Пређи на главни садржај

Tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu

Pola sedam ujutru, tek jedan iznad nule, ali jovanjski sneg se ubrzano topi... Krećemo niz Dunav, u Labudovo okno. Na domak peščare preleće nas „V“ sačinjeno od stotinak lisastih gusaka. One noće na vodi, pa se ujutru raspršuju ka poljima na kojima će se hraniti; no, glavnina odlazi u cik zore i ove što nas nadleću su neke zakasnele spavalice. 
U Dubovcu kočimo zbog velikog detlića, pa shvatam da je baš tu ono skretanje koje često previdim i ne uspem da pronađem. Vijugamo među raznobojnim kućama, pa uz nasip i tu smo: pogled puca na Slatinu, šroki Dunav, adu Žilavu... i riđoglave patke, labudove grpce, male ronce, sive, sinje i obične galebove, male vrance... Jata čvoraka i batokljuna po okolnom drveću. 
patka dupljašica (mužjak)
Posle sela ponovo skrećemo ka Slatini. Jata divljih gusaka u sivom nebu, na bari patka dupljašica (na engleskom – goldeneye, što je bio naziv Flemingove vile na Jamajci i filma o 007, krajnje trapavo prevedenog kao „Zlatno oko“), nad vrbama eja močvarica. Na žici, nekoliko barskih strnadica. U daljini, proleće belorepan.
Nekoliko kilometara asfaltom, pa ponovo na pesak, kroz snegom prekrivene dine, tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu. Veliki svračak na vrhu žbuna. Krošnja ispunjena drozdovima borovnjacima, koji uglavnom samo zimuju kod nas, mada su, tu i tamo, retko beleženi i na gnežđenju. Među njima je i nekoliko drozdova imelaša. Tu sam pre par godina posmatrao i riđeg mišara. 
divlja guska
Laguna Karaša je vetrovita i zatalasana. Bela od snega. Čarobno mesto, leti je sasvim prekriveno plastičnim flašama koje sa površine Dunava ovamo valja košava. Sada se ne vide. U snegu pred nama stoji divlja guska. Na vodi je dosta gluvara, nešto liski i pokoja patka dupljašica. 
veliki ronac (ženka)
A Karaš više nije reka - to je voda koja je ubijena pretvaranjem u ozidani, pravolinijski kanal DTD. Nedaleko mosta je laguna na kojoj uvek ima nešto ptica, mada je nezgodno mesto za zaustavljanje. Pada slaba kiša. Posmatramo velike i male ronce, pokoju zviždaru, veliku belu i sivu čaplju...
Malo dalje, na Malom pesku posmatramo lov jednog neodoljivog, pepeljastog mužjaka poljske eje iznad zasneženih oranica. Obuzima me dremež jovanjski...

PS. Posmatrali smo 49 vrsta – prilično visok broj za zimski dan. 
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све