Pola sedam ujutru, tek jedan iznad nule, ali jovanjski sneg se ubrzano topi... Krećemo niz Dunav, u Labudovo okno . Na domak peščare preleće nas „V“ sačinjeno od stotinak lisastih gusaka . One noće na vodi, pa se ujutru raspršuju ka poljima na kojima će se hraniti; no, glavnina odlazi u cik zore i ove što nas nadleću su neke zakasnele spavalice. U Dubovcu kočimo zbog velikog detlića , pa shvatam da je baš tu ono skretanje koje često previdim i ne uspem da pronađem. Vijugamo među raznobojnim kućama, pa uz nasip i tu smo: pogled puca na Slatinu, šroki Dunav, adu Žilavu... i riđoglave patke , labudove grpce , male ronce , sive , sinje i obične galebove , male vrance ... Jata čvoraka i batokljuna po okolnom drveću. patka dupljašica (mužjak) Posle sela ponovo skrećemo ka Slatini. Jata divljih gusaka u sivom nebu, na bari patka dupljašica (na engleskom – goldeneye, što je bio naziv Flemingove vile na Jamajci i filma o 007, krajnje trapavo prevedenog kao „Zlatno oko...