While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

27 децембар 2013

Siđi do reke – zimsko ptičarenje u BG

Dorćolski kej * Ušće * Savsko jezero * Ada Huja * Zemunski kej

Zima u Beogradu pruža odlične mogućnosti za posmatranje ptica. Tada se na rekama okuplja ne samo najviše ptica (jedinki) – preko 20.000 gnjuraca i vranaca, labudova, pataka i liski, te još toliko galebova koji su manje upadljivi jer se hrane na deponiji u Vinči, odakle predveče lete ka više desetina kilometara udljenim noćilištima; već i najviše vrsta – ukupno 35 vrsta vodenih staništa, koje se u najvećem broju okupljaju na Dunavu kod Velikog Ratnog ostrva, Ovčanske i Pančevačkih ada, kod Ade Ciganlije i na ribnjaku Mika Alas. Tih 50 km toka reka usred grada čini međunarodno IBA područje Ušće Save u Dunav, gde je do sada zabeleženo oko 210 vrsta ptica.


Napraviću zato kratak pregled mesta za zimsko ptičarenje duž obala reka. Poželjan je dvogled snažnijeg uvećanja (10x) ili durbin, jer se većina jata drži podalje od obale. Idemo nizvodno:

Savsko jezero

Mirno mesto za zimsku šetnju, ujedno mesto okupljanja pataka, malih vranaca i pokojeg morskog gnjurca. Uz donji deo Ade Ciganlije nalazi se najznačajnije nacionalno zimovalište malog vranca. Po završetku gradnje Mosta na Adi imali smo takoreći isti broj ptica kao i pre početka gradnje (tj. tek neznatno manje), ali ih je zaleđivanje od obale do obale februara 2012. stvarno desetkovalo – pošto oni za hranom rone, pa smo prošle zime imali za četiri petine manje jedinki, da bi ove zime sa dostizanjem jedne trećine ranije brojnosti dobili nagoveštaj oporavka. (Naspramna, blokovska obala Save nije privlačna pticama.)

Zemunski kej

Ovo mesto ne privlači veći broj ptica, ali se jedan broj pataka i vranaca, dopunjen pokojim gnjurcem, muva oko čamaca, dok se galebovi odmaraju u plićaku na Lidu.

Ušće (Park prijateljstva)

Sa platoa kod picerije Asteriks su se do skora dobro videle stotine pataka, vranaca i galebova po vodi, obalama i nižim granama Konjske ade (aka Malo Ratno ostrvo). Mali vranci se u zimska popodneva okupljaju ovde, da u sumrak odlete ka Adi Ciganliji. Ptice se i dalje tu grupišu, iako ih sve više uznemiravaju čamci i brodići koji plove između obale i ade, što zakon zabranjuje – dozvoljen je rukavac između ade i Velikog Ratnog ostrva, ali se ni taj zakon ne sprovodi (i dalje živite u Srbiji). Širenje splavova i zauzimanje obale platoa građanima je praktično oduzelo ovo mesto i da biste nešto videli, morate ili negde da naručite piće, ili da čkiljite kroz proreze između splavova. Ipak, ptice su blizu (80 m) i slabiji dvogled će odraditi posao. Moguća je pojava belorepana u nebu nad VRO. Najnovija posmatranja

Dorćolski kej majora Gavrilovića

Ovo je najbolje mesto za posmatranje zimskih jata pataka – tu je najveći broj kako jedinki, tako i vrsta i ovde svake godine osvanu neke ređe fele, od praktično redovnih morskih gnjuraca i morskih crnki, do još ređih baršunastih turpana, preveza ili ledenjarki. I belorepan se lako viđa. Ako izuzmemo manja jata uz obalu, ptice se pretežno grupišu u plićoj i usporenoj vodi uz Veliko Ratno ostrvo, pa su kojih 400 i više metara udaljene, što zahteva malo snažniju optiku. Najnovija posmatranja

I ovde je sve prisutniji problem monstruozno velikih splavova koji potpuno zaklanjaju pogled na reku. Do skora mi nisu smetali oniži splavovi jer je ovde kej srazmerno visok, ali ovo sada je prekrdašilo svaku meru! Smatram da bi pogled sa keja morao da bude zaštićena gradska vizura – ideja šetnje pored reke je da tu reku i vidite, zar ne?

