DVOGLED I VESLO

Svaki ptičar ima svoju lokalnu „pačku“ (a.k.a. local patch), neko mesto za posmatranje ptica najbliže kući, koje može da obiđe i kad nema vremena ili goriva za ma šta drugo. A kako sam ja počeo da ptičarim iz kajaka, dugo mi je trebalo da shvatim da ptičarenje nije isto što i veslanje, i obrnuto. Tamo preko reke, naspram urbanog srca Beograda, prostire se divlji svet Kožare (44°50'32.83"N, 20°27'10.89"E), plavne zone u području gde je, u pokušaju da zaobiđe Jojkićev rukavac, nasip prošao podalje od obale (1,3 km) prepuštajući to prostranstvo redovnim godišnjim plavljenjima. Učeći da veslam, kao i da stabilizujem kajak dok jednom rukom držim dvogled – izvodeći pri tom veslom u drugoj ruci plat, tu sam upoznavao svoje prve ptice. Sa oko 110 zabeleženih vrsta, Kožara je čarobno mesto po visokom vodostaju, kada se čamac plitkog gaza može provući svuda, i kroz šibljake invazivnog bagremca (Amorpha fruticosa) i kroz plantaže klonske topole, ali i kroz autohton...

Smučilo mi se. Prethodni šverc ptica bio je pre samo dva meseca. Dosta je da kažem da su ovoga puta rumunski državljani u bugarskom vozilu u Srbiji pobijene – a pretežno zaštićene ptice švercovali iz Srbije u Hrvatsku (misleći, pretpostavljam, da će ih odatle lakše uneti u EU), te da bez ijedne izmene može da sledi kompletan tekst bloga od pre dva meseca i da sva faktografija ostane tačna. Dokle, bre, više?! U kesama su zatečene plovke gluvare, krdže, prepelice, poljske jarebice,  liske,  barske kokice, crvenonogi sprudnici, muljače, barski petlovan,  barske šljuke, grlice,  trepteljke, velike strnadice, batokljuni  i čvorci, navodi se u vesti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.  Moje pohvale idu carini koja sve češće zaustavlja takve tovare. Kritike idu na račun istražnih organa koji zatvaraju oči pred činjenicom da se sve te zaštićene ptice nisu dobrovoljno ukrcale u bugarski kombi, već su prethodno pobijene. Svi takv...

Ponovo šverc prepelica i grlica : na graničnom prelazu Preševo carinici otkrili 221 prepelicu i 130 grlica i gugutki, koje su odstreljene u Senti! One, na sramotu države , jesu i dalje lovne vrste, ali, poznato je da italijanski pucači dolaze da love samo tamo gde su im obezbeđene vabilice , koje zabranjuje i Zakon o lovstvu i potpisana i kod nas ratifikovana Bernska konvencija. Lovstvo u Srbiji kao da je krenulo unazad. Sveprisutno uništavanje i promena staništa radi stvaranja poljoprivrednog zemljišta i urbanizacije zapravo čine lov mnogo opasnijim po biološku raznovrsnost nego što je to ikada bio, a pravo lovaca, koji čine oko 1% građana Srbije, da love može biti ograničavano samo pravom ostalih 99% građana na očuvanu biološku raznovrsnost. Prepelica i grlica širom Evrope beleže kontinuiran pad brojnosti tokom poslednje četiri decenije. Taj pad u Srbiji samo za deset godina iznosio 20% za prepelicu i 15% za grlicu. Prema podacima LS Vojvodine,  tokom dva meseca lovne sezo...

Šta uopšte napisati i kakav naslov odabrati, u zemlji u kojoj je kršenje zakona od strane onih koji su dužni da ga sprovode odavno pravilo , a ne izuzetak? Načula tako grupa građana okupljena oko zajedničkog cilja, zaštite prirodne baštine svih nas, da se sprema novi Pravilnik, više spisak vrsta koje će biti zaštićene i onih koje to neće biti. Spiskovi su odmah bili traženi na uvid, kako bi se na njihov sadržaj na vreme uticalo (naivni građani, misle da im se to može samo zato što im to Zakon, da Ustav i ne pominjem, garantuje). Prvi odgovor je bio, sad je to u ranoj fazi, ali će biti dostupni kad se finaliziraju. Drugi je bio, definitivno će biti dostupni za javnu raspravu. I 5. februara je Pravilnik postao pravosnažan – bez javne rasprave. A učešće javnosti u odlučivanju o stvarima zaštite prirode nije stvar slobodne volje Ministarstva životne sredine (kud li im se iz naziva dede reč „zaštite“??) i Ministarstva poljoprivrede (nadležni za lovstvo, valjda i za krivolov, ko će ga zna...

I 18 dana po slanju upita uspavanom Ministarstvu poljoprivrede, grupa NVO okupljena oko cilja zaštite ptica nije dobila odgovor zašto nije, shodno svojim obavezama i ovlašćenjima, posle ledenog perioda u drugoj polovini januara, propisalo zabranu daljeg lova na ptice (videti Mirno spavaj, Nano ). Hladni period se nastavio i kroz februar, a i puške su nastavile da prašte (sezona se završila 15. februara). No, gosin Ministar ima tvrd san. U isto vreme, ljubitelji ptica širom zemlje prijavljuju prave pokolje iscrpljenih gusaka i pataka, koje su usled gladi i zime postale laka meta. Vrhunac takvog protivzakonitog lova (član 46. Zakona o lovstvu: “Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti: 1) ako je ugrožena ... snežnim nanosima, poledicom...) je ove godine, izgleda, bio u severnoj Bačkoj, gde su lovci donosili kući po desetak gusaka svaki, da bi potom, ne znajući kud će više sa njima, počeli da ih dele po komšiluku. Slični izveštaji stizali su i iz drugih krajeva (Bačka Pala...

U Engleskoj sam bio svedok kako se nakon sedam dana hladnog talasa lovcima preporučuje da obustave lov, kako ne bi pucnjavom terali ptice u beg i nepotrebno trošenje kalorija, što im otežava ishranu, povećava utrošak energije i uopšte ih iscrpljuje i otežava preživljavanje nepovoljnog perioda. Kada hladni talas potraje 14 dana, dalji lov se zabranjuje u cilju pospešivanja preživljavanja. I potom se vratim u Srbiju, ispričam o tom sjajnom zakonskom rešenju prijateljima, uz pitanje kako da to unesemo u naše lovno zakonodavstvo ? I dobijem odgovor da u Zakonu o lovstvu ono stoji još od 1993, ali ga nadležni ne sprovode! A u članu 46. izričito se navodi: “Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti: 1) ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama ...” Tokom čitave druge polovine januara noćne temperature su bile ispod nule, a puške prašte li prašte. Dakle, nadležni Zakon ne sprovode. A za nadzor nad sprovođenjem Zakona o lovstvu z...