tag:blogger.com,1999:blog-2627266486707944252012-01-03T22:31:06.476+01:00albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.comBlogger671100tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-33556051012671650582012-01-03T22:28:00.003+01:002012-01-03T22:31:06.489+01:00

Jašta. Jelen. I to ne pivo... Januarsko sunce, niotkuda vetra, gole njive, vozim nasipom, otvorenih prozora, osmatram ptice. Ne znam niti kuda put vodi, osim da je pretežno zapadno, ka Dunavu, ka ritu... Nad njivama, graciozni pepeljastosivi mužjak poljske eje. Strnadica žutovoljka (c) Szabolcs Kokay Golo granje i zaostali plodovi šipka privlače barsku strnadicu i poljske vrapce. Nešto kasnije,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-3809927921793051702011-12-04T10:23:00.003+01:002011-12-04T11:11:22.900+01:00

Ne znam šta rade ti nesrećni nazovi-meteorolozi: nekoliko dana vremenskih prognoza, pa čak i ona u vestima u 11 prethodne večeri, sve su sugerisale hladno jutro, pa kasnije skoro 10 stepeni i – sunčano! Uprkos tome, temperatura je i dalje uporno ispod nule, po granju je inje, a magla može nožem da se seče. Naravno, pošao sam u – ptičarenje, pa mi je pogled na maglu (u maglu? svakako ne – kroz

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-34843230350084470472011-11-24T18:29:00.005+01:002011-11-27T13:10:47.373+01:00

Photos & translation © Ksenija Putilin A few cars move through the first cold of November over yellow grasslands (and it was only a day ago that I had had coffee in the warmth of an Indian summer sun), mottled with wooded hills of planted conifers. The Lada Niva heading the convoy stops, followed by all of the vehicles behind it, and twenty-odd ornithologists from the area between the

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-56909807199466474232011-11-20T16:01:00.002+01:002011-11-20T16:02:33.437+01:00

Driving through bright yellow leafs of beech forests in carst region of Southern Kucaj Mt. in eastern Serbia on an early November day... Sun shining through leafs while following a winding forest road towards a small lake. Tranquil moments by the water and two Dippers appearing from somewhere, one of them staying near to hunt aquatic insects submerging its whole body, even diving. Pure magic.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-45930793774383471982011-10-29T09:48:00.002+02:002011-12-04T11:12:07.866+01:00

Sedam sekretara i sedam samuraja, sedam grehova i sedam patuljaka, sedam vrhova i sedam mora, sedam gora i sedam čuda, sedam veličanstvenih … sedam osmina, (…ubijeno) sedam boraca nove libijske vlade, (…od penzije) sedam vekni hleba više … basta!  A kako mi ipak nije bilo dosta googlovanja za smislom broja sedam, napravio sam izbor 49 ornitoloških vrhova Srbije. Naime, program međunarodno

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-78287371389374272642011-10-04T14:47:00.020+02:002011-10-06T08:21:45.134+02:00

Bilo je oko 30 učesnika, posmatrano je 18 vrsta ptica, a najbolje su bile vodomar, koji se neprestano pokazivao, svaki čas proletao, lovio, pa čak i dva vodomara koji su se jurili nad vodom; i mladi belorepan nad Ratnim ostrvom, koji je malo kasnije, kod kule Nebojše, iz Save izvukao i ribu! (To poslednje, doduše, nisam video, iako sam bio tu - samo su mi prepričali. Baš tada sam pozajmio

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-67422550390450511732011-09-27T09:55:00.007+02:002011-10-04T15:30:13.459+02:00

EuroBirdwatch se svake godine održava tokom prvog vikenda u oktobru. U Srbiji, gde se se organizuje od 2005, preko 520 učesnika je na preko 50 izleta posmatralo preko 160.000 jedinki u okviru 111 vrsta ptica.  Vodomar © Miloš Popović Liga za ornitološku akciju Srbije - Evropski vikend posmatranja ptica na Ušću, Beograd Vođa terena: albicilla Trajanje ptičarenja: jedan sat, do sat i po, izuzetno

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-48846754617846630532011-09-26T08:23:00.001+02:002011-09-26T08:24:05.404+02:00

