DVOGLED I VESLO

photos copyright © ms. & mr. albicilla Put nam pretrčava sivi šumski petli ć ; koji nije najdirektniji predak, ali jeste rođeni brat praoca domaće živine. Dok smo se prethodnih dana vozili ruralnim predelima centralnoindijske države Maharaštr а , po selima su trčkarale živahne, sitne smeđe kokoši – nigde onog horora od brojlerskih tovljenika kakve jedem kod kuće. Ne pamtim da sam godinama unazad jeo tako ukusnu piletinu (a ni paradajz, sitan i ima ono nešto što našim uvoznicima valjda nude zasebno, pa oni, da uštede, to nikad ne uzmu – slast).  sivi šumski petlić Jutro je hladno – hladnije nego što smo očekivali. Izuzmemo li unajmljenog vozača i vodiča, svi smo nedovoljno odeveni i pothlađeni od brze vožnje otvorenim džipsijem . Naime, za razliku od većine zaštićenih područja Indije, Tadoba Tiger Reserve ima i mrežu asfaltnih puteva na kojima vozači razvijaju i do 60 km na sat, iako važi ograničenje na 20 km/h. No, ako bi poštovali ograničenje (koje jeste prest

Indijska žuta senica, copyright © Nitin Bhardwaj U prostranoj sobi s kaminom i trofejnim rogovljem sambara u viktorijanskom guest houseu u Chikhaldari (Maharashtra, centralna Indija) još uvek je mrak – telefon me budi u pet... jutro za jutrom, umor se već gomila, ali je razlog za to buđenje bio dovoljan da pređem 6000 km ne bih li po sušnim listopadnim šumama planinskog venca Satpura tragao za jednom sovom... koja je bila otkrivena u XIX veku, pa potom čitavog XX veka bila izgubljena. Pre puta, Nitin Bhardwaj me je pitao : „Šta ako je ne nađemo?“ „Ništa, biću srećan da je tražim. ‘Nije uspeh nagrada za delo, već ono skriva dublji smisao u sebi.(*)’” Na brzinu pijem crni čaj i u šest krećemo. Guest house (1930) Ulaz u Melghat Tiger Reserve je koji kilometar dalje, a na kapiji nas dočekuje žuti limeni tigar. Uska asfaltna traka vijuga izohipsom brda, kroz tikovu šumu ( Tectona grandis ) u kojoj se s vremena na vreme zaustavljamo da dvogledima pretražimo požutelo zi