Пређи на главни садржај

Beljarica još jednom: otvoreno pismo gradonačelniku Beograda prof. dr Zoranu Radojičiću


Poštovani gradonačelniče Radojičiću,

Povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa, koji se obeležava kako bi se ukazalo na značaj i neophodnost njihovog očuvanja, hteo bih da vas podsetim na jedno obećanje koje ste izrekli prošle godine, a povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, kada ste najavili da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni. 

Citiram: „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazali ste i dodali da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način.

A ovo me područje posebno brine jer je gradu neophodno zbog zaštite od poplava, zbog čega sam i jedan od inicijatora pokretanja procedure za njegovu zaštitu, tamo još 2010. u okviru projekta „Krila širom Balkana“ koji je koordinirala međunarodna asocijacija BirdLife International i podržala Evropska komisija, a Gradski Sekretarijat za životnu sredinu prepoznao njegov značaj i prihvatio inicijativu.


Može biti da sam vašu najavu zaštite Beljarice i šireg forlanda loše shvatio? Meni je to zvučalo kao da će se desiti u skorijem periodu, nekoliko meseci, na prvom zasedanju Skupštine grada Beograda, no nakon sada već 8 meseci mi se sve više čini da sam ponovo ispao naivan, te da izjava nije ni imala svrhu da najavi skoru zaštitu, već samo da stvori prigodnu iluziju da se Grad time bavi, kao kada ste ono jednom nahranili vrapce, ali se niste potrudili da se potom hranilice redovno dopunjavaju.

Da utvrdim kakvo je sada stanje biodiverziteta beljaričkog čiju ste zaštitu onomad najavili, otišao sam juče tamo. To je prostrano plavno područje između Dunava i nasipa, na najširem mestu preko 2,1 km široko. Nastanjuje ga više od 180 vrsta ptica, od kojih sam ja tamo juče opazio par odraslih belorepana, drugog orla s plenom u kandžama, omanjom ribom. Pa i mladog jastreba u niskom nadletanju jata pataka, koje su s lakoćom prozrele i prezrele njegovo neiskustvo, toliko da se nisu ni štrecnule od jastreba 2 m iznad glave. Da, i preko 30 zviždara, zlatočelih plovki koje se kod nas u većem broju sreću tek dole na Dunavu niže Kladova, dok se oko Beograda retko viđaju, a i tada samo po 2-3 ptice. 

Ovo područje nastanjuje i 60 vrsta sisara, no oni se ipak teže viđaju. Kako bilo, sreo sam čuvara nasipa koji je potvrdio moja očekivanja: dabrovi su se vratili na Beljaricu. Našao je oglodan i zašiljen jasen, kao da ce neko njime neko probosti vampira, a kasnije je opazio omanjeg dabra kako halapljivo žvaće. 


Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju i zvanični predlog za zaštitu 18,6 km2 podunavskih plićaka i šuma 2014. godine (iznad). U proleće 2021 (više od 7 godina otkako je Zavod podneo predlog za zaštitu), vi ste najavili da će Forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićen. Jedino što se od tada desilo jeste širenje divlje gradnje na područje budućeg Predela izuzetnih odlika, toliko da je samo nakon vaše izjave tu niklo 30-ak ilegalnih vikendica.

Nadam se da ćete pre kraja svog mandata ubrzati proceduru da se Forland leve obale Dunava nadje na dnevnom redu zasedanja Skupštine grada. Ili ćete još jednom da nahranite vrapce?

Srdačno vaš,

Dragan Simić, ekolog

Liga za ornitološku akciju 

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog ...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све