Prošlog meseca, u Indoneziji je čovek stupio na Mesec - ili bar zamalo... Foto: Birdtour Asia Naime, Britanac Tom Gullick (levo) je broj vrsta ptica koje je posmatrao u prirodi, slobodne i nepovređene, popeo na 8900 (jeste, osam hiljada devet stotina), ili skoro 90% svih vrsta na planeti. I, treba li dodati, više no ma ko drugi, ikada, od početka sveta i veka. Većina ptičara pravi ‘životnu’

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-10406910081198151052011-09-08T13:05:00.002+02:002011-09-09T11:23:36.544+02:00

photos copyright © ms. & mr. albicilla Ne volim da se budim ako je napolju još mrak. Ma, to baš mrzim. I evo me na odmoru kako navijam sat (okay, telefon) na 5.30 – prerano, kako će se pokazati, ali prosto nisam znao kada izlazi to %$54#” sunce.  Sutradan, u sam cik zore, vozim oštrim krivinama kroz maslinjake (cik zore je ono doba kada se uglavnom razdanilo, ali suncu još ni traga – iz nekog

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-38781827529304485972011-09-02T10:25:00.003+02:002011-09-17T08:34:21.739+02:00

Popodne odmiče dok se niz serpentine spuštam ka močvari. Iza nje je kamenolom, ispred nje Argostolski zaliv, desno skupina borova, levo eukaliptusa. Posmatram sa glavnog puta. Isprva ništa pomena vredno, nekoliko malih belih i sivih čaplji, jedan vodomar… da li će mi on biti ‘najbolja’ ptica?  Spram makijom obraslog brda u pozadini spuštaju se – krila! Jako dugačka i irazito uska (iako je moj

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-74986920208063182122011-08-19T17:49:00.006+02:002011-08-21T17:06:27.061+02:00

Konačno, Swarovski CL mi je u rukama. Pojašnjenje: nisam ga dobio u vlasništvo, već samo izabran da ga testiram, ok, uživam u njemu i, potom (to je onaj bolni deo), vratim fabrici... A za one koji su pratili moje priče od ranije, pa me često dočekaju sa savetom koji sam im dao, da ne samo ne uzimaju u ruke igračke koje ne mogu da kupe, već ih uopšte i ne gledaju; jeste, nisam poslušao svoj, na

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-57384484763338730132011-07-12T15:19:00.004+02:002011-08-09T08:05:38.098+02:00

I am chosen to test the new Swarovski model: CL Companion 8X30 (SWA58130).  Stay tuned.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-65372884696485596742011-06-06T08:30:00.014+02:002011-08-05T11:37:44.985+02:00

Batokljun © Szabolcs Kokay Put se pruža uporedo sa Bojčinskom šumom. Ubrzo stajemo jer je svako za sebe video krupnu grabljivicu u krošnjama – B. je video crnu lunju, ali ja sam video nešto okrenuto nam leđima, što je u korenu kljuna pokazivalo krupnu žutu voskovicu i nama, koji smo pošli u potragu za orlom kliktašem, zaličilo na orla. B. ga nikada nije posmatrao, pa bi njemu taj bio nova

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-91761950734460943882011-05-31T10:13:00.008+02:002011-06-07T08:10:30.303+02:00

Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji. A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-45125518099769168112011-04-28T10:13:00.001+02:002011-04-28T10:23:13.500+02:00

Pre mesec dana sam imao dvadesetogodišnjicu s veslom u ruci, a pre par dana mi je bila i ona s dvogledom u rukama, tj. 20 godina otkako sam samostalno uz pomoć ključa odredio svoju prvu vrstu. Može biti da sam ih i nešto duže posmatrao, no, najstarija zabeležena identifikacija odnosi se na crnoglavu grmušu i nosi datum 23.4.1991. 

