DVOGLED I VESLO

Poštovani gradonačelniče Radojičiću, Povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa, koji se obeležava kako bi se ukazalo na značaj i neophodnost njihovog očuvanja, hteo bih da vas podsetim na jedno obećanje koje ste izrekli prošle godine, a povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, kada ste najavili da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni.  Citiram: „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazali ste i dodali da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način. A ovo me područje posebno brine jer je gradu neophodno zbog zaštite od poplava, zbog čega sam i jedan od inicijatora pokretanja procedure za njegovu zaštitu, tamo još 2010. u okviru projekta „Krila širom Balka...

Nisam navikao na dobre vesti i sumnjičav sam prema njima. Šta bi mogla biti pozadina ovoga, neprestano se pita moj sumnjičavi um? Ali da se vratim unazad – možda ne znate vesti! Povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavio da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni. „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazao je i dodao da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način. Za Beljaricu ste svi već čuli. To je prostrano plavno područje između Dunava i nasipa, na najširem mestu 2,1 km i nekih 9 km2 sezonski plavljenih priobalnih šuma, industrijskih plantaža topola, rečnih rukavaca i bara sa 60 vrsta sisara (srndać, divlja svinja, v...

Foto Gordan Pomorišac Ili ovi će nas podave ko mačiće, oca im lopovskog! Ili o Beljarici ponovo, a nedovoljno. Bio sam tamo pre dve nedelje, kojih pola sata pošto se pomolilo sunce. Mrdulji se nešto u dubini onog kubika, nutrija? Izlazi na obalu, jok, previtko, drugačija glava, zašiljena njuška – vidra bre! Prvi put je gledam izvan vode, kako korača, pored oborenog debla vrbe, ka jednom gaku koji, više zbunjen nego uplašen, poleće, što je sigurno, sigurno je. A vidra nestaje negde u šiblju iza tog debla. Malo dalje je gužva, ptičji restoran. Okupile se čaplje (siva, mala i velika bela, žuta, te gak) i veliki vranci i obični galebovi i... crna roda! Crna roda je među njima, jarkocrvenog kljuna i nogu, te samo trbuha belog, sve drugo je crno – ali sa zelenim prelivom, prekrasna ptica. Vrebaju nešto u plićaku. Ubrzo proleće i belorepan, zbunjujući orao, naoko, nit odrasli, nit mladi! Kljun žut, dakle – odrasli? Rep jeste beo, no su mu krmila oivi...

Kiša je stala, razvedrilo se, samo su bare na putu ostale. Čuje se veliki trstenjak – krekeće, kroz žbunje vidim pokret na vodi, uoštrim... barska kokica, ali eno, još nešto se mrda duboko u pozadini, zaranja, izranja, uoštrim podalje... nutrija? Ne, taj oblik njuške, pomalo nalik foki, ovakvo ponašanje sam već gledao – ovo je vidra, i to dve! Igraju se? Ili udvaraju? Na bari Revi u Krnjači sam ih više puta posmatrao, sve dok ne počeše radove na asfaltiranju puta i izgradnji kanalizacionog kolektora. A od početka radova, niko nije više video vidre na Revi. Zato im se posebno radujem ovde, na Beljarici, plavnoj zoni Dunava uporedo s Kovilovom . Iz topole se čuje pesma crnoglave grmuše. Krupna ptica na suvoj grani, slutim šta je, mašam se dvogleda... belorepan. Najveći orao Evrope, i to samo prvi od pet koliko ću ih ovde sresti. Na grani pored puta stoji rusi svračak, u pozadini peva zeba. Čujem kukavicu, potom i vidim jednu, pa drugu dugorepu siluetu špicastih krila. Kad ...

