While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

31 март 2015

GDE JE NESTALO 60% BEOGRADSKIH GAČACA??!

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT 

Gačci, (c) copyright Maciej Szymański
Dve nedelje su prošle od početka popisa gnezda gačaca u Beogradu – dokle smo stigli? Do sada je devet brojača dostavilo 52 eBird izveštaja. Prikupljene su još uvek nepotpune, ali indikativne informacije o broju zauzetih gnezda, te broju i rasporedu gnezdilišnih kolonija.

Šta imamo?

Ako gledamo samo kolonije u urbanom tkivu grada (a ne i izdvojene satelite, kao npr. Vrbovsko ili Padinsku Skelu), imamo tek 28 do sada lociranih, od kojih samo njih tri (blok 70, Studentski grad i Botanička bašta) imaju po pedesetak gnezda (raspon 32 do 58), a sve druge su unutar raspona 3-10.

Ukupan broj do sada izbrojanih gnezda je 308 (raspon od izvesnih 270 do mogućih 346). Praktično, do sada imamo 126 (do maksimalnih 185) gnezda u tri maxi kolonije i jos 144 (do maksimalnih 161) u 25 mini kolonija.

U starom delu grada (uključujući Krnjaču) imamo 14 do sada lociranih kolonija sa 96 do 125 gnezda, a u Novom Beogradu i Zemunu daljih 14 sa 174 do 210 gnezda.

Da vidimo – a šta smo imali?

Za poredjenje, u ne tako dalekoj prošlosti, sve do intenzivnijeg kresanja grana bulevarskih platana, a potom i seče stabala, većina beogradskih gačaca gnezdila se u toj ulici. Do pre desetak godina u Bulevaru revolucije imali smo 750-800 gnezdećih parova. Današnja brojnost u čitavom gradu – onoliko koliko smo ga do ove faze cenzusa istražili – predstavlja samo 39% tadašnjeg broja gnezda samo u jednoj ulici!

Da li smo to u poslednjih desetak godina izgubili 61% parova? Ili ih još nismo locirali?

Gde smo sve bili?

Raspored opažanja gačaca u martu ove godine
Ova interaktivna mapa pokazuje raspored opažanja gačaca u martu ove godine (morate da upišete „Beograd“ u desno polje Location, ili da skrolovanjem miša zumirate na grad). Crvene špenadle nisu samo položaji gnezdilišnih kolonija, već svih prijavljenih mesta gde je ova vrsta u tom periodu posmatrana – one govore gde su sve gačci potvrđeni.

Gačci su dakle locirani u zemunskom starom gradu (gnezde se u Gradskom parku) i, potom, na Novom Beogradu oko Pariske komune, Studentskog grada, kod šest kaplara i po blokovima uz Savu (45, 44 i 70). U starom delu grada pronalaženi su po užem centru, te na Banjici, Labudovom brdu, Železniku i Krnjači.

Rasprostranjenost velike senice tokom marta 2015
Ali šta smo sve obišli u tom periodu, bez obzira da li je tu bilo gačaca ili ne? Ova mapa pokazuje rasprostranjenost velike senice tokom marta 2015. To je vrsta prisutna po svim zelenim površinama, pa je ovde koristim da ilustruje pokrivenost grada dosadašnjim cenzusom. Mimo pominjanih lokacija, na novom Beogradu je pokriveno i Ušće i „Airport City“; a u užem centru se vidi da su zelene površine uglavnom dobro pretražene, s mogućim izuzetkom Novog groblja na kome su samo dve minijaturne kolonije locirane, a mogla bi biti još koja.

A gde nismo bili (tu nam vi trebate)?

No, kako izlazimo iz užeg centra, širi se terra incognita. Čitav Makiš je ostao nepokriven, potom potez Skojevsko naselje – Cerak – Vidikovac, pa Jajinci, Stepin lug, Centralno groblje, Šumice i Ustanička, Lešće... Na Novom Beogradu  neistražen je širi potez oko Arene, potom blokovi između Jurija Gagarina i Vojvođanske (61 do 63), pa Bežanijska kosa i Bežanijsko groblje, te najveći deo Zemuna.

Živite li u nekom od navedenih područja? Viđate li krupne crne vrane sivog kljuna koje su uvek u manjim ili većim grupama? Javite na loa@ptica.org

I šta sad?

Mart je period kada se kolonije još formiraju i kada gačci koriste stara i nezauzeta gnezda kao stovarišta građevinskog materijala, a nije im ispod časti ni da kradu grane sa zauzetih, ali trenutno nebranjenih gnezda. Otuda broj gnezda varira, da se tek u aprilu stabilizuje, pa je potrebno ne samo istražiti opisanu terra incognita, već i ponovo obići već poznate kolonije i utvrditi konačno stanje.

