Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji. A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno. ...a onda je maglu istopilo jutarnje sunce... Makadam vijuga među poljima i živicama. Kotlina nas dočekuje prvim seoskim lastama , zebama , belim pliskama (pretežno ovogodišnjim ptićima) i jednim raskošnim pupavcem . Put nas polako uvlači u klisuru. Čuje se vuga , potom i mali slavuj . Dublje u klisuri, litice na krivini puta... i smeđa grabljivica srednje veličine (poput mišara ) kako klizi ravnih krila s povećim plenom u kandžama (lovina npr. veličine jarebice kamenjarke ). Sve se, u isti mah, desava brzo (pojava ptice) i presporo (naše zaustavljanje) i,...