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-45195112819174519982011-04-11T10:41:00.009+02:002011-08-09T08:00:22.613+02:00

ZIMOVNIK NA DUNAVU      Više od 100.000 pataka sa severa Evrope zimu provodi kod Kostolca, Rama, Golupca...copyright © 1999-2011 albicilla     "Aka" se ljulja, kiša dobuje po palubi, a talasi zapljuskuju trup koji odzvanja kao rezonantna kutija - šljus, buć, šljus... Oko nas treperava svetla Donjeg Milanovca i đerdapska brda utonula u mrak januarske noći. I dok plamen naftarice otkriva šare

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-53622568033229442792011-04-06T11:36:00.005+02:002011-04-07T07:34:00.605+02:00

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”  Nije nego, soko veličine vrapca, da smo u jugoistočnoj Aziji, Africi ili Južnoj Americi, pa da pričamo... Nezadovoljan mojim odgovorom da takvo nešto u Srbiji jednostavno ne postoji, te da se

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-87494018900445957042011-03-24T15:50:00.001+01:002011-03-24T16:27:03.413+01:00

Više slika

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-85390572026038814472011-03-24T14:11:00.003+01:002011-03-25T17:26:38.375+01:00

Danas mi je tačno 20 godina otkako sam prvi put uzeo veslo u ruke. Imam tu sliku negde, samo nisam uspeo da je pronađem... Jul 1996: Ujutru, otvaram oči, gledam na sat: tek je šest. Sunce poigrava na zategnutom krovu šatora. Kuvam kafu u spokojstvu dunavskog jutra: siva čaplja u pospanom letu nad uljanomirnom vodom, nisko sunce koje se probija kroz lišće vrbe, talasići koje je za sobom podigao

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-6939248178835642082011-03-13T15:01:00.004+01:002011-03-14T09:58:15.566+01:00

Veslanje po i uz Veliko Ratno ostrvo danas je otkrilo belorepane - u dva navrata po jednu odraslu pticu, male vrance, sprudnike pijukavce, patke dupljašice, ćubaste gnjurce (pet - u letu, što se ređe viđa), mišare, itd... Potražite više slika ovde

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-5070264444503680602011-02-23T18:29:00.008+01:002011-12-07T09:27:56.297+01:00

1500 km duž puteva Gudžarata ili deset dana s dvogledom od svitanja do zalaska Sunca... Zamor (ljudskog) materijala se s kilometrima i nespavanjem polako taloži, tragovi dvogleda oko očiju sve su izraženiji (naivni bi to nazvali podočnjacima, ali šta ćemo s nadočnjacima?), no, i lista ptica sve je duža. Decembarsko popodne u Dasadi zatiče nas kako sasvim pristojnim asfaltom, između pšeničnih

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-64769982756266551172011-02-06T09:38:00.003+01:002011-02-07T08:55:30.788+01:00

Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39): Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa: spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište. A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-2512598383628993492011-01-22T21:01:00.001+01:002011-01-28T12:17:05.687+01:00

Ne pamtim da sam za Jovandan sedeo kod kuće. Upoznali smo se, verujem, u junu 1991, u vratima Akademskog kajak kluba čiji je član bio bezmalo isto onoliko godina koliko sam ih ja imao. Klub je bio smešten u baraci, koje više nema, u marini, koje praktično više nema (kažu, u aprilu sledi konačno iseljenje svih onih koji, zgaženi točkovima „progresa“, neće više sebi moći da priušte povratak u nju)

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-87521487527727090782011-01-07T09:40:00.003+01:002011-03-09T10:51:39.821+01:00

I consider myself to have been the bridge between the shotgun and the binoculars in bird watching. Before I came along, the primary way to observe birds was to shoot them and stuff them. (Roger Tory Peterson) Početkom XX veka, ornitologija je napravila iskorak čiji će značaj postati očigledan tek decenijama kasnije: sa dvocevke se prešlo na dvogled. I dok je u drugim sportovima dvogled tek

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-11573077822841422162011-01-01T09:35:00.018+01:002011-12-07T20:58:52.547+01:00

U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade aleksandara, zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-33163863385936843012010-12-27T20:58:00.009+01:002011-12-04T11:10:24.595+01:00

 Copyright © Bruno Bruderer Niska šarenih, svilenih, kineskih cvetova poskakuje mi pred očima, dok kroz vetrobran kamiona posmatram kamilju zapregu s kojom se mimoilazimo na putu za Dasadu, selo na rubu Male slane pustinje Kač. A još jutros smo putovali ševroletovim SUV-om, koji smo malopre ostavili pored puta... Copyright © Bruno Bruderer Prvo su mu otkazali farovi i sirena. Dobro, usred

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-85621914423633693882010-12-15T09:25:00.016+01:002011-12-07T20:55:12.711+01:00

