While I love this blog, I now pretty much only write on 10000birds.com and would love to see you there.

10 јул 2015

PAS KOJI JE REĐI OD TIGRA (Indija 3.6)

Ova deca nose ručak svojim očevima, čuvarima i vodičima u rezervatu Nagzira.
Bio je februar, lišće žuto a dani topli, samo za košulju, ali su noći, ukoliko spavate pod šatorom, bile prohladne.  A ja sam kampovao u tikovoj šumi na istoku Maharaštre, u gotovo geografskom srcu Indije. Iznajmili smo vojne šatore postavljene na betonskim platformama okruženim plitkim rovom strmih zidova. „Čemu to,“ pitao sam Nitina i saznao: „Zbog zmija“. Duboko u džungli nalazi se hram posvećen Zmiji – Nag, otuda i ime rezervata, Nagzira. Kako bilo, zima je i zmije hiberniraju. Mada su dani topli...

Nitin se nada prilici da svojim novim čudovištem od teleobjektivom slika tigrove izbliza, a mene naprosto zanima čega sve ima u šumi.

Rano ujutru, zalazimo u džunglu. Pokraj samog puta stoje i radoznalo nas posmatraju divlje svinje. Nešto dalje, belooki mišar nam je okrenuo leđa. Prerano je za pokazivanje.  

Bližimo se zapuštenom bungalovu s prostranom verandom – napuštenoj lovačkoj kući (da sam u prilici da investiram, ovaj bih bungalov obnovio i pretvorio u luksuzni wildlife lodge). Na okolnim čistinama pasu jeleni čitali, jure se i igraju majmuni hanumanovi languri. Ptice behu obične i česte poput crnog dronga, šumskih brbljuša i pupavca.

Put vijuga dalje, između tikovog drveća i guštara bambusa, sve dublje u začaranu Zmijsku šumu. Jednu antilopu nilgaj i nekoliko krupnijih jelena sambara kasnije, otkrivamo ono čemu se nadamo, a ne usuđujemo da izgovorimo. U suvom lišću leži neugledni riđesmeđi pas. Stotinak metara dalje je i ostatak čopora, ukupno 11 životinja. Psi? Pa šta? Ovaj, azijski ili indijski divlji pas nije samo ugrožen, već je i znatno ređi od tigra!

Sunce jedva uspeva da prebaci krošnje, pa im krzno boje rđe isijava svetlošću. Neki još dremaju, drugi zevaju, treći prazne creva... 


Kad je o hrani reč, oni su sasvim oportuna fela koja jede sve, od bobica i voća do sambara, pa čak i mladih gaura (a ovi su najveće divlje govedo na planeti). Iako preferiraju šumska staništa, nastanjuju i savane i stepe, kao i razna mozaična staništa, od nizija do planinskih pašnjaka (preko 3000 mnm). Tokom Pleistocena nastanjivali su i Evropu i Severnu Ameriku, deleći prostor sa sabljastim tigrovima. Danas žive rame uz rame s tigrovima, snežnim leopardima, medvedima, itd. Ali, ako preživljaju i u takvom komšiluku, kako to da su ugroženi?

Eh, nisam ljude pominjao. Danas nastanjuju jugoistočnu četvrtinu Azije, deleći taj prostor s polovinom čovečanstva. Drugi uzrok njihove ugroženosti je sasvim očekivano rasparčavanje i uništavanje staništa, ali je prvi, pomalo neočekivano, nestašica lovine.  Prema IUCN, zbog degradacije staništa i izlovljavanja svega jestivog u Indokini, gustine populacija preživara su znatno ispod prirodnih nivoa. Guardian je nedavno objavio još nepublikovane procene da se područje koje ova vrsta nastanjuje u poslednjih 7 godina, od prethodne procene, smanjilo za skoro 50%.

Samo u južnoj i centralnoj Indiji, gde se nalazim, populacije preživara su zdrave, a brojnost ovih divljih pasa stabilna.  Prema još nepublikovanom ažuriranju crvene liste ugroženih vrsta, smatra se da danas u divljini živi između 949 i 2215 odraslih indijskih divljih pasa, što je za trećinu do polovinu manje od broja preživelih tigrova!


A mi smo parkirani možda 20 metara od najbližeg divljeg psa! Odgovarajuća završnica fantastičnog putovanja (vidite linkove u dnu). No, trenutak je ograničenog trajanja: iza nas su spakovani koferi, pravo odavde žurimo na aerodrom u Nagpuru.

Nitinu je ovo bilo istraživanje terena za wildlife ture za fotografe koje je počeo da nudi. Sledeća je u drugoj polovini avgusta – potraga za himalajskim monalom, fazanom duginih boja u veličanstvenom gorju indijskog Ladaka. Ako ste zainteresovani, još ima slobodnih mesta.

Prethodne etape putovanja: