DVOGLED I VESLO

Jutro bez plana, osim da ptičarim negde... U kolima širim mapu – kuda? Možda Pančevački rit ? Tamo pronalazim jako visok vodostaj, bez plićaka pogodnih za ishranu ptica, samo dve   gluvare i jednog   velikog vranca i – zaključanu rampu na nasipu! To prosto nema svrhe, pa zovem prijatelja da zajedno obiđemo ribnjak u Barandi , kažem da za 20 minuta mogu da budem kod njega, na šta mi on, tek probuđen, odgovara: „Ne mogu da se našminkam tako brzo“. Kašičar © Čeda Vučković Iako su Obedska ili Carska bara mnogo poznatija mesta i rezervati ptirode, u Barandi (koja ne uživa nikakvu zaštitu) ćete ptice mnogo lakše videti. Mi smo tamo zatekli visok vodostaj (i potpuno odsustvo šljukarica, koje traže muljevite sprudove i plitku vodu) i malo (vidljivih) čaplji (i one su otišle da traže plićake), ali svejedno fascinantna močvarna staništa za istraživanje. Crvena čaplja Copyright © Čeda Vučković S puta pretražujemo tršćake... patka njorka i riđoglava patka , ćubasti gnjurci...

Već smo na Pančevačkom mostu, a još ne znamo gde ćemo. U Banat svakako.  Kako moram da se vratim do podneva, raspoloživo vreme sužava izbor: Baranda. Ružičasti nesit na ribnjaku u Barandi, 2007, foto Pat Bartley To je svojevrsna prestonica wetland birdinga u okolini Beograda. Naime, ribnjački kompleks između Barande i Sakula , sa preko 1000 ha, po veličini je drugi u Srbiji. Ja sam ga ‘otkrio’ pre sedam godina, mada sam i ranije tu dolazio, ali tada sam dve sezone proveo obilazeći ovo područje od jeseni do proleća i prateći seobu i zadržavanje ptica močvarica , pa tu posmatrao manja jata ždralova , kašičara , pa ražnjeve , zamalo i do deset hiljada gusaka, te po nekoliko hiljada pataka, vranaca i čaplji. Kako je krajem zime 2007. bilo napunjeno novo jezero u Barandi, za samo desetak dana našlo se sasvim prekriveno pticama na prolećnoj seobi. Tog sam proleća tu posmatrao i svog jedinog ružičastog nesita , kod nas tek retku lutalicu. U Sakulama je jezero okruženo brojnim p...

Ribnjak u S akulama je, izvesno, moje omiljeno mesto za ptičarenje nedaleko Beograda. Danas sam tu posmatrao sive, velike bele, crvene i žute čaplje, riđoglave patke koje se tu gnezde, te, pored labudova grbaca, brojnih ćubastih gnjuraca i pokoje eje močvarice, više stotina belobrkih čigri , što u vazduhu, što na plutajućim stabljikama suve, stare trske. Naime, na tim plutajućim ostrvima ove graciozne crno-bele ptice polažu jaja i izvode mlade. Do skora su to radile na još delikatnijim podlogama, plutajućim listovima lokvanja, no prilikom radova na stvaranju više malih ostrva za gnežđenje ptica, lokvanji su stradali, pa je stara trska na neko vreme preuzela njihovu ulogu. Inače, ova kolonija čigri je ujedno i najveća i najznačajnija u zemlji.

Rano popodne novembarskog dana, stižem do ribnjaka u Sakulama da utvrdim koje su vrste ptica i u kom broju prisutne u ovoj fazi jesenje migracije. Poput guštera uživam u jednom od poslednjih sunčanih dana ove godine, iako me sunce istovremeno ometa u radu: bije mi pravo u oči, pa je površina vode sva u zlatnim odsjajima. Da tu ne bude kraj, ribnjak je prošaran lavirintom tršćaka koji dodatno skrivaju ptice. A ptice, naviknute na sportiste , nervozno poleću čim izađem iz kola. Isprva uočavam dve-tri vrste i svega nekoliko desetina obližnjih ptica. U daljini, sporim zamasima velikih krila leti siva čaplja i čini se da je to sve što ću videti. Ipak, sreća mi ide na ruku u vidu dva seljaka koji prilaze drugom kraju ribnjaka, i.... zamislite sada muzički kreščendo. Odjednom se uskovitlana jata od više hiljada pataka uzdižu put neba, uz njih je i nekoliko stotina gusaka i nekoliko desetina čaplji. Prizor je neverovatan, a većina ga je videla samo na televiziji, iako se može videti i na d...