Udarni period za potragu za kolonijama i brojanje zauzetih gnezda u njima je prva polovina aprila, negde do 15. ili 20, sve dok krošnje ne olistaju i ne sakriju gnezda. Iako je moguće brojati ih sve do sredine maja, kada im se sezona gnežđenja završava, u maju je vidljivost umanjena, a brojanje znatno otežano.

I jedan kuriozitet za kraj, kako u engleskom postoji sva sila specifičnih imena za grupu ovih ili onih životinja (pa je tako čopor lavova pride, što brojni polupismeni i još polovičnije obrazovani „prevodioci“ listom prevode kao „ponos lavova“), jato gačaca se zove the parliament of rooks.


Uvodni blog o popisu gačaca

Uputstvo za brojanje i izveštavanje o popisu gačaca

21 март 2015

Vidre

Matthias Kabel / Wikimedia Commons
Parkiram na bari u Krnjači, bacim pogled (hmm, bacim dvogled?) na manji, desni deo bare, neke ribe se kovitlaju pod samom površinom, čas im izviri bok, čas leđa, čudnih li riba... pa teleskopom osmatram prostraniji, levi deo ujezerenog toka nekadašnjeg rukavca: liska, gluvara, mali gnjurac, labud grbac, čuje se gavran...

Ne da mi đavo mira, ponovo bacim dvogled udesno, one ribe se baš koprcaju, kao morske zmije sa starih pomorskih mapa, maglovitožuta voda (nije bilo izmaglice, ali je voda imala boju jutra koju svaki fotograf sanja), presijavaju se na suncu. Imaju nekako šiljate repove, skoro kao jegulje, nikakvo repno peraje ne primećujem... aj’ dobro sad, nisu ptice.

Ponovo teleskop levo, aha, eno i patke njorke; ma šta li one ribe... pogledam desno a one, jedna pa druga, na tren pokažu glavu, koliko da udahnu vazduh. Jeste, vazduh! Jer i nisu ribe, već – vidre! Moje prve žive vidre ikada (jedina prethodna bila je zgažena, na putu za Belo Blato). 

Da li se igraju, da li udvaraju, ko će ga znati... Eeej, vidre!!!! 

A da vam sad pričam koje sam sve ‘tice posle gledao, ne bi vas više zanimalo. Jedino da istumbam priču i da vas slažem da sam vidre video tek na kraju, a ne na samom početku. A ne da mi se.

20 март 2015

POMOZITE DA PREBROJIMO GAČCE – UKLJUČITE SE


eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT

Pre dve godine istraživao sam gnežđenje gačaca u Pančevačkom ritu, pa sam  prošao praktično sve asfaltne puteve i veće ulice u ritu (ipak ne i sve uličice), te tu i tamo poneki prašnjavi put, a sve skenirajući unaokolo 400 kvadratnih kilometara ravnice između Dunava i Tamiša. Locirali smo 8 gnezdilišnih kolonija sa 252 zauzeta gnezda i utvrdili gustinu od 1,6 gnezda / km2. Bez izuzetka, sva su bila u naseljima ili unutar većih farmi (a i tada neposredno uz zgrade).

Najmanja kolonija gačaca u ritu imala je samo 4 gnezda, najveća 102 – u proseku 31,5 gnezda po koloniji. 25 parova (9,9%) je bilo u četiri kolonije sa 9 ili manje gnezda (4-9); 125 (49,6%) je bilo u tri kolonije sa 34 do 55 gnezda; dok su ostali (40,4%) bili u najvećoj koloniji.

Pre šest godina, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije utvrdilo je brojnost gačaca u Bačkoj. No, značajna je razlika što za to područje postoje i istorijski podaci. Otuda smo ne samo saznali da je 2009 u čitavoj Bačkoj utvrđeno manje od 8500 aktivnih gnezda, već i da je sredinom 1970-ih tu bilo preko 37.000 gnezda (izvor). Drugim rečima, tokom tri i po decenije nestalo je čak 76% populacije gačaca!


A kao što rekoh, ritski, palilulski gačci su urbana fela koja odgaja potomstvo po predgrađima. Poznata je i vezanost ovih ptica za beogradske drvorede, naročito platana. A kakva je brojnost i trend kolonija ovih ptica po drvoredima i parkovima Beograda?

