While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

07 јул 2017

DOM VIDRE, KUĆA ORLA I IGRA PRESTOLA

Foto Gordan Pomorišac
Ili ovi će nas podave ko mačiće, oca im lopovskog!

Ili o Beljarici ponovo, a nedovoljno. Bio sam tamo pre dve nedelje, kojih pola sata pošto se pomolilo sunce.

Mrdulji se nešto u dubini onog kubika, nutrija? Izlazi na obalu, jok, previtko, drugačija glava, zašiljena njuška – vidra bre! Prvi put je gledam izvan vode, kako korača, pored oborenog debla vrbe, ka jednom gaku koji, više zbunjen nego uplašen, poleće, što je sigurno, sigurno je. A vidra nestaje negde u šiblju iza tog debla.

Malo dalje je gužva, ptičji restoran. Okupile se čaplje (siva, mala i velika bela, žuta, te gak) i veliki vranci i obični galebovi i... crna roda! Crna roda je među njima, jarkocrvenog kljuna i nogu, te samo trbuha belog, sve drugo je crno – ali sa zelenim prelivom, prekrasna ptica. Vrebaju nešto u plićaku.

Ubrzo proleće i belorepan, zbunjujući orao, naoko, nit odrasli, nit mladi! Kljun žut, dakle – odrasli? Rep jeste beo, no su mu krmila oivičena tamnim obrubom, a glava i vrat su tamni, dok se odozdo mrka pera smenjuju s belima, kao da je mladi?? Gledam ilustracije u literaturi, to je subadultna jedinka, hmm... recimo, ptica u poznom pubertetu, u svojoj četvrtoj kalendarskoj godini (ova krupna i dugovečna vrsta polno sazreva tek u 5-6. godini).


Beljarica je dom vidre i kuća orla (o igri prestola malo kasnije). Beljarica je ekološki koridor duž Dunava. Već predložena za zaštitu, Beljarica je blago. I, Beljarica je naš pojas za spasavanje.

Tamo niže, kod Pupinovog mosta, nasip je prošao na samo 400 od reke. Unutar Beljarice (a.k.a. Balatona, Crvenke, Goveđeg broda, Vojnih bašti, PKB kanala – ima ona hrpu imena) nasip je ukazao poštovanje reci (jeste, tako se pravilno kaže „ispoštovao“) prošavši svih 2000 metara od Dunava. Zašto?

Da li su hidrolozi iz 1929, kada je građen, bili ekološki osvešteni, pa rekli, ovde ćemo da ostavimo prostranstvo od 900 ha da ih reka plavi, da se riba mresti, orlovi gnezde, a veprovi goje? Možda je i to, ali ipak mislim da su više mislili na građane, dalje niz Dunav.

Naime, to plavno područje između reke i nasipa za previsokih voda prima u sebe poplavni talas (otuda ona šuma na Beljarici, da odbrani nasip od prebrziog naleta vode). Bezmalo veličine Novog Beograda, ono poziva reku da se razlije, smiri i uspori tok, i tek tako, razoružana, krene dalje ka Beogradu.

Plavna područja, odnosno prelivanje vode u njih, jedina je planska kontrola redovnih i očekivanih poplava. E, da bi se ta odbrambenafunkcija forlanda očuvala, ne bi li nas sačuvala, ne smete to područje danaspete. Pa betonirate. I tako trajno oduzmete Dunavu.

Zašto? Dunav je goropadna reka. Narogušiće se isprva, kao da pita „od mene kradete, ha“, pa će se onda razbesneti i nimalo usporen, već baš naprotiv, novim suženjem korita dodatno ubrzan, pojuriće svom silinom ka Beogradu.

Ukoliko se plavni udari ne kompenzuju pre Beograda, šta nam ta nova luka onda donosi? Vodu, donosi vodu u niže delove grada, poput desne obale Dunava od Zemunskog keja do Ušća, kao i levu savsku obalu od blokova do Ušća, pa i stara naselja na desnoj savskoj obali, ali i nova, najnovija. Luka na mestu Beljarice najdireknije ugrožava BG Na Vodi, pretvarajući ga u Beograd Pod Vodom.  A oni nestručni što nas vode i što misle da sve mogu i smeju, pa i da grade gde im se i kako ćefne, šta s njima? A ništa, narod će to pozlatiti.


