Пређи на главни садржај

All those birds

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko taksonomskog statusa 500-ak vrsta). Idući od polarnih kapa ka ekvatoru broj vrsta osetno raste, a područje koje je meka svih ptičara je Kolumbija, te šira zona tromeđe sa Peruom i Brazilom, sa preko 1800 zabeleženih vrsta ptica. Pogledajmo kako su raspoređene po regionima i zemljama.

Po zoogeografskim regionima:
  • Nearktik (Severna Amerika i Grenland): 732 vrste ptica (8% ukupnog broja)
  • Palearktik (Evroazija sa severnom Afrikom i Bliskim istokom): 937 vrsta (10%)
  • Neotropski region (Karibi, Centralna i Južna Amerika): ca. 3370 (36%)
  • Afrotropski (Etiopski) region (Podsaharska Afrika i Madagaskar): ca. 1950 (21%)
  • Indomalajski (Orijentalni) region (Indijski potkontinent, Malajsko poluostrvo, Filipini, Borneo, Sumatra, Java, Bali): ca. 1700 (18%)
  • Australoazijski (pod)region (Australija te ostrva istočno od Lomboka i Sulavesija preko Nove Gvineje do Novog Zelanda): 1590 (17%)
  • Okeanski region (Pacifička ostrva): 187 (2%)
  • Antarktik: ca. 85 (1%)
Po zemljama:
  • 1601-1800 vrsta ptica: Kolumbija, Brazil, Peru
  • 1401-1600 vrsta ptica: Ekvador, Bolivija; Indonezija
  • 1201-1400 vrsta ptica: Venecuela; Kina
  • 1101-1200 vrsta ptica: Meksiko, Argentina; DR Kongo (Kinšasa), Tanzanija, Kenija; Indija
  • 801-1000 vrsta ptica: SAD; Angola, Kamerun, Nigerija, Uganda, Sudan, Etiopija; Nepal, Mijanmar (Burma), Malezija, Vijetnam
  • 601-800 vrsta ptica: Kanada; Kostarika, Panama; Rusija; Gvineja, Obala slonovače, Gana, Centralnoafrička republika, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Kongo (Brazavil), Zambija, Zimbabve, Malavi, Mozambik, Južna Afrika; Laos, Nova Gvineja; Australija
  • 401-600 vrsta ptica: Honduras, Gvatemala; Gijana, Surinam i Francuska Gijana, Čile, Paragvaj, Urugvaj; države Sahela od Mauritanije i Senegala do Čada, te Namibija i Botsvana; centralna Azija i Kambodža
  • 201-400 vrsta ptica: severna Afrika od Maroka do Egipta, te Madagaskar; Evropa (uključujući Srbiju); Mala Azija, Arabija, Mongolija
  • ispod 200 vrsta ptica: Antarktik, okeanska ostrva
Najzad, broj vrsta koje se gnezde u Srbiji je preko 240, broj onih koje biogeografski pripadaju našoj zemlji (tj. redovno provode deo godine u njoj) je preko 330, a, mimo njih, zabeleženo je i prisustvo preko 30 lutalica koje su naprosto izgubile kompas.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све