While I love this blog, I now pretty much only write on my other two blogs, 10000birds.com and blog.b92.net – I would love to see you there!

18 мај 2013

Birding Belgrade farmlands in mid-May

European Roller
Searching for rookeries and hence avoiding wetland areas (all but one – sewage ponds of Padinska Skela), we were focused on farmlands and suburbia in Pancevacki Rit (Palilula municipality). Mammals list includes a Red Fox and several Brown (European) Hares, while the bird list follows: 
Common Buzzard
Mute Swan
Mallard
Garganey
Black Stork
White Stork
Black-crowned Night Heron
Squacco Heron
Grey Heron
Purple Heron
Great Egret
Little Egret
Pygmy Cormorant
Great Cormorant
Black Kite
White-tailed Eagle
Western Marsh Harrier
Common Buzzard
Common Kestrel
Eurasian Hobby
Eurasian Coot
Black-winged Stilt
Pied Avocet
Northern Lapwing
Black-headed Gull
Whiskered Tern
Common Wood Pigeon
Eurasian Collared Dove
Common Cuckoo
Common Swift
European Roller
Syrian Woodpecker
Great Spotted Woodpecker
Red-backed Shrike
Lesser Grey Shrike
Eurasian Golden Oriole
Eurasian Magpie
Western Jackdaw
Rook
Hooded Crow
Eurasian Skylark
Barn Swallow
Common House Martin
Common Chiffchaff
Great Reed Warbler
Sedge Warbler
Eurasian Blackcap
Common Starling
Common Nightingale
European Stonechat
House Sparrow
Eurasian Tree Sparrow
Western Yellow Wagtail
Common Chaffinch
Corn Bunting

13 мај 2013

Krstaš, burek i jogurt


pčelarice, copyright (3) albicilla
Uski, vijugavi put prati obronke Fruške Gore u sunčanom majskom jutru. Par godina neaktivna i zatrpana đubretom, kolonija pčelarica je ponovo zauzeta, pa iznad nje zatičem jato od par desetina ptica. Divlja deponija jeste uklonjena, ali ne zbog higijene nacionalnog parka, već nesmetanog iskopavanja zemlje, usled čega je kop proširen, obezbeđujući time bolje uslove za gnežđenje... bar ukoliko se ne bude više kopalo tokom maja i juna, dok se ne završi gnežđenje.

Nad dolinom kruži par gavranova, krošnje u nedalekoj živici obilazi obična crvenrepka (a sve je manje obična, nasuprot njenoj crnoj rođaci koja se iz planina doselila u gradove). 

Iza sledeće krivine se odvaja zavodljiv letnji put uokviren zelenim tunelom. Ne odolim i skrećem da vidim čega tu ima... samo da nakon par desetina metara izađem iz tunela i nađem se uz dvostruku ogradu od bodljikave žice na mestu koje se, očigledno, zove „Zabranjen pristup, osmatranje i snimanje“! Gunđam sebi u bradu dok utabanim tragovima guma idem do prvog mesta gde bih se mogao okrenuti i vratiti na asfalt. S jedne strane su njive, a na mestu čudnog imena raste divno staro drveće koje odzvanja od ptičje pesme. No, kako ne želim da narednih sat ili dva provedem u društvu nekog naduvenog potporučnika ponosnog na svoju prvu komandu, odolevam porivu da se mašim dvogleda... koji mi, naravno, visi oko vrata.
tekunica
Nastavljam kroz njive iz kojih se, strmo uvis, izvijaju poljske ševe, a po žbunovima duž puta pevaju crnoglave travarke. Iz obližnjeg pašnjaka izviruju ljupke tekunice, neke grickaju travu, druge se jure, a treće osmatraju nebo... znaju one zašto.

A znam i ja – baš zbog toga sam i došao. Ovde orao krstaš svraća na burek i jogurt. Ili tekunicu i jogurt, kakogod. 

