Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard

Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica.

Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume.

Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog obilaska ovog terena. Od Boljetina vozim uzvodno i polako se vraćam kući, obilazeći kasnije Labudovo okno (i zbog tog skretanja ukupno pređem nekih 400 km). Ali možete doći i dan ranije: u selu Dobra (uzvodni kraj ture, 140 km od Beograda) postoji gostinska kuća Artemida (400 m od Dunava) i porodični pansion Cvetković (na obali Dunava), a 6 km pre Dobre, na obali rečice Čezave leži kamp Asin, pa možete baš tu da prespavate i da se sutra u sam cik zore bacite u ptičarenje. 

Skretanje sa magistralnog puta je označeno za Boljetin (44,540039°N, 22,030813°E), a sledi ubrzo posle jednog od tunela – pazite da ga ne prođete. Na pojedinim delovima (bliže Boljetinu), asfalt Zaboravljenog puta je u velikoj meri izlomljen teškim kamionima punim bukovih stabala (ma koliko nelegitimno, još uvek napola-legalno posečenih u parku), dok u severnom, šumskom delu trase nije toliko loš.

Nakon skretanja za Boljetin, put se spušta do mosta (označenog međunarodnom oznakom Dunavske biciklističke rute za Golubac). Možete parkirati pored i pogledati kanjon Boljetinske reke sa vaše desne strane, pravu geološku čitanku. Ovo je bilo prvo zaštićeno geološko nalazište na području Đerdapa, nastalo duž raseda nastalog usecanjem Boljetinske reke u sedimentne stene. Vidljivi slojevi sedimenata taloženi su od pre oko 160 do oko 145 miliona godina, kada je ovo područje bilo deo okeana Tetis. Razni glavonošci (amoniti i belemniti) su tada nastanjivali okean, o čemu svedoče njihovi fosilizovani ostaci, koji se još uvek otkrivaju u stenama. Ali vaš razlog da obiđete kanjon je vodenkos koji se tamo gnezdi i uz malo sreće, možda ćete čak naići i na strnadicu kamenjarku. Ostale vrste uključuju potočnu plisku i sivu senicu.

Odatle pratite putokaz međunarodne Dunavske biciklističke rute, pređite most i nastavite uzbrdo. Ovo je veoma produktivno područje uglavnom otvorenih ili poluotvorenih staništa, gde su ptice brojne i lako ih je uočiti. Obične vrste ovde su batokljun, rusi svračak, šumska ševa, vuga i grlica. Nešto teže, ali unutar realističnih očekivanja su vinogradska strnadica, daurska lasta i senica šljivarka. Među mogućim vrstama su i strnadica kamenjarka, vijoglava, siva i zelena žuna, osičar i orao kliktaš. Lokalne retkosti obuhvataju ušatu ševu (posmatrao je početkom decembra) i crvenoglavog svračka (početkom juna, ali verovatno još na seobi).

Posle 8 kilometara stižete do najviše deonice Zaboravljenog puta, na 500 m n.v., gde se nalazi i raskrsnica, levo za rezervat Šomrda (zemljani put), desno asfalt za selo Dobra (i dalje, Golubac) – držite desno. Vrh Šomrdski Kamen (810 mnv) je severni rub areala božikovine (Ilek akuifolium), reliktne zimzelene vrste, u Srbiji i jedino njeno nalazište u Đerdapu.

Ali, kao što sam rekao, držite desno, niz severnu padinu i uđite u šumu za narednih 11 kilometara. Prvo ćete naići na čiste bukove šume na višim padinama (ispod) koje se postepeno mešaju sa hrastom kitnjakom i običnim grabom, javorom i jasenom dok se spuštate, a na nižim padinama su čiste šume hrasta kitnjaka (sasvim ispod).

Jednom sam pokušao da ovuda prođem u januaru. Brinuo me je led na putu na strmijoj južnoj padini, ali je to ujedno i sunčana strana i bila je prohodna. Pre nego što sam prešao na blago nagnutu, šumovitu severnu padinu, imao sam sreću da sretnem čuvare parka, koji su me upozorili na dubok sneg unutar senke golih krošnji, koji je bio prepreka čak i za njihove džipove, pa sam se istim putem vratio.

Većina ptica koje sam sreo bila je unutar jaruga, u unutrašnjim krivinama puta, posebno u višoj, bukovoj šumi. Ne mogu da kažem da li je to stanište zaista bogatije, ili je to zbog manje bočnih grana, pa je vidljivost bolja (verovatno ovo drugo). Na tim višim padinama sam našao najbolje detliće, kao što su planinski detlić, te crna i siva žuna. Srednji i mali detlić su uglavnom bili u nižoj, hrastovoj šumi. Takođe, ta deonica prolazi pored impozantnog vrha Sokolovac (626 m n.v.; obratite pažnju na bele čiope).

Češće vrste uključuju batokljuna, malog slavuja, drozda pevača, dugokljunog puzića, rusog svračka, vugu. Nešto manje uobičajene, ali realistične vrste uključuju šumskog zviždaka, belovratu muharicu, sivu senicu, goluba dupljaša, šumsku sovu. Ovde živi i mala muharica, retka gnezdarica Srbije, koja naseljava pretežno gusto obrasle jaruge u blizini potoka. 

I na kraju stižete do obale Dunava i dobrog asfalta magistralnog puta. Donji Milanovac, gde se nalazi sedište parka, je sa vaše desne strane, dok su Dobra, Golubac, kao i Beograd (oko 155 km odatle) sa vaše leve strane. 

Ako želite da obiđete rutu od Dobre, krećući se nizvodno, uzvodni kraj Zaboravljenog puta leži istočno od Dobre. Skrenite desno posle trećeg mosta sa jarko crvenom ogradom (brojeći onaj u Dobri kao prvi) i pratite međunarodni znak Dunavske biciklističke rute za Donji Milanovac i Kladovo. Skretanje sa Đerdapske magistrale je na 44,629390°N 21,959730°E.