Pazljivo zurim u rumene noge, trazim one s bizuterijom… Skeniram teleskopom jato galebova na deponiji u Vinci. Vec sam 5 plasticnih kolor prstenova s krupnim slovima/ciframa uspeo da procitam... eno jednog! Ali ima samo mali metalni prsten, nigde krupnog plasticnog za citanje. Ti metalni se obicno procitaju tek kada pticu nadjete mrtvu, ili je uhvatite u ornitolosku mrezu. Pomislim – steta, i pre nego sto cu da nastavim sa skeniranjem, rekoh, cek da zumiram na nju, mozda nesto i mogu da… pa sa uvecanja za skeniranje od 25x  povecam na ono za citanje, 60x i… bljesti metal na suncu, ali kad se malo okrene vidim u tri reda zavrsetke, “…eum” (ovo je jasno - museum), “…ha” i “…200”. To je bilo to, pomislim, da nastavim sa skeniranjem… ili ne, da sacekam, mozda jos nesto uspem. Posle nekog vremena, ptica se malo okrene, koliko da procitam same pocetke ona 3 reda: “n.m…”, “p…” i “et…”! I sad cekam. Da vidim sve ili da odleti. A pristojna ptica mi potom pokaze i sredine...

Dorćolski kej Želite da za ovih sunčanih i prijatno toplih dana nekuda prošetate i to s dvogledom oko vrata? I pitate se g de da ptičarite u Beogradu ovog meseca? Vreme je za ekstreme – odlučite se za sam vrh i za samo dno grada. Vrh grada je sam vrh Avale (511 mnm), onaj, sađenim četinarima obrastao pojas oko spomenika Neznanom junaku (a pošto je viši Kosmaj malo podaleko). Vrh ima i drugačiju, oštriju klimu od ostatka, pa čak i od nižeg vrha, onog s tornjem. A ta oštrija, planinskija klima privlači neke severnije goste na zimovanje, kao i ptice koje silaze s naših planina da zimuju u nešto nižim i gostoljubivijim predelima, poput Avale. Iako se mnoge od njih mogu sresti i po gradskim parkovima, na vrhu Avale su vam šanse za to znatno veće. Drozd imelaš na Avali Vrste na koje treba da obratite pažnju su drozdovi borovnjak i imelaš, zebe poput čižka, zimovke i severne zebe, potom kraljić i vatroglavi kraljić, kratkokljuni i dugokljuni puzić, jelova senica, pone...

S dozvolom autora, (c) Vito Antesić WWF: Ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Lige za ornitološku akciju u saradnji sa WWF-om, organizovali su prebrojavanje malih vranaca i potvrdili da uz obalu reke Save u Beogradu, ove godine zimuje 3.800 jedinki, što predstavlja 5.4 odsto evropske, odnosno dva odsto ukupne svetske populacije. Ovogodišnji rezultati značajno se razlikuju od prošlogodišnjih kada je evidentirano 5.000 ptica, ali njihovo prisustvo i dalje pokazuje veliku vrednost i značaj rečnih staništa u užoj gradskoj zoni. „Mali vranac je vrsta ptica koja je strogo zaštićena u Srbiji, kao i u Evropskoj uniji. Pripada grupi vrsta od posebnog značaja za zaštitu što u skladu sa Evropskom direktivom o pticama podrazumeva i proglašenje posebnih područja za njenu zaštitu. Procenjuje se da ukupna evropska populacija broji od 28.000 do 39.000 gnezdećih parova. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem“, izjavio je Go...

Znate li pogled s Gardoša na zelenu obalu, na rit? Ili sa Zemunskog keja? Ili Dorćolskog keja? Prošetajte ponovo i dobro se zagledajte. Veslam tuda, evo već četvrt veka, i dobro znam kakav je to nacionalni park u srcu grada . Tu žive vidra, divlja mačka, tu žive divlje svinje! Nepotpuni spisak ptica dunavskog forlanda (prostora između reke i nasipa) je preko 120 vrsta dug i uključuje crne rode i orlove belorepane. Divlje svinje - rano proleće u Forlandu leve obale Dunava. Sve fotografije u ovom blogu nastale su upravo unutar granica predloženog “Predela izuzetnih odlika ‘Forland leve obale Dunava’"​. Foto Snežana Panjković. Forland je mrestilište riba, gnezdilište ptica, prostor koji prima poplavne vode i smanjuje pritisak na nasipe i izgađena područja, kao i mesto uspora toka gde se zagađena voda pročišćava i vraća u reku bar za klasu čistija. Da bi Dunav bio pun ribe, pun života, treba mu forland koji služi kao ekološki koridor koji povezuje ona fantast...

