Batokljun © Szabolcs Kokay Put se pruža uporedo sa Bojčinskom šumom. Ubrzo stajemo jer je svako za sebe video krupnu grabljivicu u krošnjama – B. je video crnu lunju , ali ja sam video nešto okrenuto nam leđima, što je u korenu kljuna pokazivalo krupnu žutu voskovicu i nama, koji smo pošli u potragu za orlom kliktašem , zaličilo na orla. B. ga nikada nije posmatrao, pa bi njemu taj bio nova vrsta. Kako je izašao da postavi teleskop, za trenutak mi je leđima zaklonio pticu i u sledećem trenutku je više nije bilo?! Ali, ako je nema nad šumom, nestala je među krošnjama, što belorepan ne bi uradio, ali kliktaš bi. Da li je..?? Čekamo još neko vreme, ptica se pojavljuje... ali, B. primećuje tamni zadnji rub s donje strane krila (što se kod mnogih ptica sreće jer melanin ojačava strukturu pera – ali to nije slučaj sa kliktašem), a ja čujem mjaukanje, poput glasanja mišara . Da nije i mišar negde u blizini? Nije u blizini, shvatamo kada dve crne lunje napadnu našeg – mišara.