Bilo bi lepo da gradske vlasti ovde postave one teleskope što rade na novčić, a moj dugogodišnji san je bio da uz teniske terene nikne i toranj-posmatračnica, kako za ptičare, tako i za šetače i turiste da odatle fotografišu ostrvo i Kalemegdan. No, lokacija o kojoj sam sanjao već je nestala pod novim teniskim terenima, nastalim na račun parka (tako je DS zamišljala greenfield investiciju) i samo je postojanje spomenika majoru Gavriloviću sprečilo MGM da proguta još šetališta.

Kej na Adi Huji

Ovde se Dunav širi na 1000 metara, pa su ptice još udaljenije nego na dorćolskom keju – bez durbina mrka kapa. Naspramna obala (nekadašnja Ovčanska ada) je niska i plavna, pa se jata uglavnom uz nju grupišu. Ovo mesto posebno privlači galebove (verovatno kao usputna stanica do/od deponije) i zabeležene su pojave ređih vrsta, poput velikog crnoglavog i crnog galeba.

Taktika

Nemojte raniti izjutra, nad vodom je često magla. Dešavalo mi se da u gradu nema ni traga magli, pa siđem do reke – koju potom uopšte ne vidim, o pticama da i ne govorim. Oblačite se u više tankih slojeva, biće vam toplije, a po potrebi ćete se i lakše raskopčati. Bez obzira na mirno vreme, koje i ne mora biti posebno hladno, ne zaboravite toplu kapu i rukavice. Nad rekom uvek ima nekog strujanja vazduha koje često nije dovoljno jako da se nazove vetar, ali je zimi vrlo neprijatno. Planirajte rutu tako da šetnju završite čajem ili kuvanim vinom u nekom kafeu.


Sve fotografije nastale su u poslednje dve nedelje na Ušću i dorćolskom keju. Foto Zoran Karić (2), Milan Obradović (1) i Gordan Pomorišac (1) koji je snimio ovog orla belorepana u lovu ispred dorćolskog keja.

11 децембар 2013

Od ptičarenja do ornitologije u dva laka koraka – drugi korak



U prethodnom blogu sam vam objasnio kako se, kada i zašto izvodi linijski transekt. Ovog puta ću se pozabaviti cenzusom u tački (takođe nazivan i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune).

Cenzus u tački

U jednom ranijem tekstu sam ovu metodu nazvao i stacionarnim posmatranjem. Pojednostavljeno, radi se o mirovanju usred manjeg prostora u kome identifikujete vrste, brojite jedinke i beležite podatke, odnosno, prikazujete najveću opaženu brojnost svake vrste (tj. najveću grupu date vrste primećenu unutar vremena provedenog u tački, ili sabranu brojnost dva jata – ukoliko ste sigurni da se ne radi o ponovljenoj pojavi istog jata). Da biste mogli da analizirate razlike u brojnosti jedne vrste u različitim mesecima ili godinama (trend), potrebna vam je standardizovana metoda za to. 

Kod cenzusa u tački, ta standardizacija ogleda se u vremenskoj i prostornoj ograničenosti trajanja cenzusa – brojilac stoji na unapred određenoj tački i beleži sve što čuje ili vidi unutar unapred zadatog prostora i vremena. Ova metoda omogućava da se pažnja u potpunosti usmeri na ptice i staništa (ne treba da gledate kuda idete i gde gazite), ostavlja više vremena za identifikaciju glasanja (usled zadržavanja na istom mestu i većoj šansi da se ista ptica iznova oglasi), povećava šanse da opazite i one maskirno obojene i pretežno statične vrste, a lako je i zabeležiti i prisutnost ptica u odnosu na karakteristike staništa.

Cenzus u tački znači da sa brojanjem počinjete tek kada dođete na željeno mesto (tj. ne brojite u hodu), pa sačekate 2 minuta da se ptice, uznemirene vašim dolaskom, smire i potom brojite određeno vreme (obično 5 do 10 min) beležeći sve ptice koje vidite ili čujete, pa produžite do sledeće tačke gde ćete ponoviti proces. Ubrzo ćete sami osetiti koliko vremena treba posvetiti jednoj tački: u početku primećujete dosta vrsta, ali od nekog vremena za opažanje nove vrste treba dosta čekati i tada dalje zadržavanje gubi smisao, radije produžite do sledeće tačke.  U jednom jutru možete obići i desetak tačaka, te za relativno kratko vreme istražiti veću teritoriju.  

