Tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu

Pola sedam ujutru, tek jedan iznad nule, ali jovanjski sneg se ubrzano topi... Krećemo niz Dunav, u Labudovo okno. Na domak peščare preleće nas „V“ sačinjeno od stotinak lisastih gusaka. One noće na vodi, pa se ujutru raspršuju ka poljima na kojima će se hraniti; no, glavnina odlazi u cik zore i ove što nas nadleću su neke zakasnele spavalice. 

U Dubovcu kočimo zbog velikog detlića, pa shvatam da je baš tu ono skretanje koje često previdim i ne uspem da pronađem. Vijugamo među raznobojnim kućama, pa uz nasip i tu smo: pogled puca na Slatinu, šroki Dunav, adu Žilavu... i riđoglave patke, labudove grpce, male ronce, sive, sinje i obične galebove, male vrance... Jata čvoraka i batokljuna po okolnom drveću. 

patka dupljašica (mužjak)

Posle sela ponovo skrećemo ka Slatini. Jata divljih gusaka u sivom nebu, na bari patka dupljašica (na engleskom – goldeneye, što je bio naziv Flemingove vile na Jamajci i filma o 007, krajnje trapavo prevedenog kao „Zlatno oko“), nad vrbama eja močvarica. Na žici, nekoliko barskih strnadica. U daljini, proleće belorepan.

Nekoliko kilometara asfaltom, pa ponovo na pesak, kroz snegom prekrivene dine, tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu. Veliki svračak na vrhu žbuna. Krošnja ispunjena drozdovima borovnjacima, koji uglavnom samo zimuju kod nas, mada su, tu i tamo, retko beleženi i na gnežđenju. Među njima je i nekoliko drozdova imelaša. Tu sam pre par godina posmatrao i riđeg mišara. 

divlja guska

Laguna Karaša je vetrovita i zatalasana. Bela od snega. Čarobno mesto, leti je sasvim prekriveno plastičnim flašama koje sa površine Dunava ovamo valja košava. Sada se ne vide. U snegu pred nama stoji divlja guska. Na vodi je dosta gluvara, nešto liski i pokoja patka dupljašica. 

veliki ronac (ženka)

A Karaš više nije reka - to je voda koja je ubijena pretvaranjem u ozidani, pravolinijski kanal DTD. Nedaleko mosta je laguna na kojoj uvek ima nešto ptica, mada je nezgodno mesto za zaustavljanje. Pada slaba kiša. Posmatramo velike i male ronce, pokoju zviždaru, veliku belu i sivu čaplju...

Malo dalje, na Malom pesku posmatramo lov jednog neodoljivog, pepeljastog mužjaka poljske eje iznad zasneženih oranica. Obuzima me dremež jovanjski...

PS. Posmatrali smo 49 vrsta – prilično visok broj za zimski dan.