DVOGLED I VESLO

Naš pticovođa Andrea Boneti (s dvogledom) Dremež jutarnji... osluškujem cviljenje opute i škripu bokobrana dok se trup valja na lenjim talasićima i češe o susednu jedrilicu. Ne ustaje mi se. Ipak, uskoro isplovljavamo, a ne bi bilo loše da pre toga bar kafu popijem. Selo Finikas na Sirosu, jednom od Kikladskih ostrva, leži u zavetrini brda, pa ipak, ovog jutra se žbunovi povijaju na vetru.  Po izlasku iz marine, milošću skipera, nesrećni motor je ućutao, a vibracije stale. Šum vetra u jedrima, šum vetra u mojim ušima... Ima oko 4 bofora - previše za tišinu kojoj sam se nadao. Kada sam pre tri decenije jedrio, moj najbolji dan bio je ispunjen adrenalinom i orcanjem oštro u vetar, pučinskom stranom Kornata. Ova jedrilica ima 45 stopa - 11 više od one, pa je i orcanje udobnije. Danas ću shvatiti da mi, 30 godina starijem, ipak više prija umeren vetar i uspravan jarbol. Sad, da li zbog godina, da li kilometraže...  Morski galebovi nad nama – ok, oni su za oč...

Negde u tim zidovima krije se jedna kukumavka. Ako pakovanje ne računate u putovanje (a uspeo sam da spakujem stativ u koferče dovoljno malo da može da prođe kao ručni prtljag!), ono praktično počinje sletanjem. Carinom. Nebom nad novim gradom. Svake godine sam u Grčkoj, pa ipak, ovo mi je prvi put u Atini. Šta ću tamo? Da razgledam ruševno kamenje? Ta ‘ ajte molim vas... Ja sam, naravno, išao da tražim one pernate znamenitosti Grčke. Prolećna je seoba, pa sam, umesto da ih čekam kod kuće, pošao u susret pticama. I, možda pola sata po sletanju, obreo se u zalivu Vravronas.  grčka bodljikava mlečika Vegetacija miriše na Mediteran, naročito posle jutarnjeg pljuska od kojeg se nabujala reka prelila preko asfalta, potapajući usput vinograde iz kojih se antička Atina napajala vinom. Isprva se u laguni vide tek dve male bele i jedna siva čaplja , uz stalno nadletanje sinjih galebova . Okruženi smo žbunovima endemične grčke bodljikave mlečike Euphorbia acanthotha...