Shematski prikaz rute sa deset tačaka prečnika 100 m raspoređenih na 250 m udaljenosti, uz zadržavanje od 10 min na svakoj; te grafičkog zapisa s jedne tačke, gde su prikazani položaji ptica (zapisanih kroz inicijale vrsta).
Generalno govoreći, ova metoda, ponovljena na više desetina tačaka, omogućava da se sastavi lista vrsta prisutnih u datom području i, sa izvesnim ograničenjima, proceni relativna brojnost primećenih vrsta. Brojanje u tački je dobra metoda za obrasle terene gde biste svojim kretanjem poplašili ptice, a ne biste mogli da ih ugledate zbog gustine vegetacije. Ova metoda se u svetu naširoko koristi za brojanje ptica pevačica. 

Između tačaka možete putovati pešice, kolima, čamcem – nije bitno. Važno je da se na svakoj od tačaka zadržite isto vreme, u približno isto doba dana i to ponavljate u istom vremenskom intervalu. Veoma je važno da tačke budu nasumice izabrane (kako ne bi odražavale vaše lične sklonosti ka nekim staništima, već što realnije stanje na terenu), ali da ipak budu koliko-toliko podjednako raspoređene unutar svih tipova staništa unutar istraživanog područja. Različite tačke treba da su međusobno udaljene bar 100-200 metara. 
Ukoliko želite da procenite gustine populacija po jedinici površine određenog staništa, morate da ograničite beleženje ptica samo na one koje ste primetili unutar određene zone. Tada se beleže sve ptice koje se opaze ili čuju unutar unapred zadatog kruga poluprečnika od, npr, 20 ili 50 metara od tačke (što se određuje u zavisnosti od gustine vegetacije), uključujući vrstu, pol i uzrast (ako su poznati) i udaljenost od centra. Takođe se beleži mikro-stanište (ekološka niša) u kome je ptica opažena. Na svakoj tački brojanje traje isti broj minuta. Ptice opažene tokom brojanja ali izvan kruga, tokom puta od jedne do druge tačke ili u preletu, se beleže odvojeno od podataka vezanih za datu kružnu parcelu. 

Da bi se detektovalo što više ptica, sa brojanjem se počinje pola sata pre i završava do tri sata nakon izlaska sunca (odnosno, zimi – nakon podizanja jutarnje magle). Ako želite pregled češćih i običnih vrsta područja, brojanje se vrši tempom od dva do četiri obilaska mesečno, u zavisnosti od sezone (ne govorim o godišnjim dobima, već ptičjim dobima gnežđenja, postnatalne disperzije, seoba ili zimovanja). Brojanje treba vršiti svakog puta pod sličnim meteorološkim uslovima. Prilikom svakog narednog cenzusa se menja redosled tačaka, tako da se uvek počinje nekom drugom.
 
Procena gustine populacija

Za široko-disperzne vrste moguće je vršiti ekstrapolaciju gustine po jedinici površine istog staništa, ali kod uže-lokalizovanih i malobrojnijih vrsta treba biti izuzetno oprezan.

U obraslim staništima je udaljenost do koje možete detektovati i identifikovati ptice manja. Ako pratite ptice unutar, recimo, kruga poluprečnika 20 m, važi da je površina kruga 1257 m2. Nakon obilaska 10 tačaka, istražena površina je raste na 1,26 ha. 

U otvorenim staništima možete beležiti ptice unutar, npr, kruga poluprečnika 50 m, pa tada površina kruga iznosi 1 hektar, a nakon obilaska 10 tačaka, istražena površina raste na 10 ha.