A kako se u to uklapa igra prestola? Generalni urbanistički plan (GUP) decenijama već predviđa dve alternativne lokacije za buduću luku, u Krnjači i u Vinči, koja se već ispostavi zgodnijom. No, nakon prošlogodišnje posete kineskog predsednika Si Đinpinga, kada su premijer i predsednik ponosno stajali na novom mostu, zaljubljeno zagledani u (samo njima znanu) budućnost, došlo je do ad hoc promene planova (za koje se struka pitala i koje je struka donela), pa je najavljeno da će slavna nova luka stajati na mestu beogradske amazonije (a da se struka tim povodom nije pitala, a nije bogami ni oglasila, nekako je više šaptom pala).

E, ta nestručna novinska obznana 29. Juna na sednici Skupštine grada postala zakon. Tako to valjda ide u demokratiji, donesete obznanu i tačka. Dakle, usvojena je „Strategija razvoja Beograda 2017-2021“ (ili, ako umete da čitate, Strategija „razvoja“ Beograda) i njome se cementira nova pozicija prestoničke luke na mestu beogradske amazonije. Napredno-demokratski, Strategija je usvajena na brzaka, bez po zakonu obavezne javne rasprave (Član 142, Statut grada), što je suštinski čini protivzakonitom. Hoće li i to narod pozlatiti?

Foto Blic

Liga za ornitološku akciju (LOA), udruženje građana naročito usmereno na zaštitu IBA područja “Ušće Save u Dunav”, čiji je Beljarica najuzvodniji deo je poslednjih godina unutar IBA zabeležila 205 vrsta ptica, od čega 136 u samoj Beljarici  - od kojih je opet 108 strogo zaštićeno po srpskom zakonodavstvu. Zabrinuta za budućnost Beljarice, LOA je pokrenula kampanju Spasimo beogradsku amazoniju, čiji je noseći video klip u prvih 15 dana pogledan više od 310.000 puta, dok je peticija sa zahtevom za spas Beljarice u istom peridodu sakupila skoro 7500 potpisa zabrinutih građana. Uporedo je inicijativa propraćena u petnaestak članaka u štampanim medijima i internet portalima, tri bloga, četiri TV priloga, a fejsbuk strana LOA je udvostručila članstvo, dok je broj lajkova sa 21.000 procenata probio sve rekorde.

Dok ovo pišem, buduća luka umesto beogradske amazonije postoji samo u planovima, a Beljarica još stoji. A s njom vidre, rode i orlovi. Pošto kuća orla sasvim bukvalno štiti domove Beograđana, više je nego vredna borbe.


Za sada, molim vas da se svojim potpisom i vi pridružite peticiji za spas beogradske amazonije, OVDE, i da je potom uz haštagove  #spasimoBeogradskuAmazoniju #Beograd #Beljarica i #novaLuka proširite društvenim mrežama.

17 мај 2017

Nova luka ili miris napalma ujutru


Kiša je stala, razvedrilo se, samo su bare na putu ostale. Čuje se veliki trstenjak – krekeće, kroz žbunje vidim pokret na vodi, uoštrim... barska kokica, ali eno, još nešto se mrda duboko u pozadini, zaranja, izranja, uoštrim podalje... nutrija? Ne, taj oblik njuške, pomalo nalik foki, ovakvo ponašanje sam već gledao – ovo je vidra, i to dve! Igraju se? Ili udvaraju?

Na bari Revi u Krnjači sam ih više puta posmatrao, sve dok ne počeše radove na asfaltiranju puta i izgradnji kanalizacionog kolektora. A od početka radova, niko nije više video vidre na Revi.

Zato im se posebno radujem ovde, na Beljarici, plavnoj zoni Dunava uporedo s Kovilovom. Iz topole se čuje pesma crnoglave grmuše. Krupna ptica na suvoj grani, slutim šta je, mašam se dvogleda... belorepan. Najveći orao Evrope, i to samo prvi od pet koliko ću ih ovde sresti. Na grani pored puta stoji rusi svračak, u pozadini peva zeba. Čujem kukavicu, potom i vidim jednu, pa drugu dugorepu siluetu špicastih krila. Kad sam kod špicastih krila, i soko lastavičar je tu. A iz krošnje vrbe dopire „mrnjauu“ zelentarke.

