While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

21 март 2015

Vidre

Matthias Kabel / Wikimedia Commons
Parkiram na bari u Krnjači, bacim pogled (hmm, bacim dvogled?) na manji, desni deo bare, neke ribe se kovitlaju pod samom površinom, čas im izviri bok, čas leđa, čudnih li riba... pa teleskopom osmatram prostraniji, levi deo ujezerenog toka nekadašnjeg rukavca: liska, gluvara, mali gnjurac, labud grbac, čuje se gavran...

Ne da mi đavo mira, ponovo bacim dvogled udesno, one ribe se baš koprcaju, kao morske zmije sa starih pomorskih mapa, maglovitožuta voda (nije bilo izmaglice, ali je voda imala boju jutra koju svaki fotograf sanja), presijavaju se na suncu. Imaju nekako šiljate repove, skoro kao jegulje, nikakvo repno peraje ne primećujem... aj’ dobro sad, nisu ptice.

Ponovo teleskop levo, aha, eno i patke njorke; ma šta li one ribe... pogledam desno a one, jedna pa druga, na tren pokažu glavu, koliko da udahnu vazduh. Jeste, vazduh! Jer i nisu ribe, već – vidre! Moje prve žive vidre ikada (jedina prethodna bila je zgažena, na putu za Belo Blato). 

Da li se igraju, da li udvaraju, ko će ga znati... Eeej, vidre!!!! 

A da vam sad pričam koje sam sve ‘tice posle gledao, ne bi vas više zanimalo. Jedino da istumbam priču i da vas slažem da sam vidre video tek na kraju, a ne na samom početku. A ne da mi se.

Нема коментара:

Постави коментар