Uporedni pregled
Cenzus u tački
Linijski transekt
pogodan za obrasla, žbunovita ili šumska staništa,
pogodan za prostrane, otvorene terene sličnih staništa,
pogodan za neupadljive vrste skrovitog načina života,
pogodan za aktivne i lako primetne vrste, kao i za one koje prhnu pred posmatračem,
pogodan za veće gustine populacija i pticama bogatija staništa,
odgovara nižim gustinama populacija i staništima siromašnim pricama,
vreme se gubi na kretanje između tačaka, ali zadržavanje u tački pruža šansu da se primete i odrede ‘stidljive’ vrste,
teren se pokriva brže i efikasnije,
ponovno, dvostruko brojanje istih jedinki je izražen rizik tokom zadržavanja u tački, posebno dužeg,
pošto je brojilac u stalnom pokretu, ponovljeno brojanje istih jedinki je retkost,
pogodan za lokacije gde je pristup ograničen,
pogodan za prohodnije terene,
bolja metoda za studije odnosa ptica i staništa,
može se koristiti za studije odnosa vrsta i staništa,
greške u proceni udaljenosti mogu imati velike reperkusije na kasnije procene gustina populacija.
greške u proceni udaljenosti opažene ptice imaju manje posledice na procene gustina populacija.


I cenzusom u tački i linijskim transektom možete detektovati vrste i njihovu rasprostranjenost, te proceniti relativne gustine populacija, a kroz nekoliko godina možete ponavljanjem istih transekata ili tački detektovati promene koje su tu nastale.  Ukoliko ste svoja prvobitna opažanja zajedno sa mapom terena sa ucrtanim transektima/koordinatama tačkama objavili u naučnom časopisu, i drugi mogu kasnije ponoviti vaše istraživanje i, radeći istom metodom, detektovati promene.

07 децембар 2013

Od ptičarenja do ornitologije u dva laka koraka – prvi korak



Šta je to što obično ptičarenje razlikuje od profesionalne ornitologije? Bili ste negde u prirodi, posmatrali ptice i uživali u njima... i neki naučnik je bio u prirodi i beležio sve opažene vrste ptica. Šta je u tome drugačije? Prevashodno je u metodološkom pristupu posmatranju – ornitolog ga ima, a vi ga, najverovatnije, nemate. Otuda će njegova opažanja biti moguće kvantifikovati i uzajamno porediti rezultate višestrukih obilazaka terena, dok je u vašem slučaju to samo delimično izvodljivo. 

U odnosu na vrstu podataka koji se traže, za različita istraživanja se koriste različite metode ali, dve verovatno najčešće metode, koje i sami možete s lakoćom primenjivati, jesu linijski transekt i cenzus u tački (ponegde nazvani linijski transekt i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune).

Obe metode je lako prilagoditi uslovima staništa, bila ona terestrična (što se ne baš najsrećnije prevodi kao ‘kopnena’), slatkovodna (pošto su i slatkovodna u stvari kopnena, ali nisu i terestrična) ili morska. Mogu se koristiti za istraživanje pojedinačnih vrsta, odabranih grupa vrsta ili, uz izvesna ograničenja, svih prisutnih vrsta (i to ne ne samo ptica, iste metode se koriste i za sisare i druge grupe organizama). Obe su prilično efikasne u pogledu odnosa uloženog napora i količine dobijenih podataka, što ih čini posebno pogodnim za raznovrsne projekte monitoringa. Ipak, i jedna i druga metoda zahtevaju dosta iskustva u određivanju vrsta ptica.

Linijski transekt

Pojednostavljeno gledano, linijski transekt je kretanje zadatom rutom uz beleženje ptica s obe strane trase. Zbunjeni ste? Pa to je baš ono što vi i radite!

Linijski transekt je prelazak udaljenosti od tačke A do tačke B, obično pešice, ali i automobilom (ređe čamcem, izuzetno i manjim avionom), što manjom brzinom hoda ili vožnje. Pri tome posmatrate i identifikujete vrste, te brojite i beležite jedinke kako na njih nailazite – pazeći da istu pticu ne upišete dva puta ako ste je svojim nailaskom poplašili, a ona odletela ispred vas.