Posle nekoliko obilazaka parka Gir, ponovo smo se našli pred prijemnom zgradom, očekujući džipsi (Maruti Gypsy) sa vozačem i vodičem. Ovaj nacionalni park zahvata najveći kompleks aridne listopadne šume na zapadu Indije i radoznalim posetiocima nudi 38 vrsta sisara, 37 vrsta gmizavaca i, da ne zaboravim - skoro 300 vrsta ptica. Ipak, za većinu posetilaca ovde kao da postoji samo jedna vrsta -

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-47709994164960364012010-11-05T09:24:00.005+01:002010-11-09T17:46:35.076+01:00

Smučilo mi se. Prethodni šverc ptica bio je pre samo dva meseca. Dosta je da kažem da su ovoga puta rumunski državljani u bugarskom vozilu u Srbiji pobijene – a pretežno zaštićene ptice švercovali iz Srbije u Hrvatsku (misleći, pretpostavljam, da će ih odatle lakše uneti u EU), te da bez ijedne izmene može da sledi kompletan tekst bloga od pre dva meseca i da sva faktografija ostane tačna. Dokle,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-78403929295935678792010-10-31T15:57:00.007+01:002011-06-07T08:46:54.852+02:00

Preko visećeg mosta me je odvukao glas neke ptice. Malo-pomalo, preko dasaka, sve me je dalje vodila. Glas detliću nalik, ali samog detlića nigde ne vidim. Konačno, sedam na klupu pokraj reke, u kanjonu posutom svim bojama miholjskog leta. Foto (c) Jelena Nikolić Antonijević Davno još, pre nego što sam svog prvog vodenkosa, Cinclus cinclus, uopšte video, pročitao sam jedan opis koji mi se urezao

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-87264528257885284302010-10-05T13:26:00.004+02:002010-10-05T13:42:32.487+02:00

Kad sam bio mlad i naivan (hmm... naivan sam i dalje, samo već odavno nisam više mlad), zamišljao sam da se zakoni pišu tako što zakonodavac prvo sebi pripremi rupu kroz koju će se provući, a potom oko nje napiše zakon. Ako je ikada tako i bilo, danas više nije tako. Zakoni se pišu tako da koliko-toliko drže vodu. Nisu dobri, ali, budući da ipak predstavljaju neki kompromis sa zakonodavstvom EU,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-58417825803938224902010-09-09T10:26:00.008+02:002010-11-05T19:04:57.086+01:00

Ponovo šverc prepelica i grlica: na graničnom prelazu Preševo carinici otkrili 221 prepelicu i 130 grlica i gugutki, koje su odstreljene u Senti! One, na sramotu države, jesu i dalje lovne vrste, ali, poznato je da italijanski pucači dolaze da love samo tamo gde su im obezbeđene vabilice, koje zabranjuje i Zakon o lovstvu i potpisana i kod nas ratifikovana Bernska konvencija. Lovstvo u Srbiji

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-64880043840518278342010-08-17T09:32:00.000+02:002010-08-17T09:32:30.921+02:00

Prošla je gnezdilišna sezona, veliki broj mladih se ispilio (usled teških kiša, manji broj nego obično) i kada pođete u prirodu, ptice su sada posvuda oko vas? Ili nisu? U stvari jesu – iako ih ne vidite. Kraj gnežđenja označio je i kraj označavanja teritorije pesmom ili letovima i ptice su postale teško uočljive. Da tu ne bude kraj, iako je za vas leto, pticama je već otpočela jesen. I seoba na

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-60691225257719758632010-08-04T09:23:00.003+02:002011-03-14T09:54:51.823+01:00

Utisci sa Save

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-69794258050562618362010-07-10T12:16:00.003+02:002010-07-10T12:21:42.553+02:00

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko taksonomskog statusa 500-ak vrsta). Idući od polarnih kapa ka ekvatoru broj vrsta osetno raste, a područje koje je meka svih ptičara je Kolumbija, te šira zona tromeđe sa Peruom i Brazilom, sa preko 1800 zabeleženih vrsta ptica. Pogledajmo kako su raspoređene po regionima i zemljama. Po

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-26310104670939949822010-07-01T11:38:00.006+02:002011-06-07T08:21:18.825+02:00

