DVOGLED I VESLO

NL serija Svarovski dvogleda uvedena je 2020, kada su se pojavili modeli s prečnikom objektiva od 42 mm: 8x, 10x i čak 12x. (Naredne 2021. uvedeni su i modeli s objektivom od 32 mm i uvećanjem od 8x i 10x.) Ono čime se NL izdvajaju u odnosu na starije modele jeste izuzetno široko vidno polje, šire od bilo kojeg dvogleda ikada napravljenog. Na primer, u poređenju sa starijom Svarovski serijom EL, NL 12x42 i EL 10x42 imaju isto vidno polje, kao i NL 10x42 i EL 8x42 .  Otkako je uvedena nova premijum serija, dalja proizvodnja starih SLC modela je prekinuta (začudo, znatno starija serija Habicht dvogleda i dalje se proizvodi jer se dobro prodaje). Takodje, od uvođenja nove premijum serije, EL-ovi su iz statusa premijum serije sada spali na dvoglede „srednjeg ranga“, pa im je otuda i cena snižena za oko 20%. Posledično su pale i cene polovnih dvogleda, pa je sada pravo vreme za kupovinu i dalje vrhunskog EL-a, no imajte na umu da je obustavljena proizvodnja najtraženijeg modela 8x32 jer...

Konačno sam kupio savršen ptičarski ruksak! Kada sam počinjao, ruksak mi uopšte nije bio važan, ostavljao bih ga na obali i ptičario dalje kajakom, ali potom sam počeo da tražim veći i udobniji model. Za kopneno ptičarenje valjalo je svašta natrpati unutra. Onda sam nabavio stvarno dobar teleskop , pa me je počelo nervirati što ničim nije fiksiran i leti po ruksaku tamo-amo. Pa sam razmatrao a) da nađem nekog majstora što kroji cirade da mi u ruksak nekako iznutra došije dve gurtne kojima bih mogao stegnuti teleskop ili b) fotografski ruksak koji to već ima, ali oni što valjaju teže i 3 kg (+ težina teleskopa + dvogleda + svega ostalog..). I najzad, Swarovski obnovi proizvodnju modela BP Backpack 30 (tj. naruči novi model i kontigent od nemačkog Deuter-a). Koncepcijski, to je namenski ptičarski ruksak: sve je već predviđeno, od fiksiranja teleskopa, preko vršnog džepa za dvogled (kad spuštate ruksak, da vam ne bude na samom dnu), plus tvrdo dno da sve zaštiti od udaraca.  Otvara s...

Dorćolski kej Želite da za ovih sunčanih i prijatno toplih dana nekuda prošetate i to s dvogledom oko vrata? I pitate se g de da ptičarite u Beogradu ovog meseca? Vreme je za ekstreme – odlučite se za sam vrh i za samo dno grada. Vrh grada je sam vrh Avale (511 mnm), onaj, sađenim četinarima obrastao pojas oko spomenika Neznanom junaku (a pošto je viši Kosmaj malo podaleko). Vrh ima i drugačiju, oštriju klimu od ostatka, pa čak i od nižeg vrha, onog s tornjem. A ta oštrija, planinskija klima privlači neke severnije goste na zimovanje, kao i ptice koje silaze s naših planina da zimuju u nešto nižim i gostoljubivijim predelima, poput Avale. Iako se mnoge od njih mogu sresti i po gradskim parkovima, na vrhu Avale su vam šanse za to znatno veće. Drozd imelaš na Avali Vrste na koje treba da obratite pažnju su drozdovi borovnjak i imelaš, zebe poput čižka, zimovke i severne zebe, potom kraljić i vatroglavi kraljić, kratkokljuni i dugokljuni puzić, jelova senica, pone...

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao . Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika. I znate šta mi je zapalo za oko? Slike pravljene ziljavim mobilnim, ali kroz teleskop, bile su umnogome oštrije od onih snimljenih foto-aparatom. Pa sam se setio svog brata, foto-reportera, koji je nekom prilikom bacio pogled kroz moj Swarovski dvogled i odmah rekao: “Brrate, kako ovo oštro crta!” Ja volim kompaktnu i laganu opremu. Nisam spreman da teglim suvišne stotine grama koje - kada dodate sasvim nespretan i pretežak, a navodno dobar stativ - ubrzo post...

Ove godine sam se u blogovima baš bavio Grčkom – ne računajući ovaj, samo 2014-e sam objavio već pet tekstova o jednoj od mojih omiljenih destinacija, pa evo i završnog. Imam nekoliko putnih vodiča za Grčku, uključujući dva izdanja Lonely Planeta s deset godina razmaka, dovoljno da primetim da greške iz ranijeg izdanja ne samo da nisu, već i neće ispraviti. Ipak, putujući/letujući po Grčkoj, uvek mi je nedostajao specijalizovani ptičarski vodič. Desilo mi se jednom da sam bio u blizini odličnog područja za ptičarenje, kroz koje sam samo prošišao, videvši usput belonokte vetruške i ništa drugo, jer sam na internetu pronašao svega par rečenica o tom području, a bio sam taman toliko udaljen od njega da me od nasumičnog lutanja odbije cena goriva. Ptičarski vodič koji bi pokrivao Grčku nije postojao. Znao sam za lokalne vodiče, npr, A Birdwatching Guide to Lesvos by Steve Dudley. Postoji i dvadesetak godina staro izdanje Finding Birds in Greece by Dave Gosney (1993), čiji...

Svi znaju za tvrđave i arheološka nalazišta Đerdapa, pa na to neću trošiti reči, ali – šta je s pticama ovog područje? Nacionalni park Đerdap Krenimo, ipak, od početka. Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa . Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. Mimo ptica, o kojima ću kasnije, park nastanjuju i krupni sisari: divokoza, ris, medved i vuk. Širina parka (sever-jug) iznosi u proseku samo oko 6 km, ali zato dužina (istok-zapad) dostiže i svih 100 km, obuhvatajući Dunav, čija širina u parku oscilira od 5 km do samo 150 m, i obalne planine, koje sežu do oko 800 m.n.m.  Praktikalije: Golubac predstavlja vrata Đerdapa, a od Beograda je udaljen 130 km ili oko dva sata vožnje. Ako vam je rezervoar pri kraju, nemojte da propustite tamnošnju benzinsku pumpu, jer je sledeća 60 km dalje, u Donjem Milanovcu. Možete npr. u petak popodne da stig...