U odnosu na cenzus u tački, linijskim transektom se brže obiđe širi prostor uz manju verovatnoću dvostrukog brojanja iste jedinke i dobar je za aktivnije i lakše primetne vrste, a eventualna greška u proceni udaljenosti ptice od rute ne ostavlja bitnije posledice. Ova metoda je pogodnija za prostranija područja sličnih, otvorenih staništa gde ćete lako primetiti ptice koje poplašite svojim nailaskom, te za staništa ‘siromašna’ pticama.
Da biste, recimo, utvrdili sve češće i obične vrste nekog područja, potrebno je nasumice rasporediti određen broj transekata po terenu imajući na umu da različita staništa budu približno podjednako zastupljena (iako će to ‘nasumice’ neminovno biti uslovljeno i prohodnošću datog terena). Možete odabrati transekte dužine od 100 m u područjima koja ‘vrve’ od ptica, do 1000 m u siromašnijim područjima, tako da prolazite kroz tipičnu vegetaciju datog područja u proporciji sa njenom zastupljenošću unutar datog terena. Ako se broji šire područje, koristi se više transekata.

Ukoliko želite da procenite gustine populacija po jedinici površine određenog staništa, morate da ograničite beleženje ptica samo na one koje ste primetili unutar određene udaljenosti, npr, sve ptice koje se opaze/čuju unutar traka širine 50 metara levo i desno od rute se beleže po vrsti, polu i uzrastu (nekada i udaljenosti od linije transekta, ali to je več kompleksnija varijanta). Ukoliko se traže ‘prefinjeniji’ rezultati, beleži se i mikro-stanište (ekološka niša) u kome je ptica opažena.

Važno je da transekti budu međusobno dovoljno udaljeni (makar 150-200 m) da ne biste u drugom ponovo brojali ptice koje ste poplašili u prvom, te da svaki transekt pokrijete približno istom brzinom hoda za približno isto vreme. Transekti ne treba da se uzajamno nadovezuju već da budu rastavljeni i nezavisni.  Ako su transekti dovoljno kratki i dovoljno blizu, za jedno jutro možete obići nekoliko.

Brojanje se vrši sporim hodom duž linije transekta, tako da se 1000 metara rute prelazi za (najmanje) jedan sat. U preglednim, otvorenim, travnim ili poljoprivrenim staništima, moguće je istraživati i automobilom, a moje iskustvo je da sam 5 km transekta, uz zaustavljanja radi brojanja opaženih ptica ili skeniranja terena dvogledom, prelazio za (najmanje) jedan sat.

Sa obilaskom terena se počinje pola sata pre i završava do tri sata nakon izlaska sunca (uglavnom do 9, izuzetno, ako je vreme svežije, do 10 ujutru), odnosno, zimi – nakon podizanja jutarnje magle. Ako želite pregled češćih i običnih vrsta područja, brojanje se vrši tempom od dva do četiri obilaska mesečno, u zavisnosti od sezone (ne govorim o godišnjim dobima, već ptičjim dobima gnežđenja, postnatalne disperzije, seoba ili zimovanja). Brojanje treba vršiti svakog puta pod sličnim meteorološkim prilikama (izbegavajte vetar i padavine jer su ptice tada manje aktivne). Ukoliko se obilazi više transekata, prilikom svakog narednog brojanja menja se redosled transekata.

Ukratko, linijski transekt je:

·         pogodan za prostrane, otvorene terene sličnih staništa,

·         pogodan za aktivne i lako primetne vrste, kao i za one koje prhnu pred posmatračem,

·         odgovara nižim gustinama populacija i staništima siromašnim pricama,

·         teren se pokriva brže i efikasnije,

·         pošto je brojilac u stalnom pokretu, ponovljeno brojanje istih jedinki je retkost,

·         pogodan za prohodnije terene,

·         može se koristiti za studije odnosa vrsta i staništa,

·         greške u proceni udaljenosti opažene ptice imaju manje posledice na procene gustina populacija.

Procena gustine populacija

U otvorenim staništima možete beležiti ptice unutar, npr, trake širine 100 m, po 50 m levo i desno od posmatrača; odnosno, i dalje beležite sve opažene ptice, ali sa naznakom da li je u transektu ili izvan njega. Transekt dužine 500 m i ukupne širine 100 m zahvata površinu od 5 ha, a ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali na 10 ha.

U obraslim staništima je udaljenost do koje možete detektovati i identifikovati ptice manja. Ako pratite ptice unutar, recimo, trake širine 20 m, po 10 m levo i desno, tada transekt dužine 500 m i širine 20 m zahvata površinu od 1 ha, a ako transekt produžite na 1000 m, i površinu ste povećali na 2 ha.

Za široko-disperzne vrste moguće je vršiti ekstrapolaciju gustine po jedinici površine istog staništa, ali kod uže-lokalizovanih i malobrojnijih vrsta treba biti jako oprezan.

