DVOGLED I VESLO

Prekosutra, 3. marta, je World Wildlife Day, prilika da se osvrnemo na svu raskoš živog sveta koja nas okružuje. Sećam se kako su mi u više navrata, dok sam nepomičan posmatrao ptice, prilazili i njuškali me poljski miševi. Verovatno su samo proveravali da nisam već mrtav i da li mirišem jestivo, ali ja sam se divio njihovoj hrabrosti i radoznalosti da priđu nekom ko je toliko veći od njih. Slede neki trenuci radoznalosti, bez nekog određenog reda: Crna Gora: Kako se sunce uzdiže, otkriva vlastelice, sprutke i smeđu pticu koja se kreće neobično brzim koracima, da se stopi sa busenjem suve trave čim se zaustavi. Nikada je još nisam posmatrao, ali znam šta je i pre nego što prislonim dvogled na oči - neobična, bezmalo buljava šljukarica: ćurlikovac. http://dvoglediveslo.blogspot.rs/2010/05/nemo-prolece-primorsko-iliti-pticarenje.html Botsvana: ,,Tamo, u onoj trsci”, Endru je pokazao ka visokoj i podlokanoj levoj obali gde je pre jednog veka, tokom anglo-burskog rata, staj...

all photos copyright © ms. & mr. albicilla Za početak jedna ograda – iako kažem „sve o Indiji“, u stvari govorim o zapadnoj i centralnoj Indiji, u onoj meri u kojoj sam ih proputovao (oko 5000 km točkovima – avione ne računam), dakle o Gudžaratu, Maharaštri i sasvim malom delu Madija Pradeša.   Ovo što sledi su utisci koje sam prepričavao prijateljima toliko da su se nekako iskristalisali i formirali do te mere da sam se usudio podeliti ih i s vama. I još jedan početak - podjednako prvi pasus, kada sam po prvi put putovao u Indiju, namerno nisam čitao bedekere i mudre savete svojih prethodnika. Nisam hteo njihova mišljenja, utiske niti zaključke, drugim rečima, nisam hteo baš ovo što sada prenosim vama. Hteo sam da na svoj Passage to India odem kao tabula rasa i steknem svoje utiske, izvedem svoje zaključke. Jedino pitanje koja sam tada postavio bilo je upućeno Kanađaninu koji je dva puta bio u toj zemlji. Pitao sam ga da li ima neki savet za potpunog početn...

Indijska žuta senica, copyright © Nitin Bhardwaj U prostranoj sobi s kaminom i trofejnim rogovljem sambara u viktorijanskom guest houseu u Chikhaldari (Maharashtra, centralna Indija) još uvek je mrak – telefon me budi u pet... jutro za jutrom, umor se već gomila, ali je razlog za to buđenje bio dovoljan da pređem 6000 km ne bih li po sušnim listopadnim šumama planinskog venca Satpura tragao za jednom sovom... koja je bila otkrivena u XIX veku, pa potom čitavog XX veka bila izgubljena. Pre puta, Nitin Bhardwaj me je pitao : „Šta ako je ne nađemo?“ „Ništa, biću srećan da je tražim. ‘Nije uspeh nagrada za delo, već ono skriva dublji smisao u sebi.(*)’” Na brzinu pijem crni čaj i u šest krećemo. Guest house (1930) Ulaz u Melghat Tiger Reserve je koji kilometar dalje, a na kapiji nas dočekuje žuti limeni tigar. Uska asfaltna traka vijuga izohipsom brda, kroz tikovu šumu ( Tectona grandis ) u kojoj se s vremena na vreme zaustavljamo da dvogledima pretražimo požutelo zi...