DVOGLED I VESLO

Duboko u Amazoniji, na obali reke Iniride mimoišao sam se sa grupom mladića koji su s lukovima i punim tobolcima strela pošli u lov. Početak je decembra, temperatura je oko 30 stepeni, a vlažnost vazduha blizu 90 posto. Sedam ispod mlade palme usred sela naroda Punaive, pijem poluzaleđenu Colombianu, sok od tupida, pa otpijam po onoliko koliko se izmedju dva gutljaja otopi ona središnja kriška leda.  Seoske kuće su ili od naboja i pokrivene palminim lišćem, ili od dasaka i pokrivene talasasim limom. Krov od lišća je, kažu, prijatniji za boravak, ali se sa limenog krova može sakupljati kišnica za piće u vreme kada reka nabuja, a voda se zamuti (pored svakog takvog krova stoji rezervoar od 400 litara).  Moj domaćin, Danijel Luis, vlasnik seoske prodavnice, pokazuje mi dva kamena. Jedan u sebi sadrži sive žilice. Kaže da je to neki od retkih minerala koje savremena industrija traži (nije umeo da mi kaže koji je). Odgovorio sam: Ako ti ovde otvore rudnik, prvo će poseći šumu, pa ćeš ostati

NL serija Svarovski dvogleda uvedena je 2020, kada su se pojavili modeli s prečnikom objektiva od 42 mm: 8x, 10x i čak 12x. (Naredne 2021. uvedeni su i modeli s objektivom od 32 mm i uvećanjem od 8x i 10x.) Ono čime se NL izdvajaju u odnosu na starije modele jeste izuzetno široko vidno polje, šire od bilo kojeg dvogleda ikada napravljenog. Na primer, u poređenju sa starijom Svarovski serijom EL, NL 12x42 i EL 10x42 imaju isto vidno polje, kao i NL 10x42 i EL 8x42 .  Otkako je uvedena nova premijum serija, dalja proizvodnja starih SLC modela je prekinuta (začudo, znatno starija serija Habicht dvogleda i dalje se proizvodi jer se dobro prodaje). Takodje, od uvođenja nove premijum serije, EL-ovi su iz statusa premijum serije sada spali na dvoglede „srednjeg ranga“, pa im je otuda i cena snižena za oko 20%. Posledično su pale i cene polovnih dvogleda, pa je sada pravo vreme za kupovinu i dalje vrhunskog EL-a, no imajte na umu da je obustavljena proizvodnja najtraženijeg modela 8x32 jer već

Maj 2009  Posmatram dvogledom udaljeni dalekovod, jedva se vidi, ali, po držanju i proporcijama, prepoznajem siluetu globalno ugroženog stepskog sokola. Ilustracija   Szabolcs Kokay Mart 2007  Blago martovsko sunce, grane hrastova su još gole, trava niska, a seoba ptica u punom jeku. Marko i ja milimo duž livade, utabanim tragovima točkova. Tragovi su duboko usečeni u zemlju te, iako je proleće sušno, nailazimo na baru. Dok pokušava da se provuče vozeći grebenima između vodom ispunjenih useka, Marko me uverava da na njegovoj škodi piše '4WD'... i, po najsuvljem mogućem danu, eto nas zaglibljenih u blato! Nagrada za maltretiranje stiže u vidu orla kliktaša koji nedaleko od nas nezainteresovano šestari na uzlaznim vazdušnim strujama, dva jelenka u oštrom duelu na grani lužnjaka, srne koja nam preseče put... Šta mi tu uopšte tražimo? Predstavljali smo deo tima ornitologa koji je istraživao našu populaciju stepskog sokola, a Srbiju nastanjuje značajnih 13% ukupne evrpske populacije

Poštovani gradonačelniče Radojičiću, Povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa, koji se obeležava kako bi se ukazalo na značaj i neophodnost njihovog očuvanja, hteo bih da vas podsetim na jedno obećanje koje ste izrekli prošle godine, a povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, kada ste najavili da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni.  Citiram: „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazali ste i dodali da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način. A ovo me područje posebno brine jer je gradu neophodno zbog zaštite od poplava, zbog čega sam i jedan od inicijatora pokretanja procedure za njegovu zaštitu, tamo još 2010. u okviru projekta „Krila širom Balkana“