U sledećem koraku: cenzus u tački

01 децембар 2013

Ptičarenje za početnike u 7 koraka

    1 Nabavite dvogled – bez alata ipak nema zanata. Šta da nabavite zavisi od toga koliko ste sigurni da zaista želite da posmatrate ptice, tj. duže od par meseci.

Ako niste sigurni: U vreme SFRJ su ruski dvogledi bili dostupni za budzašto i skoro svaka kuća je imala neki, koji je u pravilu služio samo za skupljanje prašine – možda je vreme da ga aktivirate? Ako nemate taj suvenir, pokušajte sa internetom i sajtovima kupujem-prodajem, kupindo, limundo, itd. Tamo postoji stalna ponuda novih i polovnih dvogleda, u pravilu skromnog kvaliteta, ali i podjednako skromne cene. Ciljajte raspon od 30-40 EUR.

Ako ste sigurni da to želite: Kad smo već kod kupoprodajnih sajtova, ja sam na jednom domaćem našao jako povoljan nov nemački dvogled, 3-4 puta ispod cene u prodavnici – neki moler ga je dobio umesto honorara, pa je gledao da ga što pre unovči. Dakle, ako vam se ne žuri, pratite redovno ponudu; nikada ne znate šta će se sve pojaviti. Mimo toga, potražite više informacija OVDE, pa ciljajte neki 8x30 ili x40, te 10x40 ili x50. Ako vaš džep to može da podnese, između 150 i 300 EUR se mogu naći odlični primerci koje ćete, bez želje da ih zamenite, koristiti sve dok ih ne razbijete. Ptičarska štampa svake godine pravi pregled ponude na tržištu i upoređuje kvalitet modela po brojnim parametrima; neke od preporuka pročitajte OVDE, a jedan od najnovijih uporednih pregleda potražite OVDE.

Još nešto, većina dvogleda srednje klase se isporučuje sa kaišem koji kao da kaže koliko proizvođači mrze svoje kupce - obično je to jako uska i ničim postavljena traka. Ne želite nešto što će vam se satima usecati u vrat! Na već pominjanim sajtovima sam nedavno primetio i neoprenske kaiševe (u odeljku opreme za foto-aparate) koji su jako udobna opcija, iako se po vrućini pod njima znojite (okrenite tada unutrašnju stranu kaiša spolja). Još udobnija opcija je pojas za nošenje dvogleda, koji se na leđima ukršta kao pojas sa futrolom za pištolj, ali to kod nas još nisam viđao.

    2 Nabavite ključ – priručnik za određivanje vrsta. Jedino domaće izdanje, “Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja”, objavila je Liga za ornitološku akciju 2008. i kao pdf ga možete preuzeti ODAVDE, dok papirno izdanje ne možete naći u prodaji, već ga besplatno dobijaju svi novi članovi LOA. Taj ključ pokriva 140 češćih vrsta, praćenih pregledom 35 (tadašnjih) IBA područja.

Ako se slabo snalazite sa stranim jezicima, pokušajte da nabavite “Ptice Hrvatske i Europe sa Sjevernom Afrikom i Srednjim Istokom”. Osim ‘domaćeg’ jezika (ipak preuzmite excel sa srpskim imenima ptica ODAVDE), prednost ovog izdanja je što pokriva skoro 900 vrsta regije, a mana što se radi o dopunjenom izdanju knjige probitno objavljene 1970-ih, pa je već pomalo prevaziđena.

I tako dolazimo do najboljeg postojećeg izdanja za ptice Evrope i, verovatno, najboljeg takvog priručnika u svetu: “Collins Bird Guide – The Most Complete Field Guide to the Birds of Britain and Europe”, 2. izdanje (PRIKAZ KNJIGE). Do nedavna (još uvek?) ga je bilo u knjižari Oxford Centra u Beogradu, Dobračina 18, po veoma pristojnoj ceni od 2214 din. (u odnosu na original, a ne naša primanja). Od susednih nam zemalja, koliko mi je poznato, dostupno je na mađarskom i na bugarskom.
    3 Potražite druge ptičare i učite od njih. Četiri najaktivnije organizacije u zemlji su već pominjana beogradska LOA, te Fond za zaštitu ptica grabljivica, kao i novosadsko DZPPS i subotička Riparia. Ove organizacije obično svojim članovima ponude neki prolećni izlet autobusom - u čemu najdužu tradiciju ima Fond sa svojim posetama kolonijama supova u kanjonima Trešnjice i Uvca - kao i par desetina izleta tokom oktobarskog Evropskog vikenda posmatranja ptica. Mimo toga se povremeno, najčešće zimi, organizuju posmatranja ptica u gradovima, za šta Beograd sa Ratnim ostrvima i Subotica sa Ludašom imaju posebno povoljne uslove.