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT  Gačci, (c) copyright Maciej Szymański Dve nedelje su prošle od početka popisa gnezda gačaca u Beogradu – dokle smo stigli? Do sada je devet brojača dostavilo 52 eBird izveštaja. Prikupljene su još uvek nepotpune, ali indikativne informacije o broju zauzetih gnezda, te broju i rasporedu gnezdilišnih kolonija. Šta imamo? Ako gledamo samo kolonije u urbanom tkivu grada (a ne i izdvojene satelite, kao npr. Vrbovsko ili Padinsku Skelu), imamo tek 28 do sada lociranih, od kojih samo njih tri (blok 70, Studentski grad i Botanička bašta) imaju po pedesetak gnezda (raspon 32 do 58), a sve druge su unutar raspona 3-10. Ukupan broj do sada izbrojanih gnezda je 308 (raspon od izvesnih 270 do mogućih 346). Praktično, do sada imamo 126 (do maksimalnih 185) gnezda u tri maxi kolonije i jos 144 (do maksimalnih 161) u 25 mini kolonija. U starom delu grada (uključujući Krnjaču) imamo 14 do sada lociranih kolonija sa 96 do 125 g...

Matthias Kabel / Wikimedia Commons Parkiram na bari u Krnjači, bacim pogled (hmm, bacim dvogled ?) na manji, desni deo bare, neke ribe se kovitlaju pod samom površinom, čas im izviri bok, čas leđa, čudnih li riba... pa teleskopom osmatram prostraniji, levi deo ujezerenog toka nekadašnjeg rukavca: liska, gluvara, mali gnjurac, labud grbac, čuje se gavran... Ne da mi đavo mira, ponovo bacim dvogled udesno, one ribe se baš koprcaju, kao morske zmije sa starih pomorskih mapa, maglovitožuta voda (nije bilo izmaglice, ali je voda imala boju jutra koju svaki fotograf sanja), presijavaju se na suncu. Imaju nekako šiljate repove, skoro kao jegulje, nikakvo repno peraje ne primećujem... aj ’ dobro sad, nisu ptice. Ponovo teleskop levo, aha, eno i patke njorke; ma šta li one ribe... pogledam desno a one, jedna pa druga, na tren pokažu glavu, koliko da udahnu vazduh. Jeste, vazduh! Jer i nisu ribe, već – vidre! Moje prve žive vidre ikada (jedina prethodna bila je zgažena, na put...

eBird CITIZEN SCIENCE EKSPERIMENT Pre dve godine istraživao sam gnežđenje gačaca u Pančevačkom ritu, pa sam   prošao praktično sve asfaltne puteve i veće ulice u ritu (ipak ne i sve uličice), te tu i tamo poneki prašnjavi put, a sve skenirajući unaokolo 400 kvadratnih kilometara ravnice između Dunava i Tamiša. Locirali smo 8 gnezdilišnih kolonija sa 252 zauzeta gnezda i utvrdili gustinu od 1,6 gnezda / km2. Bez izuzetka, sva su bila u naseljima ili unutar većih farmi (a i tada neposredno uz zgrade). Najmanja kolonija gačaca u ritu imala je samo 4 gnezda, najveća 102 – u proseku 31,5 gnezda po koloniji. 25 parova (9,9%) je bilo u četiri kolonije sa 9 ili manje gnezda (4-9); 125 (49,6%) je bilo u tri kolonije sa 34 do 55 gnezda; dok su ostali (40,4%) bili u najvećoj koloniji. Pre šest godina, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije utvrdilo je brojnost gačaca u Bačkoj. No, značajna je razlika što za to područje postoje i istorijski podaci. Otuda smo ne samo...