Пређи на главни садржај

Glavna nagrada

Prvo zaustavljanje jutarnje: mladi belorepan skoro uz sam put i nekoliko desetina gačaca unaokolo. Ptičarenje koje započinje najvećim orlom konrinenta – obećava. 
Utina – sve fotografije (c) Saša Preradović
Sledeće je park u Opovu, gde je lokalni stručnjak za ptice Čeda Vučković prijavio da je pronašao kod nas retku ritsku sovu. Svoje jedine ritske sove posmatrao sam u Little Rann of Kutch u Indiji, pa sam goreo od želje da ih vidim i u svojoj zemlji (uvek mi se to desi, ako neku kod nas retku vrstu pronađem gde drugde, posle prosto moram i kod kuće). Obilazmo park, za koji se ispostavlja da je mnogo prostraniji nego što sam mislio. Sićušni kraljići... utine... Ove sove zimuju u jatima po gradskim parkovima, posebno u obešumljenoj Vojvodini, ali se to, u manjoj meri, sreće i dole južnije, gde su pobrđa naizgled dovoljno šumovita, ali, bez brojnih kanti za đubre, nude manje glodara za ishranu.
Utina
Utine su neodoljivo ljupke i, da nisam došao zbog ritske sove, bile bi dovoljna nagrada. Ovako, zagledam utine i – nijedna nije ritska sova. Ptice se premeštaju s drveta na drvo. U stvari nisam suguran da li bih uopšte uspeo da ih razlikujem u letu, kada su razlike među vrstama slabije izražene, a ja nemam dovoljno iskustva s njima da bih bio siguran da bi ih uočio. Zato zagledam utine koje stoje na svojim stablima, tada je razlika jasna. I – sve su utine. Glavna nagrada mi izmiče. 
Ribnjak u susednoj Barandi je suv, svaka proizvodnja ribe je stala. Na zatvorenoj kapiji praznog ribnjaka okačena je sveže ubijena lisica, lokalni lovci se hvale svojim hmm... veštinama. 
Čegrtuše
Odlazim do Sakula, sledećeg sela koje kao da se svija oko svog ribnjaka, kao da ga u naručju drži, i taj ribnjak je mnogo udobniji dom brojnim pticama. Prvo mesto za osmatranje i bingo – plovka kašikara, poslednja od redovnih plovki koje ove godine još nisam video. Uz nju je i šiljkan, prelepi mužjak u punom svadbenom ruhu, sa sve izduženim sredušnjim repnim perima (što retko viđam, obično ih srećem još u mitarenju, kada im ta pera još nisu izrasla). Brojni i upadljivi labudovi grpci, među njima divlje guske, gluvare, čegrtuše, jedan mužjak zviždare, krdže – uz kašikare i šiljkane, čitav set plovki roda Anas zastupljen  je na ovom jezeru. Pomalo neočekivano, među svim ovim plovkama, koje se hrane na površini plitkih voda, je i nekoliko malih ronaca koji, kako im ime kaže, rone za hranom, pa obično biraju dublju vodu... tamo gde je Dunav širok kao more. Ptice raštrkane udaljenim muljevitim sprudom... obični galebovi i, uz njih... prvi vivci su se već vratili sa zimovanja!

Kling-klong! Dobio sam SMS od Čede, koji je od opovske Radio-Mileve saznao da sam mu jutros bio u ataru, pa se žalim kako nisam pronašao ritsku sovu. Čeda kaže, tu je još, dođi i pronaći ću ti je. 
Ritska sova
Povratak u Opovo i, posle najkraće moguće šetnje, Čeda podiže ruku, pokazuje: „Eno je“. Ma, baš tu sam i jutros bio, ali je, malo zaklonjeniju, nisam i primetio. Moja prva ritska sova u Zapadnom Palearktiku stpljivo trpi poglede i objektive dvogleda i foto-aparata. Nedaleko je i nekoliko utina, dremaju na suncu. 
Utina
Sredina je februara, a temperatura 20oC. I vreme za pobedničko pivo.

PS. Severno od Sakula, put je još uvek uokviren sada već pocrnelim snežnim smetovima višim od krova automobila.

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све