    4 U ptičarenje se prevashodno ide rano ujutru, od izlaska sunca, pa još 3-4 sata, jer kasnije uglavnom opada aktivnost ptica; i potom ponovo popodne, nekoliko poslednjih sati obdanice, ali su ptice tada ipak manje aktivne nego ujutru. Više o tome OVDE i OVDE, a vreme izlaska i zalaska sunca proverite OVDE.

Ako niste u prilici da češće odlazite u ptičarenje, dozovite ptice sebi postavljanjem zimskih hranilica koje ćete redovno (jako važno!) dopunjavati sve do ranog proleća. Najjednostavnije hranilice možete sami napraviti od plastične flaše punjene suncokretovim semenom (nepečenim, nesoljenim, neljuštenim) koje ćete okačiti da vise negde gde će ne samo pticama biti pristupačne – a nepristupačne mačkama, već i tako da ih možete posmatrati sa svog prozora. Više o tome OVDE.

    5 Kako biste pronašli više vrsta ptica, obilazite raznovrsna staništa: reke i bare, livade i šume, sa svim varijetetima koje nude nizije, pobrđa i planine. Vremenom ćete poželeti da se u određeno doba godine nađete u određenom staništu ne biste li locirali neku vrstu koja se, recimo, samo na seobi sreće.

Služite se ključem da prepoznate i odredite ptice koje opazite. Neke ptice se javljaju samo u određenim delovima kontinenta i to sezonski, na gnežđenju, seobi ili zimovanju; na šta će vam ukazati višebojne mape rasprostranjenosti u ključu (sa izuzetkom “Ptica Srbije i područja od međunarodnog značaja”, gde je za vrste koje se ne sreću u celoj zemlji u tekstu naznačeno u kojim se oblastima javljaju). Nemojte se oslanjati samo na boju perja, obratite pažnju i na građu, držanje, ponašanje, glasanje, stanište... Više o tome OVDE i OVDE.

Sve više ptičara se bavi i fotografisanjem ptica, a posebna ptičarska tehnika jeste digiscoping – slikanje kroz durbin postavljen na stativu. Fotografisanje je zahtevna disciplina koja ipak traži i specifičnu opremu – više o tome pročitajte OVDE.
    6 Vodite životnu listu svih vrsta posmatranih u prirodi, slobodnih i nepovređenih (TV, avijarijumi i zoo vrtovi, zatočene ili ulovljene ptice se ne računaju). Vremenom možete poželeti da otpočnete zasebne liste svog grada, zemlje i kontinenta, npr. Lista će vam posle nekog vremena otkriti gde grešite: uočićete da neku vrstu koja se kod nas lako sreće vi niste nikada posmatrali - a biće više takvih; pa će vam ti propusti ukazati na to kojim grupama vrsta i kakvim staništima niste posvetili dovoljno pažnje. Više o tome OVDE.
    7 Poštujte ptice. Budite uzdržani i pažljivi prilikom posmatranja, ne pravite buku, izbegavajte nagle pokrete. Ako je ptica jednom uzletela uplašena vašim nailaskom, ne prilazite joj ponovo. Držite odstojanje kada ste u blizini gnezda, mesta na kojima se ptice okupljaju da provedu noć ili na kojima se hrane. Gnezda treba prijavljivati isključivo stručnjacima. Trudite se da za sobom ne ostavljate vidljive tragove i ne narušavate stanište. Na izletu se služite postojećim stazama, izbegavajte nepotrebno utabavanje novih. Više o tome OVDE.

Sve fotografije: foto dokumentacija LOA. Koncept sam pozajmio ODAVDE, ali je tekst u potpunosti autorski.