DVOGLED I VESLO

1500 km duž puteva Gudžarata ili deset dana s dvogledom od svitanja do zalaska Sunca... Zamor (ljudskog) materijala se s kilometrima i nespavanjem polako taloži, tragovi dvogleda oko očiju sve su izraženiji (naivni bi to nazvali podočnjacima, ali šta ćemo s nadočnjacima?), no, i lista ptica sve je duža. Decembarsko popodne u Dasadi zatiče nas kako sasvim pristojnim asfaltom, između pšeničnih polja i mimo kamiljih zaprega, džipsijem grabimo ka severoistoku. Cilj za danas: kritično ugroženi vivak balegar Vanellus gregarius . Kritično ugrožen je najviša kategorija na međunarodnoj Crvenoj listi , i ako želite da vidite neku od tih vrsta, bolje je da požurite. photos copyright  ©  ms. & mr. albicilla Na vodovima pokraj puta stoji indijska modrovrana (gore), nešto dalje je i par bramanskih čvoraka , u travi nestaju sivi frankolini (dole), na poljima su runovrate rode i srednje bele čaplje , a u daljini su i dva sarus-ždrala – ogromne ptice, dvostruko veće od “našeg” ždrala ,

Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39): Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa: spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište. A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (čitav jug SAD) i tadašnje rasprostranjenje (jedna do dve šume), potrebnu površinu gnezdilišne teritorije (poveliku), razloge niskog reproduktivnog uspeha (glad), učestvovao u snimanju zvuka i 30 sec. dugog filma o ovoj vrsti, i bio i ostao jedini čovek na planeti koji je ikada prstenovao sada izumrlu belokrilu žunu. Napravio je i akcioni plan zaštite poslednje južnjačke šume močvarnog čempresa u kojoj je još uvek živelo sedam parova žuna kada je, 1934, prvi put posetio područje, plan koji je podrazumevao kompromis sa drvnom industrijom i proglašenje prvog nacionalnog parka na jugu. Na mestu te