Kada mlada crna čiopa Apus apus napusti gnezdo, hraniće se isključivo loveći insekte u letu, spavaće u letu (samo jednom hemisferom mozga odjednom) i tako će se seliti do ekvatorijalne Afrike, pa i južne, i vraćati u Evropu – a da u prve tri godine života nijednom ne sleti. Dnevno će prelaziti, u proseku, po 800 km; odnosno dva miliona kilometara tokom života. (c) F. Vejvoda Sa polnim

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-66308820554252125232010-06-14T16:25:00.012+02:002011-04-20T20:09:09.312+02:00

akvarel (c) Szabolcs Kokay Ibarska magistrala, užarena na junskom suncu... Dajem migavac, skrećem sa nje. - A što idemo ovuda? - Pa, to je neka prečica... Vozim polako, zavojitim seoskim putem... šumarci hrasta, živice i livade, usamljeno drveće... pa sve sporije... tu bi negde trebala biti... Pratim pogledom bandere duž puta i ptice na žici... lasta... golub grivaš... eno je! Stajem uz put,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-19677938052402987432010-06-01T09:37:00.015+02:002011-01-28T12:29:52.375+01:00

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-60480197537386693042010-05-23T22:25:00.007+02:002011-04-20T20:18:25.211+02:00

Ribnjak u Sakulama je, izvesno, moje omiljeno mesto za ptičarenje nedaleko Beograda. Danas sam tu posmatrao sive, velike bele, crvene i žute čaplje, riđoglave patke koje se tu gnezde, te, pored labudova grbaca, brojnih ćubastih gnjuraca i pokoje eje močvarice, više stotina belobrkih čigri, što u vazduhu, što na plutajućim stabljikama suve, stare trske. Naime, na tim plutajućim ostrvima ove

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-88938545163628992882010-05-22T11:07:00.003+02:002010-05-22T11:12:45.631+02:00

Sada je vreme da mlade ptice napuste gnezdo. Neretko su sposobne za let, ali se loše prizemlje. Treba im malo vremena da dođu sebi i pokušaju ponovo. I tada naiđe zabrinuti ljubitelj ptica i svojom ljubavlju im presudi.Ovaj ptić je u najboljoj nameri bio odnesen kući nalazača. Posle nekoliko sati je u još boljoj nameri ostavljen na krovu kuće, odakle se skotrljao u oluk, s fatalnim posledicama.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-51797867075296358672010-05-17T15:44:00.005+02:002011-01-28T14:06:59.177+01:00

Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-48948863342121123712010-05-11T08:45:00.007+02:002011-01-12T10:11:45.143+01:00

Kada sam pre skoro 20 godina počeo da ptičarim, Dunav je bio pun srebrnastih galebova Larus argentatus. To je ptica koja se lako prepoznaje i ne zahteva posebno znanje i iskustvo. Ili možda zahteva? Desetak godina kasnije, tokom jedne januarske plovidbe kada smo sa palube brojali patke na zimovanju između snegom pokrivenih litica Kazana, čuo sam pitanje: “Šta se desilo sa srebrnastim galebovima

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-84318772369211653852010-05-05T08:33:00.009+02:002011-02-11T16:48:41.196+01:00

modrokos (c) Szabolcs Kokay Dok moji farovi osvetljavaju kapiju Ulcinjske solane, jedne od desetak najvećih u Sredozemlju, još je obavija mrkli mrak. Solana nije samo proizvodni pogon, ujedno je i rezervat ptica i važna atrakcija za svakog ptičara, naročito u vreme prolećne seobe. Konačno se pojavljuje sunce i otkriva već prazne bazene za isparavanje, sa tek po kojom zaostalom baricom. Isprva je

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-76239858356555459572010-04-27T20:07:00.011+02:002011-01-12T10:14:15.017+01:00

Ovde ste naučili kako da odaberete priručnik za određivanje vrsta, ovde čemu isprva služi beležnica, ovde kako da hvatate beleške i ovde kako da izaberete dvogled. A da biste ptice upoznali i prepoznali u prirodi, posmatrajte ih što češće. Izađite kad možete rano ujutru na nekoliko sati na teren za koji znate (ili očekujete) da je produktivan u pogledu ptica, najbolje tamo gde se više staništa

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-84255215056963728452010-04-18T21:36:00.014+02:002011-04-20T20:07:32.958+02:00

