DVOGLED I VESLO

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko taksonomskog statusa 500-ak vrsta). Idući od polarnih kapa ka ekvatoru broj vrsta osetno raste, a područje koje je meka svih ptičara je Kolumbija, te šira zona tromeđe sa Peruom i Brazilom, sa preko 1800 zabeleženih vrsta ptica. Pogledajmo kako su raspoređene po regionima i zemljama. Po zoogeografskim regionima: Nearktik (Severna Amerika i Grenland): 732 vrste ptica (8% ukupnog broja) Palearktik (Evroazija sa severnom Afrikom i Bliskim istokom): 937 vrsta (10%) Neotropski region (Karibi, Centralna i Južna Amerika): ca. 3370 (36%) Afrotropski (Etiopski) region (Podsaharska Afrika i Madagaskar): ca. 1950 (21%) Indomalajski (Orijentalni) region (Indijski potkontinent, Malajsko poluostrvo, Filipini, Borneo, Sumatra, Java, Bali): ca. 1700 (18%) Australoazijski (pod)region (Australija te ostrva istočno od Lomboka i Sulavesija preko Nove Gvineje do Novog Zelanda)...

Kada mlada crna čiopa Apus apus napusti gnezdo, hraniće se isključivo loveći insekte u letu, spavaće u letu (samo jednom hemisferom mozga odjednom) i tako će se seliti do ekvatorijalne Afrike, pa i južne, i vraćati u Evropu – a da u prve tri godine života nijednom ne sleti. Dnevno će prelaziti, u proseku, po 800 km; odnosno dva miliona kilometara tokom života. (c) F. Vejvoda Sa polnim sazrevanjem, u trećoj godini, pariće se u letu i sleteti tek da bi na nekoj zgradi napravila gnezdo, jer nije pronašla način da u letu leži na jajima. Tada će sve gladnijim mladuncima u voljci odjednom donositi i do 1000 insekata, odnosno i do 100.000 dnevno (a vi ste naivno mislili da je zaprašivanje jedini način...). Čiopa drži još jedan rekord – one su najbrži letači. Iako sivi soko dostiže i 350 kilometara kada sklopi krila i kao projektil se zaleti naniže, to je sličnije padu iz zaleta, nego letenju. Čiopa aktivnim mahanjem krilima u pravolinijskom letu dostiže preko 110 km/h. Toliko j...