Sve do sredine XX veka, ovaj orao je živeo ne samo u Vojvodini, već i po visoravnima međuzemlja Srednje Srbije, a kuriozitet je da je u gnezdilišnom periodu posmatran i kod Ade Ciganlije (Matvejev). Prvi podaci iz Vojvodine potiču iz sredine XIX veka (Ettinger), dok je oko Vranja još krajem XIX veka bio sasvim obična vrsta (Rašković). Najveći odjednom posmatrani broj iznosi devet ptica kod Obedske bare, proleća 1910. (Sammeryer). Usled proganjanja, ubijanja i trovanja, sa KiM i Vlasine su ovi orlovi nestali negde između 1960-ih i 1980-ih, dok se isti proces u Vojvodini odvijao 1980-ih. Početak novog milenijuma dočekali smo sa 2-3 para – svi u Sremu (Puzović).
krstaš
Drugim rečima, krstaš je globalno ugrožena vrsta koja je u Srbiji jedva pretekla, a (prema desetak godina starim podacima) stanje u susednim ravničarskim područjima Hrvatske i Rumunije još je i gore. Nasuprot tome, Mađarska je tada imala 60+, a danas ima preko 130 parova! No, oni imaju i danonoćna dežurstva u blizini primetnijih gnezda. Ipak, 130+ parova stvara dovoljno potomstva da se naseli i u susedstvu?

Možda je i tako, ali ovim krupnim pticama treba povučeno mesto za gnežđenje na kom vlada mir, a kod nas vlada hronična nestašica takvih lokaliteta. Dodajte na to i obesne (krivo)lovce koji su npr. prošlog novembra ustrelili mladog orla krstaša, koji je potom pronađen kod Surčina i operisan, ali je uginuo u postoperativnom periodu, između ostalog, i usled neadekvatnih smeštajnih uslova. (Na osnovu prijave Fondacije za zaštitu ptica grabljivica od 5. 11. 2012, inspekcija Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine podnela je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu Beograd krivičnu prijavu protiv NN lica u Lovištu Progar.) A koliko ovakvih orlova biva ubijeno prvim metkom, pa završe ispunjeni da polako skupljaju kuhinjska isparenja, prašinu i moljce iznad omiljene fotelje ponosnog ubice?  

Ipak, situacija se malo popravila tokom poslednjih par godina, pa smo nekako stigli do 4-5 parova – još jedan se pojavio u Banatu (Puzović, pers. comm) i jedan u međuzemlju (Vasić, pers. comm).

To što znam da se jedan par u blizini gnezdi i dalje nije nikakva garancija da ću ga i videti, pa se bar svaki drugi put odavde vratim praznih šaka... tj. dvogleda. Skrećem pogled sa tekunica ka nebu i gotovo istovremeno ga ugledam! Relativno visoko, jedan orao kruži.

Pokušavam letnjim putevima da mu priđem, ali ga gubim. Grabljivica koju progone vrane... da nije orao? Ne, samo mišar – prekrasna ptica, ali ipak nije orao.

Zauzimam pogodnu busiju za osmatranje, da se posle kraćeg čekanja krstaš ponovo pojavi gde sam ga i prvi put gledao. Odlazim tamo, a on kruži nad kolima, već me boli vrat od istezanja, sve je više i više... dok ne bude toliko visoko da ga više u nebu i ne vidim.

EDIT: Ovo je 100-ti Dvogled i veslo post :)

06 мај 2013

... lajkovačkom prugom

obična grmuša, copyright (4) albicilla
Lajkovačka pruga je mitska trasa kojom je pre pola veka kompozicije vukla parna lokomotiva, da potom usled „modernizacije železnice“ linija bude ukinuta, šine uklonjene, a ruta asfaltirana. Bio je to isprva dobar, iako ponešto uzak put, održavan koliko i sve drugo u zemlji, pa se asfalt dezintegrisao, šljunčana podloga izvirila i, nekako s nastupanjem novog milenijuma, put prerastao u makadam.

Ovih dana sam u nekoliko navrata s dvogledom oko vrata obišao deonicu neposredno južno od Lajkovca, koja blago vijuga između šumovitog pobrđa na zapadu i ravne doline reke Ljig na istoku (Ljig u par navrata gotovo da dodiruje prugu), između šume i njiva, između Pepeljevca i Bogovađe.  

