova točkova, a potom vodič, bez reči najave, skreće među žbunove, vijuga kroz njih... dok jedna ritska sova (u Srbiji retka vrsta koju ranije nisam posmatrao), a potom i druga, ne uzleti odatle. Ponovo smo na „putu“. Na obližnjem žbunu je pustinjska beloguza, a zatim 5-6 divljih svinja nestaje u bušu. To je ista vrsta svinje kao kod nas,Sus scrofa, koja živi od severne Afrike i Evrope sve do Indonezije, ali drugačija podvrsta, S.s. davidi.


Još malo vijuganja i pred nama je prvi ugroženi indijski divlji magaracEquus hemionus khur. Usamljeni mužjak (i iz daleka je pol bio očigledan...) nas pogleda, odmeri nezainteresovano (nismo ženstveni), pa polako odlazi. Danas je preostalo oko tri i po hiljade ovih životinja, koje nastanjuju jedino Kač. Na nedalekom žbunu je vetruška, malo dalje i crni drongo.


Sa zemlje uzleće crnokrila sadža, ptica slična jarebici, čije srodstvo s golubovima odaje samo način na koji pije vodu: za razliku od drugih ptica koje uzmu gutljaj pa zabace glavu da ga progutaju, ona pije kao magarac (ili golub) - zaroni kljun i pije.
Na putu je ćubasta ševa. Uvek me je zanimalo kakva mesta nastanjuje ova toploljubiva vrsta koja se u Srbiji viđa samo na golom tlu, uz puteve ili na njivama, što ukazuje na njene pustinjske korene... evo ovakva mesta. Slede južni veliki svračak, pa stepska trepteljka, krakteristčne vrste ovakvih staništa.
Pred nama, poput fatamorgane, krdo magaraca nestaje na golom, ravnom i od nedavnog monsuna, glibovitom tlu. A tokom monsuna ova prostranstva prekrije nekoliko centimetara vode, pretvarajući ih u ogromnu kaljugu.


Prelazimo niži deo slatine, još natopljen od nedavnih kiša. Do sada smo vozili duž nešto viših rubova takvih područja, a sada jedno presecamo po sredini – i posred kaljuge. Prolazi mi kroz glavu „šta ako se zaglibimo“ (čekamo da nam iz lodža pošalju drugi džip, a ovaj nek' vade kako znaju?) i ulazimo u već postojeći zabareni trag točkova... šlajfujemo... vodiču ne pada na um da nas upozori da zaštitimo sočiva dvogleda i fotoaparata (baš me briga za blato na odeći) zbog čega ću ga u sebi psovati narednih nekoliko sati... i konačno izlazimo na suvlje tlo na drugoj strani.
A tamo nas čeka MekKvinova droplja, mužjak i jedna, dve... četiri ženke na čistini neposredno uz žbunje, u kome će uskoro nestati – 168. vrsta na mojoj indijskoj listi. Sledi pustinjska lisica s povećim ušima koja, vidno povređena, odlazi u žbunje, pa jedan neodoljivi pupavac. Sa kratkom travom obraslog tla uzleće leganj, kratko leprša u mestu, pa sleće iza žbunja. Naš vodič odlazi  da ga potraži, ali bez uspeha – leganj je savršeno kamufliran i on to dobro zna, pa se neće ponovo pomeriti. Vodič zaliva blatnjavi vetrobran vodom i pere ga.


Penjemo se na jednu „ostrvsku“ uzvisinu, gde lišće brste plavosivi mužjaci antilope nilgaj. Slana pustinja ima niže oblasti, ravno i zaslanjeno tlo na kome ništa ne raste, i neznatne uzvisine, sa kojih se voda, i s njom, rastvorena so, donekle spira, pa su obrasle niskom grubom travom i bodljikavim žbunovima. Tu je i krdo magaraca, koji neprestanim hodom održavaju istu razdaljinu od nas. Zahvaljujući ovim travnim ostrvima, magarci opstaju u inače beživotnoj pustinji. U vrhu krošnje je krupan orao, nismo sigurni koji, pa čekamo da poleti i pokaže se. Najzad – zmijar.
Mašam se ključa za identifikaciju ptica, samo da otkrijem da, već dobro natopljen, pliva u vodi koja se pri pranju vetrobana slila na policu s knjigom i notesom s opažanjima. Sad mi se vodič već smrtno zamerio!
Slede mala ševa (ponovo, kod nas veoma retka vrsta, dok se ovde sreće i u jatima od više stotina ptica), eja livadarkapustinjski svračakutva zlatokrila (konačno! a bezuspešno sam ih tražio po Turskoj), pa još jedna toploljubiva vrsta, riđi mišar.


Kako napuštamo pustinju i izlazimo na asfalt, držim i ključ i notes na vetru, ne bi li se osušili, i u sebi psujem vodiča. Iznenada stajemo, a on nam skreće pažnju na bramansku kukumavku u krošnji pokraj puta. I kako sad da ostanem ljut?

