DVOGLED I VESLO

Prvo zaustavljanje jutarnje: mladi belorepan skoro uz sam put i nekoliko desetina gačaca unaokolo. Ptičarenje koje započinje najvećim orlom konrinenta – obećava.  Utina – sve fotografije (c) Saša Preradović Sledeće je park u Opovu, gde je lokalni stručnjak za ptice Čeda Vučković prijavio da je pronašao kod nas retku ritsku sovu . Svoje jedine ritske sove posmatrao sam u Little Rann of Kutch u Indiji, pa sam goreo od želje da ih vidim i u svojoj zemlji (uvek mi se to desi, ako neku kod nas retku vrstu pronađem gde drugde, posle prosto moram i kod kuće). Obilazmo park, za koji se ispostavlja da je mnogo prostraniji nego što sam mislio. Sićušni kraljići ... utine ... Ove sove zimuju u jatima po gradskim parkovima, posebno u obešumljenoj Vojvodini, ali se to, u manjoj meri, sreće i dole južnije, gde su pobrđa naizgled dovoljno šumovita, ali, bez brojnih kanti za đubre, nude manje glodara za ishranu. Utina Utine su neodoljivo ljupke i, da nisam došao zbog ritske sove, b

U neko davno doba, pre ere interneta, a kada sam prvi put okačio dvogled oko vrata, video sam svog prvog „galeba snegara“, a da sam znao šta gledam. Naravno da sam ga viđao i ranije, ali ranije nisam umeo da mu prilepim etiketu s imenom vrste. U stvari, ta vrsta se u Srbiji nije ni zvala snegar, to je bio hrvatski naziv, koji sam, u nedostatku definisane srpske nomenklature ptica, pokupio iz neke debele knjige crno-belih fotografija životinja. Datum je bio 5. maj 1991. Svakako sam tada video i srebrnastog galeba, mada mi u beležnici stoji kasniji datum – verovatno sam isprva beležio samo onih par vrsta koje sam mogao da identifikujem. Postepeno sam naučio da se „snegar“ zove „rečni“ galeb, a da se onaj drugi, veliki, zove srebrnasti. Kako za veći broj vrsta uopšte nisam bio siguran kako se na srpskom zovu, uskoro sam ih sve beležio njihovim naučnim nazivima (imao sam jedan engleski priručnik za češće vrste britanskih ostrva, jedva nešto veći od kutije cigareta, gde su latin