DVOGLED I VESLO

akvarel (c) Szabolcs Kokay Ibarska magistrala, u žarena na junskom suncu... Dajem migavac, skrećem sa nje. - A što idemo ovuda? - Pa, to je neka prečica... Vozim polako, zavojitim seoskim putem... šumarci hrasta, živice i livade, usamljeno drveće... pa sve sporije... tu bi negde trebala biti... Pratim pogledom bandere duž puta i ptice na žici... lasta... golub grivaš... eno je! Stajem uz put, otvaram prozor – žega žurno ulazi – prinosim dvogled očima: - Modrovrana! - Kako si znao!?..... Znao si! - ..pa nisi valjda zaista mislila da je prečica? Modrovrana Coracias garrulus je odozdo nebeskoplava, odozgo riđekestenjasta. A čak i da kolorit nije dovoljan, još je i prilično malobrojna, do 20 parova u Vojvodini i do 45 parova u srednjoj Srbiji, pa joj još i brojnost opada, i kod nas i u svetu. Uz to, Bugarska je slične veličine kao Srbija, a brojnost modrovrane u Bugarskoj je oko 2000 parova. I Mađarska je slične veličine, a oni imaju skoro 1000 parova. I sada se vratite u Srbi...

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje. Čim sam izašao iz šume, ugledam ogromnog leptira crno-belih krila.... ili pre, pupavca (dole), šarenu i ćubastu pticu sušnih i sunčanih ovorenih područja. Na žicama stoji mala ptica, izgleda... trepteljka... neispruganih bokova... poljska trepteljka i...