DVOGLED I VESLO

photos copyright (c) ms. albicilla Kišno jutro nad Hrisohorafom, kraj obala jezera Kerkini, nedaleko tromeđe Grčke – gde se nalazim, Bugarske i Makedonije. Seoske laste i gugutke po žicama... Već sam tu bio u aprilu ove godine, i tada zaključio kako se ovde valja vraćati. Pre puta sam Stiva Milsa, autora ptičarskog vodiča za sever Grčke, pitao za preporuku gde da ptičarim, pa mi je odgovorio da je do sada jezero Koronia verovatno već presušilo (i, otuda, lišeno ptica), da jezero Volvi verovatno nije loše (to su ona dva jezera istočno od Soluna), a da je jezero Kerkini uvek dobro mesto. Magično mesto, kaže za Kerkini u uvodnoj rečenici tog poglavlja u svojoj knjizi. Malo izvan sela je pumpna stanicae koja služi za kontrolu ispuštanja vode iz jezera u kanale za navodnjavanje. Sistem počinje omanjim prelivnim bazenom krcatim običnim galebovima , malim belim belim čapljama , velikim i malim vrancima ... kroz procep u žbunju ugledam neočekivani prizor: pelikan! Prvi od mnogi...

Šest je sati, ali napolju je magla. Ptičarenje u magli i nije neki doživljaj. Da još rastežemo kafu? Ili da krećemo? Ipak, pobeđuje nestrpljenje da se zagnjurimo u prostranstva Južnog Kučaja, najprostranijeg masiva istočne Srbije i kraškog predela s najvećim kompleksom bukovih šuma u čitavoj zemlji. A šta je ovu “divljinu” očuvalo? Odsustvo asfalta. Iskustvo me uči, tamo gde ima asfalta, praktično nema ptica – a važi i obratno. ...a onda je maglu istopilo jutarnje sunce... Makadam vijuga među poljima i živicama. Kotlina nas dočekuje prvim seoskim lastama , zebama , belim pliskama (pretežno ovogodišnjim ptićima) i jednim raskošnim pupavcem . Put nas polako uvlači u klisuru. Čuje se vuga , potom i mali slavuj . Dublje u klisuri, litice na krivini puta... i smeđa grabljivica srednje veličine (poput mišara ) kako klizi ravnih krila s povećim plenom u kandžama (lovina npr. veličine jarebice kamenjarke ). Sve se, u isti mah, desava brzo (pojava ptice) i presporo (naše zaustavljanje) i,...