Пређи на главни садржај

Tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu

Pola sedam ujutru, tek jedan iznad nule, ali jovanjski sneg se ubrzano topi... Krećemo niz Dunav, u Labudovo okno. Na domak peščare preleće nas „V“ sačinjeno od stotinak lisastih gusaka. One noće na vodi, pa se ujutru raspršuju ka poljima na kojima će se hraniti; no, glavnina odlazi u cik zore i ove što nas nadleću su neke zakasnele spavalice. 
U Dubovcu kočimo zbog velikog detlića, pa shvatam da je baš tu ono skretanje koje često previdim i ne uspem da pronađem. Vijugamo među raznobojnim kućama, pa uz nasip i tu smo: pogled puca na Slatinu, šroki Dunav, adu Žilavu... i riđoglave patke, labudove grpce, male ronce, sive, sinje i obične galebove, male vrance... Jata čvoraka i batokljuna po okolnom drveću. 
patka dupljašica (mužjak)
Posle sela ponovo skrećemo ka Slatini. Jata divljih gusaka u sivom nebu, na bari patka dupljašica (na engleskom – goldeneye, što je bio naziv Flemingove vile na Jamajci i filma o 007, krajnje trapavo prevedenog kao „Zlatno oko“), nad vrbama eja močvarica. Na žici, nekoliko barskih strnadica. U daljini, proleće belorepan.
Nekoliko kilometara asfaltom, pa ponovo na pesak, kroz snegom prekrivene dine, tamo gde Sveti Georgije ubiva aždahu. Veliki svračak na vrhu žbuna. Krošnja ispunjena drozdovima borovnjacima, koji uglavnom samo zimuju kod nas, mada su, tu i tamo, retko beleženi i na gnežđenju. Među njima je i nekoliko drozdova imelaša. Tu sam pre par godina posmatrao i riđeg mišara. 
divlja guska
Laguna Karaša je vetrovita i zatalasana. Bela od snega. Čarobno mesto, leti je sasvim prekriveno plastičnim flašama koje sa površine Dunava ovamo valja košava. Sada se ne vide. U snegu pred nama stoji divlja guska. Na vodi je dosta gluvara, nešto liski i pokoja patka dupljašica. 
veliki ronac (ženka)
A Karaš više nije reka - to je voda koja je ubijena pretvaranjem u ozidani, pravolinijski kanal DTD. Nedaleko mosta je laguna na kojoj uvek ima nešto ptica, mada je nezgodno mesto za zaustavljanje. Pada slaba kiša. Posmatramo velike i male ronce, pokoju zviždaru, veliku belu i sivu čaplju...
Malo dalje, na Malom pesku posmatramo lov jednog neodoljivog, pepeljastog mužjaka poljske eje iznad zasneženih oranica. Obuzima me dremež jovanjski...

PS. Posmatrali smo 49 vrsta – prilično visok broj za zimski dan. 
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све