Proleće mala bela čaplja. Iz pozadine doziva zviždak. Labud grbac leži na gnezdu, i par mu je u blizini. Čuje se flauta, to jarkožuti mužjak vuge doziva ženku. Siva muharica na vrhu suve grančice, moja prva ovog proleća. Dva kosa se jure, oba mužjaci, biće da je jedan zalutao preblizu gnezdu drugog. Čuje se drozd pevač, pa visoko „cin cin“ senice vuge koja pravo ona loptasta viseća gnezda, kao afričke tkalje.

Sledeća ptica je... čuvar nasipa. Priča, bili su skoro ovde Kinezi, pet-šest automobila, nešto gledali, pričali. Niko ne zna o čemu, nije bilo prevodioca, ali se priča da će, ukoliko se uskoro potpiše ugovor, radovi na potpunoj anihilaciji svega ovoga, ili na izgradnji nove beogradske luke – stvar ugla posmatranja, početi na jesen. Svih 870 ha rukavaca, bara i kubika, vrbovo-topolovih šuma, zajedno s plantažnim zasadima klonskih topola, predviđeni su za nasipanje i betoniranje.

A tokom istraživanje poslednjih godina, ovde je zabeleženo prisustvo 29 vrsta riba, 8 vodozemaca, 9 gmizavaca i 62 vrste sisara, uključujući 20 vrsta slepih miševa, kao i divlje svinje, srne, divlje mačke, šakala, vidre, kune belice i zlatice, tekunice i slepog kučeta, mrkog i stepskog tvora, itd.

IBA Ušće Save u Dunav

Ptičji svet ove plavne zone – koja predstavlja uzvodni deo područja za ptice od međunarodnog značaja (IBA) “Ušće Save u Dunav” – ima preko 210 do sada zabeleženih vrsta, a tokom poslednjih sedam godina ovde ih je zabeleženo 136 (nepotpuni spisak ptica). Među njima su i tri do četiri gnezdeća para belorepana – najveća gustina populacije po jedinici površine ma gde u zemlji. Druge vrste od posebnog značaja su čaplje (ovo je veoma značajno hranidbeno područje), patka njorka, mali detlić i zelena žuna, siva muharica i žuti voljić.

Ali, od pomenutih 136 vrsta ptica, 108 su strogo zaštićene, a sledećih 28 su zaštićene nacionalnim zakonodavstvom. Dalje, u  Aneksu II Bernske konvencije nalazi se 45 od ovih vrsta, a u Aneksu III naredna 91 vrsta. Konvencija o migratornim vrstama (Bonska konvencija) navodi dve od ovih vrsta – patku njorku i belorepana – u Aneksu I, uz dalje 64 vrste u Aneksu II. Najzad, 24 vrste iz Aneksa I Direktive o pticama Evropske unije zabeležene su u ovom području (država ima obavezu da za te vrste osnuje specijalna zaštićena područja i upravo Beljarica je od nacionalnog značaja za njih), a belorepan je već viđen kao kvalifikaciona vrsta za nominaciju ovog područja za ekološku mrežu NATURA2000. I 51 SPEC vrsta, koje zahtevaju posebne mere zaštite na nivou Evrope, zabeležena je u ovom području. Imajući na umu kako broj vrsta, tako i staništa od međunarodnog značaja za zaštitu, zaštita Beljarice i njenog biodiverziteta je očigledno tema od šireg, evropskog, a ne samo lokalnog značaja.

Predloženo za zaštitu

Pre tri godine iskusili smo katastrofalne poplave, kada su vodostaji premašivali projektovane stogodišnje maksimume, a čitavi gradovi su se našli pod više metara dubokom vodom. Za Beograd, pa i Pančevo, Beljarica je pojas za spasavanje. Budući približno veličine Novog Beograda, ona može da primi značajan deo poplavnog talasa i uspori maticu dalje nizvodno. Znam o čemu govorim – ptičario sam na Beljarici u vreme poplava. Vodostaj nije premašivao polovinu nasipa, a Beograd je bio pošteđen.

