DVOGLED I VESLO

Svaki ptičar ima svoju lokalnu „pačku“ (a.k.a. local patch), neko mesto za posmatranje ptica najbliže kući, koje može da obiđe i kad nema vremena ili goriva za ma šta drugo. A kako sam ja počeo da ptičarim iz kajaka, dugo mi je trebalo da shvatim da ptičarenje nije isto što i veslanje, i obrnuto. Tamo preko reke, naspram urbanog srca Beograda, prostire se divlji svet Kožare (44°50'32.83"N, 20°27'10.89"E), plavne zone u području gde je, u pokušaju da zaobiđe Jojkićev rukavac, nasip prošao podalje od obale (1,3 km) prepuštajući to prostranstvo redovnim godišnjim plavljenjima. Učeći da veslam, kao i da stabilizujem kajak dok jednom rukom držim dvogled – izvodeći pri tom veslom u drugoj ruci plat, tu sam upoznavao svoje prve ptice. Sa oko 110 zabeleženih vrsta, Kožara je čarobno mesto po visokom vodostaju, kada se čamac plitkog gaza može provući svuda, i kroz šibljake invazivnog bagremca (Amorpha fruticosa) i kroz plantaže klonske topole, ali i kroz autohton...

Ribnjak u S akulama je, izvesno, moje omiljeno mesto za ptičarenje nedaleko Beograda. Danas sam tu posmatrao sive, velike bele, crvene i žute čaplje, riđoglave patke koje se tu gnezde, te, pored labudova grbaca, brojnih ćubastih gnjuraca i pokoje eje močvarice, više stotina belobrkih čigri , što u vazduhu, što na plutajućim stabljikama suve, stare trske. Naime, na tim plutajućim ostrvima ove graciozne crno-bele ptice polažu jaja i izvode mlade. Do skora su to radile na još delikatnijim podlogama, plutajućim listovima lokvanja, no prilikom radova na stvaranju više malih ostrva za gnežđenje ptica, lokvanji su stradali, pa je stara trska na neko vreme preuzela njihovu ulogu. Inače, ova kolonija čigri je ujedno i najveća i najznačajnija u zemlji.