DVOGLED I VESLO

Naučni radovi su naprosto dosadni za čitanje. Zato i imaju poglavlja Abstract i Summary, da možete da pročitate ono važno i preskočite sve drugo. Nekako mi se čini da poletarci pri pisanju prvih radova pitaju starije kolege za savet, a ovi ih srežu: Mnogo ti je to zabavno, tako se ne gradi karijera, moraš da se uozbiljiš ako hoćeš da te neko ozbiljno shvati... I tako nauče da je vrhunac stila u pisanju naučnih radova - dosada . Otuda sam se nemalo iznenadio neobično hrabrom, bezmalo uzbudljivom, radu Browna, Forbesa i Symesa iz 2000: “Recent history of the Egyptian Vulture in Southern Africa”, u kome su analizirali već poznate podatke, pa sve što se do tada mislilo da se zna o Beloj kanji na jugu Afrike – izvrnuli naglavačke. Ranije se mislilo da je dole postojala mala populacija koja se sa širenjem doseljenika sve više smanjivala. Oni su zaključili da ne postoje osnove za takvu tvrdnju, da je ta zona uvek bila malo izvan granica rasprostranjenosti, te da se opažanja

photos (4) copyright (c) albicilla Između maslinjaka poluostrva Pilion, niže Volosa, put preda mnom skreće u brda. Krajičkom oka opažam grabljivicu... mišar. Zaustavljam i mašam se dvogleda. Pitam se šta li drugi vozači misle o tom, napola na putu parkiranom vozilu kroz čiji otvoreni prozor viri lakat... i dvogled.  A mišar u trenutku pokaže riđi rep, pa nestane iza drveća. Vozim do sledeće krivine, stajem, sada uočavam svetlu glavu i grudi – što su indikacije Riđeg mišara ; ali mi rep više ne deluje riđe? Da li je ono bio samo odsjaj sunca na inače tamnijem repu? Ptica nestaje u borovima, da na neki od njih sleti. Da i zanemarim rep, jedini mišar svetle glave i grudi je Riđi, ali ne mogu da kažem zasigurno, praktično sam ga u samo dva magnovenja video, da mi je pružio priliku za treće, pa da potvrdim, ovako... ostaje tek verovatni Riđi mišar. A „verovatni“ je isto što i ništa. Ptičarenje je potpuno crno, ili potpuno belo, ne prihvataju se sivi tonovi. Nešto i