While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

23 децембар 2014

IZLIVANJE NAFTE U VRTU EDENSKOM

Sanderban (na bengaliju „prekrasna šuma“) je močvara mangrova veličine Kipra, jedna od tri najveće na svetu. Nalazi se na granici Indije i Bangladeša, između Kolkate i Dake, i predstavlja zajedničku deltu više reka, od kojih se veličinom izdvajaju Gang i Bramaputra. O ptičarenju u prekrasnoj šumi sanjam otkako su mi dragi prijatelji T. i H. pričali o tome kako su se brodićem zaputili na vikend u lavirintu reka i rukavaca, pa usled poplavnih voda koje su se sjurile s Himalaja, morali da tamo ostanu nedelju dana. A tamo je i najveća gustina ugroženih tigrova po kvadratnom kilometru, ujedno poslednja populacija koja nastanjuje mangrove i prema poslednjem cenzusu iz 2011, ima ih oko 270.

Sanderban (NASA/Wikimedia Commons)
Dodajte na tu sliku i 315 vrsta ptica, te 42 vrste sisara – uključujući ranjivog iravadskog i ugroženog  indijskog rečnog delfina, 61 vrstu vodozemaca i gmizavaca – uključujući i morskog krokodila (koji više voli rečna ušća nego more, iako se otiskuje i podalje od obale), preko 150 vrsta riba koje se komercialno eksploatišu i 334 vrste vaskularnih biljaka. I recite mi sada, ne poželite li da se i sami otisnete u lavirint rukavaca?

Ako imalo poznajem svoje čitaoce, znam da želite. E, sad dodajte ovoj slici, crno na zeleno, i izlivanje nafte. Devetog decembra je u magli došlo do sudara dva broda, od kojih je jedan bio tanker iz koga je iscurilo 350 tona nafte i to pravo u rezervat delfina Čandpai; gde je providba inače zabranjena, ali kako je usled niskog vodostaja plovni put postao neprohodan, kapetani su navigali kuda im drago. A baš ovo kuda-im-drago područje predstavlja utočište za ugrožene ptice vodenih staništa kao što su pegavi zelenonogi sprudnik Tringa guttifer, žalar kašikar Eurynorhynchus pygmeus, indijski vodosek Rynchops albicollis, indijska riđoglava patka Aythya baeri i Palasov belorepan Haliaeetus leucoryphus. Mimo njih, upravo je u Sanderbanu jedna od poslednjih većih populacija ugrožene srednje veslare Heliopais personatus i zato se ovo područje smatra jednim od najvažnijih za dalji opstanak ove vrste (izvor). 

Srednja veslara fotografisana u Maleziji (Wikimedia Commons)
Međutim, ovoj slici nešto i dalje nedostaje – ljudi. Od oko četiri miliona stanovnika Sanderbana, gotovo milion živi u šumi i od šume i reka, u kojima riba i rakovi sada umiru. A više od 80% belančevina životinjskog porekla u ishrani stanovnika Bangladeša potiče upravo od ribe, pretežno slatkovodne. Ribom i rakovima se ne hrane samo ljudi, već i srednja veslara i rečni delfini. Prva naduvena strvina delfina primećena je kako pluta kojih 25 km od mesta izlivanja nafte (izvor). 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
Kako se stanovništvo nosi s ovom nesrećom bez presedana? Mimo ekološke katastrofe, lokalni ribari se suočavaju s visokim rizikom po zdravlje, čisteći naftu bez ikakve zaštitne opreme, pa su deca već počela da povraćaju da se razboljevaju. Naime, mlađi razlivenu naftu sakupljaju tanjirima, loncima i kazanima, pa čak i sunđerima i lopatama (izvor), dok ribari to čine mrežama. Uprkos krajnje primitivnoj i rizičnoj metodi rada, jedna sedmina razlivene nafte je do sada prikupljena, ali samo iz glavnog, a ne i iz bočnih rukavaca. 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
Jasno je da lokalne vrasti niti imaju predstavu kako, niti resurse da se sa ovom sutuacijom izbore. Ipak, Bangladeš se ubrzano razvija, a jedna od snažnijih grana jeste izvoz ribe i škampa, koji će se verovatno naći na udaru ovog akcidenta, usporavajući zahuktali privredni rast. U prirodnoj sredini, škampi su vezani za mangrove koji im, kao i ribi, obezbeđuju bezbedno mrestilište. Ovdašnje šume mangrova obezbeđuju 45% drvne građe i ogreva koji se koristi u zemlji, kao i 41% prihoda od šumskih proizvoda. Najzad, mangrovi predstavljaju i zaštitni pojas koji nisku i izloženu obalu štiti od talasa tokom visokih plima, kao i od ciklona i drugih nepogoda. 

Ali, i ovi “dobri” mangrovi su takođe ugroženi izlivanjem nafte. Ovo drveće ima specijalizovano vazdušno korenje koje štrči iz muljevitog tla poput disaljki, tj. unosi u biljku vazduh iz koga dalje, putem osmoze, raznosi kiseonik. Kada je vazdušno korenje prekriveno naftom, ono ne može da vrši svoju ulogu i drvo se suši i umire. Smit i Mansur, stručnjaci Wildlife Conservation Society, predviđaju smrt manjih mangrova duž same vode u narednim mesecima, te starijih stabala tokom narednih godina, posebno ako se iznova nađu pokrivena naftom koja se cedi iz nataloženih nanosa (izvor). 

Foto (c) Arati Kumar-Rao
I za kraj, odmaknite se malo unazad da sagledate celu sliku: Sanderban je Ramsarsko područje i rezervat biosfere, a nalazi se i na UNESCO listi svetske baštine. U ovom trenutku, Bangladeš čini sve što može. Pitanje koje mi se vrzma po glavi jeste, šta će Svet učiniti povodom baštine sveg čovečanstva?

* Većina podataka čiji izvor nije citiran potiče s Wikipedije.

Desno: iravadski delfin snimljen u Kambodži (Dan Koehl/Wikimedia Commons)

Najbolji članak koji sam o ovom akcidentu pronašao: Mongabay 

Takođe pročitajte i NationalGeographic

Нема коментара:

Постави коментар