Zahvalnost: na pozivu na Global Bird Watchers' Conference 2010 autor se najljubaznije zahvaljuje vladi indijske države GudžaratTurističkoj korporaciji Gudžarata i Odeljenju za šume Gudžarata.

Vrste ptica posmatrane u Kaču (98):
Grey Frankolin    Francolinus pondicerianus
Indian Peafowl    Pavo cristatus
Little Cormorant    Phalacrocorax niger
Indian Cormorant    Phalacrocorax fuscicollis
Grey Heron    Ardea cinerea
Purple Heron    Ardea purpurea
Great Egret     Egretta alba  (Casmerodius albus)
Indian Pond Heron    Ardeola grayii
Cattle Egret    Bubulcus ibis
Painted Stork    Mycteria leucocephala
Asian Openbill     Anastomus oscitans
Woolly-necked Stork    Ciconia episcopus
Black-headed Ibis (Oriental White Ibis)    Threskiornis melanocephalus
Black Ibis    Pseudibis papillosa
Glossy Ibis    Plegadis falcinellus
Spoonbill    Platalea leucorodia
Dalmatian Pelican    Pelecanus crispus
Greylag Goose    Anser anser
Ruddy (Brahminy) Shelduck    Tadorna ferruginea
(Northern) Pintail    Anas acuta
Common Teal    Anas crecca
Gadwall    Anas strepera
Eurasian Wigeon    Anas penelope
Northern Shoveler    Anas clypeata
Common Pochard    Aythya ferina
Black-shouldered Kite    Eleanus caeruleus
Black Kite (Black-eared Kite)    Milvus migrans (M. m. lineatus)
Long-legged Buzzard    Buteo rufinus
White-eyed Buzzard    Butastur teesa
Pallid Harrier    Circus macrourus
Montagu’s Harrier    Circus pygargus
Eurasian Marsh Harrier    Circus aeruginosus
Short-toed Snake Eagle    Circaetus gallicus
Shikra     Accipiter badius
Common Kestrel    Falco tinnunculus
Purple Swamphen (Moorhen)    Porphyrio porphyrio
Common Coot     Fulica atra
Macqueen's Bustard    Chlamydotis macqueeni
Common Crane    Grus grus
Sarus Crane    Grus antigone
Sociable Lapwing    Vanellus gregarius
Red-wattled Lapwing    Vanellus indicus
Eurasian Curlew    Numenius arquata
Black-tailed Godwit    Limosa limosa
Common Greenshank    Tringa nebularia
Wood Sandpiper    Tringa glareola
Green Sandpiper    Tringa ochropus
Common Sandpiper    Tringa hypoleucos
Ruff    Philomachus pugnax
Temminck’s Stint    Calidris temminckii
Black-winged Stilt    Himantopus himantopus
Indian Courser    Cursorius coromandelicus
Collared Pratincole    Glareola pratincola
Brown-headed Gull    Larus brunnicephalus
River Tern    Sterna aurantia
Chestnut-bellied Sandgrouse    Pterocles exustus
Painted Sandgrouse    Pterocles indicus
Eurasian Collared Dove    Streptopelia decaocto
Red Collared Dove    Streptopelia tranquebarica
Rose-ringed Parakeet    Psittacula krameri
Spotted Owlet    Athene brama
Short-eared Owl    Asio  flammeus
House Swift    Apus affinis
(Lesser) Pied Kingfisher    Ceryle rudis
(Small) Green Bee-eater    Merops orientalis
Indian Roller    Coracias bengalensis
Common Hoopoe     Upupa epops
Ashy-crowned Sparrow-Lark    Eremopterix grisea
Rufous-tailed Lark    Ammomanes phoenicurus
Greater Short-toed Lark    Calandrella brachydactyla
Crested Lark    Galerida cristata
Syke’s Lark    Galerida deva
Barn Swallow     Hirundo rustica
Wire-tailed Swallow    Hirundo smithii
Red-rumped Swallow    Hirundo daurica
Yellow Wagtail    Motacilla flava
Purple Sunbird    Nectarinia asiatica
Southern Grey Shrike    Lanius meridionalis
Bay-backed Shrike    Lanius vittatus
Roufous-tailed Shrike    Lanius isabellinus
Chestnut-tailed Starling (Grey-headed S)    Sturnus malabaricus
Rosy Starling    Sturnus roseus
Common Myna    Acridotheres tristis
Bank Myna    Acridotheres ginginianus
House Crow    Corvus splendens
White-eared Bulbul    Pycnonotus leucotis
Red-vented Bulbul    Pycnonotus cafer
Common Babbler    Turdoides  caudatus
Indian Robin    Saxicoloides fulicata
Common (siberian) Stonechat    Saxicola torquata
Pied Bushchat    Saxicola caprata
Desert Wheatear    Oenanthe deserti
Isabelline Wheatear    Oenanthe isabellina
Zitting Cisticola (Streaked Fantail-W)    Cisticola juncidis
Greater Whitethroat    Sylvia communis
Desert Warbler    Sylvia nana
Baya Weaver     Ploceus philippinus
Black-breasted Weaver     Ploceus benghalensis