Studija Svetskog fonda za prirodu (WWF) pokazuje da je do kraja XX veka uništeno preko 80% plavnih područja u slivu Dunava. Ovakve plavne zone čine ekološki koridor kojim se život duž reke obnavlja, onoliko dugo koliko je koridor neprekinut. Jednom ispresecan građevinskim zahvatiima većih razmera, preostala izolovana zelena ostrva osuđena su na gubitak značajnog dela svoje biološke raznovrsnosti. Kako bi se takvi negativni uticaji smanjili i predupredili, pokrenuta je međunarodna inicijativa za stavaranje zelenog koridora sačinjenog od zaštićenih područja duž Dunava.

Predloženo za potpuno uništenje

Inicijativu za zaštitu ovog područja pokrenula je Liga za ornitološku akciju 2010. godine u okviru projekta Krila preko Balkana, kojim je rukovodio BirdLife International. Sekretarijat za životnu sredinu grada Berograda prihvatio je inicijativu i preneo nadležnost na Zavod za zaštitu prirode Srbije, koji je 2013. završio elaborat s predlogom zaštite 1860 ha forlanda leve obale Dunava, približno od Pančevačkog mosta pa do iznad Kovilova. U leto 2015. predlog zaštite našao se na dnevnom redu zasedanja Skupštine Beograda, ali je u poslednjem trenutku povučen, pre nego što je do glasanja došlo. Avgusta 2016. najavljena je izgradnja nove beogradske luke unutar najvrednijih 870 ha već predloženog zaštićenog područja.

Postoji li alternativa ovoj lokaciji za luku? Pre nego što je 2014. završen Pupinov most, razmatrane su dve alternativne lokacije, jedna u Krnjači, druga u Vinči. Javnosti nije objašnjeno zašto su ove dve odbačene, niti zašto je Beljarica odabrana. Ono što je ovde nužno jeste ono što zakon već izričito zahteva, strateška procena uticaja na životnu sredinu, transparentna od početka do kraja, koju bi izradila nezavisna institucija ili grupa stručnjaka čija su imena poznata i priznata u javnosti.


Od kakvog je značaja ovaj proces? Njime se ne definiše samo budućnost međunarodnog ekološkog koridora duž Dunava kao i prirodno okruženje glavnog grada, već se postavljaju i  politički okviri pridruženju Srbije Evropskoj uniji u trenutku kada zemlja pokušava da otvori poglavlje 27 pretpristupnih pregovora o životnoj sredini i klimatskim promenama.

12 фебруар 2017

Laka književnost

Pazljivo zurim u rumene noge, trazim one s bizuterijom… Skeniram teleskopom jato galebova na deponiji u Vinci. Vec sam 5 plasticnih kolor prstenova s krupnim slovima/ciframa uspeo da procitam... eno jednog! Ali ima samo mali metalni prsten, nigde krupnog plasticnog za citanje. Ti metalni se obicno procitaju tek kada pticu nadjete mrtvu, ili je uhvatite u ornitolosku mrezu.

Pomislim – steta, i pre nego sto cu da nastavim sa skeniranjem, rekoh, cek da zumiram na nju, mozda nesto i mogu da… pa sa uvecanja za skeniranje od 25x  povecam na ono za citanje, 60x i… bljesti metal na suncu, ali kad se malo okrene vidim u tri reda zavrsetke, “…eum” (ovo je jasno - museum), “…ha” i “…200”.

To je bilo to, pomislim, da nastavim sa skeniranjem… ili ne, da sacekam, mozda jos nesto uspem. Posle nekog vremena, ptica se malo okrene, koliko da procitam same pocetke ona 3 reda: “n.m…”, “p…” i “et…”!

I sad cekam. Da vidim sve ili da odleti.

A pristojna ptica mi potom pokaze i sredine redova, tako da sam slova koja su duplo sitnija od onih koja upravo citate procitao sa nekih 25-30 m udaljenosti briljantnim teleskopom Swarovski 25-60×65 STX!

I onda su svi galebovi poleteli. Sto vise nije vazno. Jer sam vec pun endorfina.

Sutradan sam saznao istorijat – kojih 750 km severno odavde, pticu je kod Praga januara pre dve godine prstenovao Ivan Miksik, jedan od najaktivnijih ceskih pticopisaca. Ne znamo gde je sve bila od tada – ovo joj je tek prvi nalaz.

A niti je mrtva, niti sam je hvatao. Samo pazljivo citao.

PS. Ostali su bili prstenovani u Zagrebu, Segedinu i Budimpesti.