Foto (c) Maciej Szymanski Pošto sam ustao u vrlo necivilizovanih 3.45h, u sam cik zore sedim u kolima pored pašnjaka sa tekunicama. Još je hladno. Ni tekunica nema - i one čekaju prve zrake sunca. Ja, doduše, ne čekam tekunice, već orla krstaša, da dođe na doručak. A krstašu je brojnost u Srbiji toliko opala, da se gnezda na prste jedne ruke mogu izbrojati - i da vam nekoliko prstiju ostane

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-66540151440202913292010-03-10T11:45:00.005+01:002010-10-05T13:45:05.196+02:00

Šta uopšte napisati i kakav naslov odabrati, u zemlji u kojoj je kršenje zakona od strane onih koji su dužni da ga sprovode odavno pravilo, a ne izuzetak? Načula tako grupa građana okupljena oko zajedničkog cilja, zaštite prirodne baštine svih nas, da se sprema novi Pravilnik, više spisak vrsta koje će biti zaštićene i onih koje to neće biti. Spiskovi su odmah bili traženi na uvid, kako bi se na

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-25552979059234980902010-02-19T19:03:00.005+01:002010-10-05T13:45:10.798+02:00

I 18 dana po slanju upita uspavanom Ministarstvu poljoprivrede, grupa NVO okupljena oko cilja zaštite ptica nije dobila odgovor zašto nije, shodno svojim obavezama i ovlašćenjima, posle ledenog perioda u drugoj polovini januara, propisalo zabranu daljeg lova na ptice (videti Mirno spavaj, Nano). Hladni period se nastavio i kroz februar, a i puške su nastavile da prašte (sezona se završila 15.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-39737560231928885322010-02-13T09:40:00.017+01:002011-04-20T20:25:56.041+02:00

akvarel (c) Szabolcs KokayMotor UAZ-a brunda banatskom pustarom koju brije uporna košava. Oko nas je zatalasana stepa obrasla suvom travom odmakle zime i prošarana retkim, usamljenim drvećem. Na horizontu je poneki oronuli i, najčešće, napušteni salaš. Malo je oranica jer su na ovoj neplodnoj, često zaslanjenoj zemlji, slabi prinosi. Pročišćeno košavom, nebo nad nama je vedro i plavo. Put - tek

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-42331350224473988682010-02-04T10:20:00.014+01:002011-01-12T10:49:52.894+01:00

U Engleskoj sam bio svedok kako se nakon sedam dana hladnog talasa lovcima preporučuje da obustave lov, kako ne bi pucnjavom terali ptice u beg i nepotrebno trošenje kalorija, što im otežava ishranu, povećava utrošak energije i uopšte ih iscrpljuje i otežava preživljavanje nepovoljnog perioda. Kada hladni talas potraje 14 dana, dalji lov se zabranjuje u cilju pospešivanja preživljavanja. I potom

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-16783104836068122732010-01-27T21:03:00.005+01:002011-03-24T16:53:19.016+01:00

Ostale slike

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-13545314160435060022010-01-15T13:03:00.012+01:002011-01-28T14:10:53.357+01:00

... ili ptičarenje tamo gde je i izmišljeno Tokom nedavnog putešestvija Istočnom Anglijom, prijatelj me je poveo u birding, u potragu za guskama, u zemlji koja je ptičarenje i izmislila. Moram priznati da se bolje osećam kada kažem da brojim guske, nego, recimo, da brojim patke. Naime, par zima sam proveo u timu koji je po Srbiji pratio seobe i zimovanje pataka i gusaka (i drugih ptica,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-89782183157259197282010-01-13T10:41:00.009+01:002011-04-20T20:20:24.196+02:00

Dunav ispred Beograda je prava zamka za ređe vodene ptice. Prvo mi je B. javio da je prevez i dalje u jatu riđoglavih pataka ispred sportskog centra 25. maj, pa sam ga ugledao čim sam došao. Većina pataka je na vodi držala kljun ispod krila i glavu položenu na leđa. Ni prevez nije bio izuzetak, no njegova narandžasta glava je upadljivo odudarala od okolnih riđih. Taako.. štiklirana i poslednja

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-34363033813442289412010-01-09T11:50:00.016+01:002011-01-12T10:13:13.005+01:00