žutarica
Iz žbunja pevaju zebe (ali se tada baš svojski trude da se ne pokažu), na žici stoji bela pliska, nešto kasnije i crnoglava travarka. Zaustavljamo radi fotografisanja, da po gašenju motora začujem žubor koji od prošlog leta nisam čuo - žuboravo glasanje jata pčelarica koje se odmara na vrhu odseka, tek pristiglo iz Afrike.

Unaokolo se često čuje kreštanje fazana. Uz kuće se viđaju seoske laste (15) i vrapci pokućari, kao i žutarice (23). Kroz žbunje leti par rusih svračaka,  a njive obilaze vrane, čavke i pokoja svraka (41). Jato poljskih vrabaca u niskoj krošnji.

Skrećemo na bočni put, pored nekoliko kuća, oko njih gugutke i čvorci (9), pa kroz grabovu šumu iz koje pevaju mali slavuj i bar dve vuge, a na samo par metara nam se pokazuje crvendać. Putić dalje vodi na preoranu i zasađenu čistinu. Osmatram pažljivo, već razmatram povratak, ali se među živicama pojavljuje srna, pa za njom još dve. Nervozno pasu, zalogaj-dva, pa podižu glavu da osmotre okolinu.

U povratku nam put preleće grlica (29), koja u Srbiji sve više gubi uporište pred najezdom tzv. “lovnih turista”, na žicama uz obližnje kuće su jarkožute velike senice, u hrastovima duž puta je crnoglava grmuša (u stvari, riđoglava ženka), da nas kod pruge dočekaju dve sojke kako preleću od žbuna do žbuna. Nešto dalje, iz žbunja se čuje pesma, pa se i pevač bele guše pokazuje: obična grmuša. Na udaljenoj žici je... strnadica žutovoljka (23). 

Sve su to česte ili obične vrste, što ih nikako ne čini manje lepim ili manje vrednim sa stanovišta zaštite. Naime, intenziviranje poljoprivredne proizvodnje je u Evropi u poslednje tri decenije smanjilo brojnost ptica oranica i polja, poput stnadice žutovoljke ili rusog svračka, za čak 52% (PECBMS). Te se vrste mnogo bolje drže u zemljama istočne Evrope koje su se nedavno pridružile Evropskoj uniji, nego u starim članicama Unije. I kod nas su još uvek brojne, ali sa privatizacijom agrara praćenom intenziviranjem proizvodnje, može se očekivati ista pojava. Otuda brojevi u zagradama iza pojedinih vrsta ne kažu koliko sam jedinki izbrojao, već predstavljaju udeo (%) za koji se populacija svake od njih u Evropi smanjila tokom poslednje dve decenije.

Sa pruge se odvaja put ka šumi, da posle par stotina metara vijuganja stigne do kopa, kako mi kažu, “silicijumskog peska” (44°19'52.92"N 20°11'18.56"E ). Verujem da je šuma vraćena manastiru Bogovađa, pa je manastir izdaje nekoj kopačkoj firmi, ali ne mogu da sagledam logiku uništavanja grabovo-hrastove šume da bi se ispod nje kopao pesak! Naime, šuma je završni oblik sukcesije staništa i potrebne su decenije da se razvije. Mogao bih da razumem seču radi drvne građe, ali uništenje raskošnog staništa radi kopanja peska?! Pa zar se ne može kopati ispod neke livade? 

Nesvesna mojih tmurnih misli, kop nadleće jedna siva čaplja, u nivou krošnji preleće golub grivnaš, a nisko u spratu žbunja nestaje obični kos. Iz šume dopire kratka i jednostavna pesma vuge... a uz rub krošnji proleće omanja grabljivica crvenkastih grudi... mužjak kopca – s plenom u kandžama.

Istini za volju, kopalo se ovde i ranije, ali na znatno manjem prostoru. Takođe, ovaj prostor je u katastru zaveden kao šuma (jedna od dve najprostranije na širokom potezu doline Ljuga, pa i šire), pa ako hoće da uklone drveće, 2-3 metra humusa i par desetina metara ilovače, morali bi, valjda, i da traže i dobiju dozvolu za prenamenu prostora iz šume u jalovište... iz raskoši u bedu. Pitam se da li je manastir dobio dozvolu za bedu?