While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

22 март 2014

Topla preporuka...

...za knjigu koju sam baš danas pročitao, dok sam čekao da mi operu kola. Tj, nije baš toliko tanka, nego sam je danas završio, a da sam isprva rekao da sam je danas završio, značilo bi da sam je to ja napisao – a nisam, al’ mi sve nekako žao što se nisam prvi setio...

Još malo pa nestalo“ (naslov originala Last Chance to See) bavi se upravo time: vrstama koje su preživele u tako malom broju, da se u ma kom trenutku mogu bespovratno sunovratiti preko ivice sveta.

Knjiga je produkt sinergije Daglasa Adamsa od Autostoperskog vodiča, biologa Marka Karvardina i radija BBC, a nastala je na osnovu materijala za emisije emitovane daleke 1990. Tako daleka godina me je u kombinaciji s delikatnom temom isprva odbijala – neke od ugroženih vrsta koje se pominju su se od tada malo oporavile, ali su druge, zato, izumrle. No, nezaboravni Adamsov stil pisanja i specifični humor bivšeg pridruženog člana družine Montija Pajtona me je naterao da na to zaboravim.

Čitajući knjigu ne kao čitalac, več kao ekolog i kao prevodilac, naravno da sam našao nekoliko propusta („krznene foke“ uopšte nisu foke, već morski lavovi, koji se od foka razlikuju time što na prednjim perajima mogu i da hodaju, za razliku od foka koje se na suvom kreću kao gusenice na steroidima; u nacionalnim parkovima Afrike lov je potpuno zabranjen – takav lov se zove krivolov – pa tako ne postoje „lovočuvari“ niti „lovački domovi“, iako originalni termini istorijski imaju to značenje, ali je ono evoluiralo i izgubilo se u originalnom kontekstu, što je ostalo neprimećeno u svesti prevodioca koji živi u zemlji u kojoj su nacionalni parkovi tek ekskluzivnija lovišta), ali tih nekoliko propusta na oko 200 strana mogu slobodno da se podvedu pod moje cepidlačenje oko, inače, dobrog prevoda.

Izvod: „Tokom mnogih vekova“, rekao je, „Kinezi su ispredali legende o velikim čudovištima koja bljuju plamen, prekrivena su krljuštima i jedu ljude, ali se verovalo da su ona samo mitovi i plod bujne mašte. I stari mornari su pričali o njima i na mapama zapisivali Ovde ima zmajeva kad bi videli neku zemlju čiji im se izgled ne dopada.

A onda je, početkom dvadesetog veka, jedan od prvih holandskih istraživača ovih krajeva nameravao da prekrati uobičajeni put i leti ka Australiji duž indonežanskog arhipelaga. Međutim, pokvario mu se motor, pa je morao prinudno da sleti na maleno ostrvo po imenu Komodo. On je preživeo pad, ali njegov avion nije.

Odlučio je da prvo potraži pijaću vodu. Pretražujući okolinu, na peščanoj obali ugledao je neobičan, širok trag. Pratio ga je i iznenada se našao licem u lice s nečim što mu se nimalo nije dopao. To nešto je ličilo na veliko čudovište prekriveno krljuštima koje jede ljude, a bilo je dugačko puna tri metra. Gledao je pravo u ono što mi sada želimo da pronađemo – u komodskog zmaja.“

Nisam mogao da izdržim i prešao sam direktno na stvar: „Da li je preživeo?“

„On jeste, ali njegova reputacija nije. Uspeo je da se održi u životu čak tri meseca, dok ga nisu spasli. Međutim, kad se vratio kući, svi su mislili da je lud i niko nije poverovao u njegovu priču.“

Opširniji izvod iz knjige dostupan je na sajtu izdavača.

Još malo pa nestalo – Autostoperski vodič kroz svet koji iščezava“, Daglas Adams i Mark Karvardin; Odiseja, Beograd, ISBN 978-867720-108-1

Нема коментара:

Постави коментар