A ako se pitate kakva sad lekcija četiri... i kud se dedoše jedan, dva i tri... sećam se jedne priče o mladiću željnom znanja koji je otišao kod učitelja koji će ga podučiti zenu. Spremao je učiteljevu kuću, okopavao baštu, kuvao i prao, donosio vodu i posle nekoliko nedelja se zapitao kada će početi sa obukom. Posle nekoliko meseci usudio se i rekao: „Učitelju, ja samo spremam kuću, okopavam

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-56799506118982793032010-01-04T11:26:00.018+01:002011-04-20T20:23:32.762+02:00

Bi-biip... još jedan prvojanuarski SMS. Zima je vreme kad sve sitne ptice koje se hrane insektima pobegnu odavde glavom bez obzira, kako ne bi izumrle od gladi. Ujedno, to je i vreme kad sva sila vodenih ptica sa severa krene nešto južnije (najčešće jugozapadnije) kako bi na nezaleđenim vodama mogla da se prehrani. Pticama ne smeta hladnoća (da je tako, ne bismo nosili jakne punjene paperjem),

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-83775431745408574922009-12-20T18:55:00.014+01:002011-01-12T10:11:10.124+01:00

What separates men from boys? Iako naivniji googlovori variraju od bar micve do zrelosti, a izvesne zlobnice, kakve li gluposti, čak misle da razlika leži u tome da o dečacima brinu njihove majke, a o muškarcima žene, odaću vam jednu tajnu – ispravan odgovor glasi: “The price of their toys”. To je suštinska razlika. A ako se bavite ptičarenjem, vaše omiljene igračke, bez obzira na godine, jesu

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-57546111209390652782009-12-01T16:02:00.030+01:002011-06-07T08:22:29.366+02:00

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Sakulama da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-18805017750651079122009-11-21T12:01:00.024+01:002011-04-20T20:15:54.027+02:00

Foto: Milan Obradović Gvaš i akvarel (2): Szabolcs Kokay Veslam vodama beogradskim već dve decenije i od tih prvih dana sam sanjao da dobiju neko priznanje, kao potvrdu ekološkog značaja, pa i zaštitu. Vrste koje su bile ugrožene i kojima sam posvećivao posebnu pažnju uključivale su orla belorepana, malog vranca, kao i gaka (desno) i malu belu čaplju, koje su se tih godina gnezdile na Ušću.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-57735199094847764042009-11-16T13:38:00.012+01:002011-03-30T08:30:08.942+02:00

Poskakujem nivom bespućem Fruške gore u potrazi za orlovima. Planina je mnogo poznatija po rizlingu i manastirima, nego po belorepanima, kliktašima i krstašima. A svi su oni tu, samo se trude da ostanu neprimetni. Belorepan na fruškogorskom hranilištu, foto: Jovan Lakatoš Kada sam proletos jednoj kanadskoj ptičarki pokazivao ptice oko Beograda, dva mlada orla belorepana sudarila su se nad

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-67980842665775058702009-11-02T21:52:00.021+01:002011-02-11T17:22:51.375+01:00

Velika čigra © Szabolcs Kokay S jednim engleskim ptičarom sam nedavno sedeo na beogradskom Ušću, s pogledom na Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo). Ispijali smo Jelen i na miholjskom suncu posmatrali patke i galebove kako se skupljaju na niskoj obali ostrva. Klizimo dvogledima duž obale: par stotina plovki gluvara, tek nekoliko liski, par malenih krdža, obavezni mali vranci, pa veliki vranci, siva

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-61690605196213267082009-10-22T10:50:00.007+02:002011-02-06T14:41:02.856+01:00

Izvod iz: Klajv Ponting „Ekološka istorija sveta“, Odiseja, Beograd 2009 Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudske aktivnosti su dovele do velikih promena u svetskim ekosistemima. Širenje naselja i stvaranje polja za gajenje useva ili napasanje stoke, krčenje šuma, te isušivanje močvara i vlažnih staništa, redukovali su staništa gotovo svih vrsta biljaka i životinja. Sistematski lov životinja radi

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-10623613832557325342009-10-06T18:11:00.020+02:002011-04-04T11:33:30.285+02:00

