Пређи на главни садржај

All those birds

Na Zemlji je do sada identifikovano oko 10.000 vrsta ptica (‘oko’, jer se autoriteti ne slažu oko taksonomskog statusa 500-ak vrsta). Idući od polarnih kapa ka ekvatoru broj vrsta osetno raste, a područje koje je meka svih ptičara je Kolumbija, te šira zona tromeđe sa Peruom i Brazilom, sa preko 1800 zabeleženih vrsta ptica. Pogledajmo kako su raspoređene po regionima i zemljama.

Po zoogeografskim regionima:
  • Nearktik (Severna Amerika i Grenland): 732 vrste ptica (8% ukupnog broja)
  • Palearktik (Evroazija sa severnom Afrikom i Bliskim istokom): 937 vrsta (10%)
  • Neotropski region (Karibi, Centralna i Južna Amerika): ca. 3370 (36%)
  • Afrotropski (Etiopski) region (Podsaharska Afrika i Madagaskar): ca. 1950 (21%)
  • Indomalajski (Orijentalni) region (Indijski potkontinent, Malajsko poluostrvo, Filipini, Borneo, Sumatra, Java, Bali): ca. 1700 (18%)
  • Australoazijski (pod)region (Australija te ostrva istočno od Lomboka i Sulavesija preko Nove Gvineje do Novog Zelanda): 1590 (17%)
  • Okeanski region (Pacifička ostrva): 187 (2%)
  • Antarktik: ca. 85 (1%)
Po zemljama:
  • 1601-1800 vrsta ptica: Kolumbija, Brazil, Peru
  • 1401-1600 vrsta ptica: Ekvador, Bolivija; Indonezija
  • 1201-1400 vrsta ptica: Venecuela; Kina
  • 1101-1200 vrsta ptica: Meksiko, Argentina; DR Kongo (Kinšasa), Tanzanija, Kenija; Indija
  • 801-1000 vrsta ptica: SAD; Angola, Kamerun, Nigerija, Uganda, Sudan, Etiopija; Nepal, Mijanmar (Burma), Malezija, Vijetnam
  • 601-800 vrsta ptica: Kanada; Kostarika, Panama; Rusija; Gvineja, Obala slonovače, Gana, Centralnoafrička republika, Ekvatorijalna Gvineja, Gabon, Kongo (Brazavil), Zambija, Zimbabve, Malavi, Mozambik, Južna Afrika; Laos, Nova Gvineja; Australija
  • 401-600 vrsta ptica: Honduras, Gvatemala; Gijana, Surinam i Francuska Gijana, Čile, Paragvaj, Urugvaj; države Sahela od Mauritanije i Senegala do Čada, te Namibija i Botsvana; centralna Azija i Kambodža
  • 201-400 vrsta ptica: severna Afrika od Maroka do Egipta, te Madagaskar; Evropa (uključujući Srbiju); Mala Azija, Arabija, Mongolija
  • ispod 200 vrsta ptica: Antarktik, okeanska ostrva
Najzad, broj vrsta koje se gnezde u Srbiji je preko 240, broj onih koje biogeografski pripadaju našoj zemlji (tj. redovno provode deo godine u njoj) je preko 330, a, mimo njih, zabeleženo je i prisustvo preko 30 lutalica koje su naprosto izgubile kompas.
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

A šta u Đerdapu može da se vidi od ptica?

Svi znaju za tvrđave i arheološka nalazišta Đerdapa, pa na to neću trošiti reči, ali – šta je s pticama ovog područje? Nacionalni park Đerdap Krenimo, ipak, od početka. Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa . Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. Mimo ptica, o kojima ću kasnije, park nastanjuju i krupni sisari: divokoza, ris, medved i vuk. Širina parka (sever-jug) iznosi u proseku samo oko 6 km, ali zato dužina (istok-zapad) dostiže i svih 100 km, obuhvatajući Dunav, čija širina u parku oscilira od 5 km do samo 150 m, i obalne planine, koje sežu do oko 800 m.n.m.  Praktikalije: Golubac predstavlja vrata Đerdapa, a od Beograda je udaljen 130 km ili oko dva sata vožnje. Ako vam je rezervoar pri kraju, nemojte da propustite tamnošnju benzinsku pumpu, jer je sledeća 60 km dalje, u Donjem Milanovcu. Možete npr. u petak popodne da stig...
Постави коментар
Прикажи све