Pojma nemamo. Niti znamo koliko ih je, niti, u nedostatku istorijskih podataka, znamo da li im, kao bačkim i severnijim, mađarskim populacijama, opada broj. Ili je taj broj stabilan? Ili možda i raste? Niti imamo sredstava da za to angažujemo istraživače.

Tu sam negde počeo da eksperimentišem s mogućnostima koje pruža eBird.org, volonterska baza georeferenciranih ornitoloških opažanja, preko 10 godina star projekt i najobimniji te vrste u svetu. Kako to funkcioniše? Za primer, tokom prva dva i po meseca ove godine, na području Beograda je 17 ptičara posmatralo 107 vrsta i ta opažanja u vidu skoro 700 izveštaja (!) unelo u eBird, pa se nadam da će se većina uključiti i u popis gačaca, kao i da će im se i drugi pridružiti.


Zato sam otvorio eBird nalog po imenu Corvus frugilegus Census (jeste nezgrapno, ali sam tražio nešto što slično zvuči i isto znači i na srpskom i na engleskom) pa koristim priliku da ljubitelje prirode pozovem da obrate pažnju na krošnje kraj kojih svakodnevno prolaze, prebroje sva gnezda gačaca u njima, pa to unesu u eBird (svaku koloniju zasebno) i potom te izveštaje podele s nalogom Corvus frugilegus Census (zvuči malo brrr... a u stvari je jako jednostavno i objašnjeno ovde, što korisnici eBirda već znaju, dok oni koje to i dalje plaši mogu da tačnu lokaciju kolonije, broj zauzetih gnezda i datum brojanja pošalju mailom na loa@ptica.org). Cilj popisa je da saznamo koliko imamo gnezdećih parova gačaca u Beogradu i kako su prostorno raspoređeni po gradu.

Čemu se nadam? Nadam se da ćemo pokriti veći deo Beograda (ali ću prihvatati i izveštaje iz drugih sredina), locirati i prebrojati skoro sve kolonije gačaca (a mogli bi i narednih godina da nastavimo s popisom). Najbolji period za brojanje je april, ali ću prihvatati i izveštaje iz druge polovine marta i prve polovine maja (u stvari, već imam nekoliko ranih izveštaja – evo kako to izgleda; gačac je Rook). Prilikom analize podataka, služiću se najvećom zabeleženom brojnošću svake kolonije (pošto očekujem da će one na prometnijim mestima biti prebrojane više puta).


Šta očekujem da postignemo? Očekivanja su mi opterećena strahovanjima, pa su posledično manja od nadanja. Brine me mali broj učesnika u kombinaciji s velikom površinom grada i većim brojem raštrkanih manjih kolonija (zato slobodno u komentarima ispod bloga ostavite i adrese vama poznatih kolonija). Ovako ili onako, proleće stiže, gačci su gnezda zauzeli, pa ćemo videti šta možemo.

I šta onda s tim? Kakvi god bili, rezultati popisa biće predstavljeni i analizirani na ovom blogu, a ako uspemo da se približimo mojim nadanjima, to bi več postala građa i za belešku u naučnom časopisu Ciconia. Takođe, time bi trebalo da dobijemo nulto stanje s kojim bi svaku kasnije utvrđenu brojnost mogli da poredimo.

I dakle, ako znate neku koloniju, prebrojte sva zauzeta gnezda u njoj i prijavite to putem eBirda (ili mailom na loa@ptica.org). Nadam se da će interesovanje za popis gačaca, u skladu sa svojim mogućnostima i kapacitetima, pokazati i studenti biologije i ekologije i njihovi profesori, JKP Gradsko zelenilo, Gradski sekretarijat za životnu sredinu, kao i ljubitelji prirode raznorodnih orijentacija.

Detaljno uputstvo za brojanje i izveštavanje je ovde. Nadam se da nije predugačko i ne dozvolite da vas zastraši – stvarno je jednostavno.

PS. Skoro sam tako razgovarao s jednim lepidopterologom koji mi je prijavio njemu poznatu koloniju gačaca u jednom gradskom parku, pa sam ga zamolio da utvrdi broj gnezda u njoj i prosledio mu link sa uputstvom. Ovlaš je bacio pogled i brzo mi odgovorio: Pa ne mogu ja i to, pored praćenja leptirova koje već tu radim... A da li možete samo jednom da prebrojite gnezda tokom aprila? Pa, to mogu, odgovorio je. U suštini, to je sve što treba.

PPS. Znate li neku koloniju i možete li da je prebrojite?

Fotografije (c) copyright Maciej Szymański (2) & Magdalena Grahovac (2)