DVOGLED I VESLO

Pazljivo zurim u rumene noge, trazim one s bizuterijom… Skeniram teleskopom jato galebova na deponiji u Vinci. Vec sam 5 plasticnih kolor prstenova s krupnim slovima/ciframa uspeo da procitam... eno jednog! Ali ima samo mali metalni prsten, nigde krupnog plasticnog za citanje. Ti metalni se obicno procitaju tek kada pticu nadjete mrtvu, ili je uhvatite u ornitolosku mrezu. Pomislim – steta, i pre nego sto cu da nastavim sa skeniranjem, rekoh, cek da zumiram na nju, mozda nesto i mogu da… pa sa uvecanja za skeniranje od 25x  povecam na ono za citanje, 60x i… bljesti metal na suncu, ali kad se malo okrene vidim u tri reda zavrsetke, “…eum” (ovo je jasno - museum), “…ha” i “…200”. To je bilo to, pomislim, da nastavim sa skeniranjem… ili ne, da sacekam, mozda jos nesto uspem. Posle nekog vremena, ptica se malo okrene, koliko da procitam same pocetke ona 3 reda: “n.m…”, “p…” i “et…”! I sad cekam. Da vidim sve ili da odleti. A pristojna ptica mi potom pokaze i sredine...

S dozvolom autora, (c) Vito Antesić WWF: Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju u saradnji sa WWF-om, organizovali su prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu, ove godine zimuje 3.800 jedinki, što predstavlja 5.4 odsto evropske, odnosno dva odsto ukupne svetske populacije. Ovogodišnji rezultati značajno se razlikuju od prošlogodišnjih kada je evidentirano 5.000 ptica, ali njihovo prisustvo i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. „Mali vranac je vrsta ptica koja je strogo zaštićena u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji. Pripada grupi vrsta od posebnog značaja za zaštitu što u skladu sa Evropskom direktivom o pticama podrazumeva i proglašenje posebnih područja za njenu zaštitu. Procenjuje se da ukupna evropska populacija broji od 28.000 do 39.000 gnezdećih parova. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem“, izjavio je Go...

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT  Gačci, (c) copyright Maciej Szymański Dve nedelje su prošle od početka popisa gnezda gačaca u Beogradu – dokle smo stigli? Do sada je devet brojača dostavilo 52 eBird izveštaja. Prikupljene su još uvek nepotpune, ali indikativne informacije o broju zauzetih gnezda, te broju i rasporedu gnezdilišnih kolonija. Šta imamo? Ako gledamo samo kolonije u urbanom tkivu grada (a ne i izdvojene satelite, kao npr. Vrbovsko ili Padinsku Skelu), imamo tek 28 do sada lociranih, od kojih samo njih tri (blok 70, Studentski grad i Botanička bašta) imaju po pedesetak gnezda (raspon 32 do 58), a sve druge su unutar raspona 3-10. Ukupan broj do sada izbrojanih gnezda je 308 (raspon od izvesnih 270 do mogućih 346). Praktično, do sada imamo 126 (do maksimalnih 185) gnezda u tri maxi kolonije i jos 144 (do maksimalnih 161) u 25 mini kolonija. U starom delu grada (uključujući Krnjaču) imamo 14 do sada lociranih kolonija sa 96 do 125 g...

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT Pre dve godine istraživao sam gnežđenje gačaca u Pančevačkom ritu, pa sam   prošao praktično sve asfaltne puteve i veće ulice u ritu (ipak ne i sve uličice), te tu i tamo poneki prašnjavi put, a sve skenirajući unaokolo 400 kvadratnih kilometara ravnice između Dunava i Tamiša. Locirali smo 8 gnezdilišnih kolonija sa 252 zauzeta gnezda i utvrdili gustinu od 1,6 gnezda / km2. Bez izuzetka, sva su bila u naseljima ili unutar većih farmi (a i tada neposredno uz zgrade). Najmanja kolonija gačaca u ritu imala je samo 4 gnezda, najveća 102 – u proseku 31,5 gnezda po koloniji. 25 parova (9,9%) je bilo u četiri kolonije sa 9 ili manje gnezda (4-9); 125 (49,6%) je bilo u tri kolonije sa 34 do 55 gnezda; dok su ostali (40,4%) bili u najvećoj koloniji. Pre šest godina, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije utvrdilo je brojnost gačaca u Bačkoj. No, značajna je razlika što za to područje postoje i istorijski podaci. Otuda smo ne samo...

Parental Guidance: 16+ Warning: Strong Content  Čitam pre neki tekst u novinama o najavi osavremenjivanja beogradske deponije komunalnog otpada u Vinči . Urednik poslao novinare na teren, a svako drugo opažanje vrednog mladog pera bilo je: taj smrad, joj što smrdi, baš smrdi, ovde smrdi i tako redom. Pade mi na um onaj vic, pa joj u sebi kažem: sestro slatka, ako si ’tela da ti miriši , trebala si u cvećare, a ne novinare.  Foto (5) copyright Snežana Panjković A i ne smrdi uopšte, ili bar išta više nego kanta za đubre u vašoj kući. Isti je to otpad.  Eee... a sećam se kako sam tražeći ugrožene indijske supove u Ahmedabadu obišao deponiju na koju odlažu uginule krave, da meso, koje ne koriste, tu istruli. E, to jeste smrdelo. Zaista. U odnosu na to, običan komunalni otpad miriše.  No, vratimo se naslovu. Kako ornitolozi provode Dan zaljubljenih? Hmm... neki vrlo pažljivo proučavaju 50 nijansi sive. Tako nekako sam, idući od jednih do...

Mali vranci, foto Maciej Szymanski Davni decembar, mislim 2005, v Beogradu je res zelo mrzlo, kot bi rekli na sončni strani Alp, a meni zvoni telefon: jedan engleski ptičar je po prvi put u gradu i interesuje se za neke ovdašnje ptičje specijalitete. S druge strane, mali vranac je u Evropi toliko usko lokalizovana vrsta da uvek nalazi svoje mesto u spiskovima 10 najboljih pernatih znamenitosti u aranžmanima ekoturističkih agencija koje svoje goste dovode na Balkan. Naime, Microcarbopygmeus živi od jadranske obale Italije, pa na istok do Kazahstana i nema ga nigde u zapadnoj, niti severnoj Evropi.  I tako sam Džefa Lajta u sumrak odveo na Savu. Stojimo na biciklističkoj stazi između Stenke i sajma, a Džef širi stativ, postavlja durbin , uoštrava na pticama koje ubrzano pristužu u vrbak ispred nas. On ih posmatra prvi put u životu i ne skida pogled s njih. Meni ipak nije prvina i nekako mi je više hladno, pa odlazim u Stenku da se zgrejem. Pošto sam već popio čaj, a mrak ...