DVOGLED I VESLO

...za knjigu koju sam baš danas pročitao, dok sam čekao da mi operu kola. Tj, nije baš toliko tanka, nego sam je danas završio, a da sam isprva rekao da sam je danas završio, značilo bi da sam je to ja napisao – a nisam, al’ mi sve nekako žao što se nisam prvi setio... „ Još malo pa nestalo “ (naslov originala Last Chance to See ) bavi se upravo time: vrstama koje su preživele u tako malom broju, da se u ma kom trenutku mogu bespovratno sunovratiti preko ivice sveta. Knjiga je produkt sinergije Daglasa Adamsa od Autostoperskog vodiča, biologa Marka Karvardina i radija BBC, a nastala je na osnovu materijala za emisije emitovane daleke 1990. Tako daleka godina me je u kombinaciji s delikatnom temom isprva odbijala – neke od ugroženih vrsta koje se pominju su se od tada malo oporavile, ali su druge, zato, izumrle. No, nezaboravni Adamsov stil pisanja i specifični humor bivšeg pridruženog člana družine Montija Pajtona me je naterao da na to zaboravim. Čitajući knjigu ne...

Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39): Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa: spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište. A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (čitav jug SAD) i tadašnje rasprostranjenje (jedna do dve šume), potrebnu površinu gnezdilišne teritorije (poveliku), razloge niskog reproduktivnog uspeha (glad), učestvovao u snimanju zvuka i 30 sec. dugog filma o ovoj vrsti, i bio i ostao jedini čovek na planeti koji je ikada prstenovao sada izumrlu belokrilu žunu. Napravio je i akcioni plan zaštite poslednje južnjačke šume močvarnog čempresa u kojoj je još uvek živelo sedam parova žuna kada je, 1934, prvi put posetio područje, plan koji je podrazumevao kompromis sa drvnom industrijom i proglašenje prvog nacionalnog parka na jugu. Na mestu te...

Izvod: Klajv Ponting „ Ekološka istorija sveta “, Odiseja, Beograd 2009. Tokom poslednjih 10.000 godina, ljudske aktivnosti su dovele do velikih promena u svetskim ekosistemima. Širenje naselja i stvaranje polja za gajenje useva ili napasanje stoke, krčenje šuma, te isušivanje močvara i vlažnih staništa, redukovali su staništa gotovo svih vrsta biljaka i životinja. Sistematski lov životinja radi hrane, krzna i drugih proizvoda (i, u mnogim slučajevima, ‘sporta’), drastično je redukovao brojnost mnogih vrsta, a neke doveo do izumiranja. ... Možda najstrašniji primer masovnog pokolja nije bio onaj bizona, već golubova selaca – to je priča u koju je gotovo nemoguće poverovati. Prvi evropski doseljenici u Severnu Ameriku često su komentarisali ogroman broj plavih i dugorepih, brzih i gracioznih golubova. Jedan od prvih doseljenika u Virdžiniji opisao je: Zimi je više divljih golubova nego što se to može zamisliti, ja sam viđao neprekinuta jata u vazduhu koja su prolazila...