Deliblatska peščara u maju

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.

Čim sam izašao iz šume, ugledam ogromnog leptira crno-belih krila.... ili pre, pupavca (dole), šarenu i ćubastu pticu sušnih i sunčanih ovorenih područja. Na žicama stoji mala ptica, izgleda... trepteljka... neispruganih bokova... poljska trepteljka i jedan od ornitoloških specijaliteta Deliblatske peščare. Nedaleko je još jedna ptica travnatih prostranstava, crnoglava travarka (sasvim dole) na žbunu, dok sa žica pored puta insekte vreba rusi svračak.

akvareli (c) Szabolcs Kokay

Neiskusnom oku peščara izgleda kao šuma okružena livadama... a nije! I sama šuma je sađena i poprilična je anomalija – jedino hrast može da pripada podneblju, ali još veći deo je pod borom, koji bi, prirodno, rastao tek u planinama, dok je bagrem već potpuni uljez, invazivni došljak iz Severne Amerike. Najvrednija područja su zato ona pod stepskom, zeljastom vegetacijom, u kojoj se posebno izdvaja kovilje, belih metlica koje kao da svetlucaju, kao da isijavaju sunce. Na pesku se voda ne zadržava, sva prođe u dublje slojeve, pa je tlo sušno, a letnje žege izražene, i upravo te karakteristike, osunčani i sušni otvoreni tereni sa raštrkanim žbunovima i drvećem, privlače neobičnu i u drugim našim područjima retku kombinaciju toploljubivih vrsta, više karakterističnih za Sredozemlje, nego za oštru kontinentalnu klimu.

Kroz tu sušnu travu hoda jedna barska ptica – siva čaplja. Po opreznom hodu i nagnutoj glavi, vidim da ona lovi... ali šta? I to u travi? Kasnije ću se posavetovati s lokalnim stručnjakom za ptice, koji nagađa da možda lovi krupne skakavce. U svakom slučaju, neočekivan prizor.

Put je usečen u peščane dine obrasle niskom travom i retkim žbunovima i sav prekriven pčelaricama, nebeskoplavim pticama žutog grla i kestenjastoriđih leđa, pa čekamo da se sklone i propuste nas. U niskom i brzom kližućem letu među drvećem nestaje poveći soko smeđesivih leđa... retki stepski soko! Srbiju nastanjuje oko 60 parova, ili skoro 15% evropske populacije ove globalno ugrožene vrste, što je velika odgovornost za državu koja stremi Evropi, pa mora i dokazati da na polju zaštite prirode deli iste vrednosti (a koliko ih zaista deli, pogledajte na primerima Kopaonika i Stare Planine).

Malo dalje, dva mišara kruže u termalu, toplim uzlaznim vazdušnim strujama. Mišar je jedna od najčešćih ptica grabljivica, pa zato retko privlači više pažnje, što se može pokazati pogrešnim... Pažljivo studiram ove ptice dvogledom. Jeste, niža je (obični) mišar, ali viša je definitivno drugačija... slične veličine, ali užih i dužih krila, zaobljenijih letnih pera.... i odozgo svetloriđeg repa! Retki riđi mišar, koji se tek u poslednje dve decenije počeo gnezditi u Srbiji (isprva samo na jugoistoku – Staroj Planini, Vlasini, Dukatu) i koji se sve češće viđa i sada već sumnja na gnežđenje i u Delibatskoj peščari.

	NAZIVI VRSTA:
Crnoglava travarka	Saxicola torquata	Common Stonechat
Grlica	Streptopelia turtur	European Turtle Dove
Pčelarica	Merops apiaster	European Bee-eater
Poljska trepteljka	Anthus campestris	Tawny Pipit
Pupavac	Upupa epops	Eurasian Hoopoe
Riđi mišar	Buteo rufinus	Long-legged Buzzard
Rusi svračak	Lanius collurio	Red-backed Shrike
Siva čaplja	Ardea cinerea	Grey Heron
Stepski soko	Falco cherrug	Saker Falcon
Vuga	Oriolus oriolus	Golden Oriole