Prvog vikenda oktobra, Liga za ornitološku akciju Srbije organizovala je radionicu o monitoringu običnih vrsta ptica (MOV). Ukupno je bilo 16 učesnika, od muzejskih kustosa i studenata ekologije i biologije, preko nastavnika i rendžera zaštićenih područja, do planinara. Učesnici su dobili uputstvo za rad i izveštaje sa panevropskim rezultatima upravo ovakvog monitoringa, kao i prateće formulare

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-49346130324714526162009-09-18T09:50:00.014+02:002010-11-05T19:15:41.388+01:00

Šta biste pomislili da vas lekar, brižnim glasom, osudi na smrt: „Vaša bolest je metastazirala. Imate manje od godinu dana života“? Većina bi, pretpostavljam, to vreme provela po terapijama i u krugu porodice. Phoebe Snetsinger je odbila terapiju, žurno spakovala dvogled i otputovala na Aljasku. I postala legenda. Njene misli su otprilike iše u pravcu: Ako želim da vidim svaku pticu na Zemlji

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-73551002612127013462009-09-04T18:28:00.023+02:002011-02-11T17:21:56.374+01:00

Pozabaviću se, zato, udžbenicima za posmatranje ptica, tj. ilustrovanim priručnicima za prepoznavanje vrsta, odnosno tzv. 'ključevima'. Jedan ključ je već preveden na srpski (Heinzel, Fitter & Parslow), a njegovo izdavanje zastalo kod para, ili nedostatka istih, evo ovaj… ...a pre toga možete u boljim knjižarama potražiti engleska izdanja koja se najčešće zovu ‘Birds of Britain and Europe’.

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-52632013953396565072009-09-01T13:04:00.023+02:002011-03-20T11:40:49.420+01:00

Šta se dešava kad smestite prirodnjaka u kajak prepušten vodama Afrike? ,,Ovde nema krokodila”, rekao je nasmešeni barmen. Mora da se ratni poglavica Mzilikazi isto tako smeškao dok je robio pleme Bahuruše, nedaleko mesta gde sam zaronio veslo u reku. Pre nego što se udruži sa vodama iliMpopo, kako se na jeziku plemena Matabele kaže ,,reka iznenadnih uspona i padova [vodostaja]” poznata

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-81336409950756983142009-08-24T18:17:00.004+02:002010-02-05T13:01:53.181+01:00

Pisano 2003; objavljeno u Acrocephalusu, Vol. 24, No. 116: Dr. Matvejeva sam prvi put sreo posredstvom "Rasprostranjenja i života ptica u Srbiji" iz 1950, na koju sam naišao u knjižari SANU negde početkom devedesetih. Prošlo je još par godina pre nego sam saznao da je autor ne samo živ, već i dalje aktivan ornitolog. Prvi put smo se uživo čuli kada se tokom osnivačke skupštine Lige za

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com8tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-12203349795858009122009-08-18T16:13:00.026+02:002011-06-07T08:43:33.401+02:00

Dugorepa sova nastanjuje stare i nenarušene borealne šume, u neprekinutom pojasu od Švedske, preko Finske i Rusije na istok, a južnije se retko viđa, tek tu i tamo, u Karpatima i Dinaridima. Kupne, oble glave i prugastog perja, te zagonetnih, crnih očiju blagog pogleda, ova ptica se kod nas javlja u svežijim, brdsko-planinskim šumama, obično na osojima. Budući noćne ptice, ornitolozi sove

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-65086734923027843322009-07-21T09:37:00.012+02:002011-01-12T10:49:20.538+01:00

Ljubazan plavokosi muškarac tridesetih godina sedi na podu tradicionalne okrugle blatne kolibe u predgrađu prestonice Bocvane, Gaboroneu. Naizgled bez razloga, većina Afrikanaca ga se plaši ili, tačnije, njegove profesije. On je sangoma. Sangoma je vrsta "tradicionalnog iscelitelja" kako se danas nazivaju, ili vrača, kako su se donedavno zvali. Ispred nas su razne zdele, u njima tikve kalabaš,

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-262726648670794425.post-47918118980119075222009-07-06T08:24:00.017+02:002011-01-28T12:35:59.214+01:00

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce... Još nekoliko zaveslaja, mimo ehinocistisom prekrivenih topola (Echinocystis je južnoamerička lijana, preneta

albicillahttp://www.blogger.com/profile/09284624513747863702noreply@blogger.com0