Hteo sam da vidim taj slavni vodostaj, pa sam isplovio na Dunav, na vesla, kako dolikuje. I ništa. Struja se i ne oseća, a voda je bila viša krajem aprila nego što je sada. Naspram Dorćola, po Waterworldu Jojkićevog rukavca sam tada izveslao svih 12 km - moglo se svuda, a sada upola manje. Drugim rečima, voda jeste visoka, ali sasvim prosečno i uobičajeno, ništa pomena vredno. Malo muvanja Čapljarom, bočnim rukavcem koji samo alasi obilaze (jeste prolećni lovostaj, ali začudo, za dve decenije po prvi put u ovo doba ne videh nijednu mrežu!), a čiji toponim čuva uspomenu na neku davnu koloniju čaplji. Postoji jedan podatak iz ranog XIX veka kako je kolonija čaplji ovde negde zabeležena. Naime, na Velikom Ratnom ostrvu, preko puta Zemuna, 1835. je veliku koloniju zabeležio Haumann, a 1837. je Landbeck više nije pronašao tu, već na drugoj strani Dunava, u plavnoj zoni Kožara i u njoj su se tada gnezdili gak , siva čaplja , mala bela čaplja i crvena čaplja . I sve njih sam sad...