Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39):
A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (čitav jug SAD) i tadašnje rasprostranjenje (jedna do dve šume), potrebnu površinu gnezdilišne teritorije (poveliku), razloge niskog reproduktivnog uspeha (glad), učestvovao u snimanju zvuka i 30 sec. dugog filma o ovoj vrsti, i bio i ostao jedini čovek na planeti koji je ikada prstenovao sada izumrlu belokrilu žunu.
Napravio je i akcioni plan zaštite poslednje južnjačke šume močvarnog čempresa u kojoj je još uvek živelo sedam parova žuna kada je, 1934, prvi put posetio područje, plan koji je podrazumevao kompromis sa drvnom industrijom i proglašenje prvog nacionalnog parka na jugu. Na mestu te šume danas je plantaža soje. Predstavnici industrije su zaštitarima - koji su obezbedili i sredstva da se zemlja otkupi - otvoreno rekli: ‘We are just money grubbers. We are not concerned ... with ethical considerations.'
Kada je u već posečenoj šumi, na drvosečama neinteresantnom stablu jasena, ostala samo jedna ženka koja se 1943. u sezoni gnežđenja beznadežno oglašavala, iz Njujorka se odazvala tužna ekspedicija ornitologa na poklonjenje ptici Gospoda Boga, što je bilo jedno od brojnih imena ove žune. Džim Taner je kasnije doktorirao na belokriloj žuni, i do kraja karijere (umro je 1991) ostao najveći živi stručnjak za jednu neživu vrstu.
Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa: spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište.
A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (čitav jug SAD) i tadašnje rasprostranjenje (jedna do dve šume), potrebnu površinu gnezdilišne teritorije (poveliku), razloge niskog reproduktivnog uspeha (glad), učestvovao u snimanju zvuka i 30 sec. dugog filma o ovoj vrsti, i bio i ostao jedini čovek na planeti koji je ikada prstenovao sada izumrlu belokrilu žunu.
Napravio je i akcioni plan zaštite poslednje južnjačke šume močvarnog čempresa u kojoj je još uvek živelo sedam parova žuna kada je, 1934, prvi put posetio područje, plan koji je podrazumevao kompromis sa drvnom industrijom i proglašenje prvog nacionalnog parka na jugu. Na mestu te šume danas je plantaža soje. Predstavnici industrije su zaštitarima - koji su obezbedili i sredstva da se zemlja otkupi - otvoreno rekli: ‘We are just money grubbers. We are not concerned ... with ethical considerations.'
Kada je u već posečenoj šumi, na drvosečama neinteresantnom stablu jasena, ostala samo jedna ženka koja se 1943. u sezoni gnežđenja beznadežno oglašavala, iz Njujorka se odazvala tužna ekspedicija ornitologa na poklonjenje ptici Gospoda Boga, što je bilo jedno od brojnih imena ove žune. Džim Taner je kasnije doktorirao na belokriloj žuni, i do kraja karijere (umro je 1991) ostao najveći živi stručnjak za jednu neživu vrstu.
Коментари
Постави коментар