Пређи на главни садржај

U potrazi za pticom Gospoda Boga

Tragom fotografije kampa Džima Tanera (1937-39):

Morao sam da podelim ovu sliku jednog ornitološkog kampa: spreda je šatorsko krilo, pozadi je auto ... verujem da je Paja Patak upravo takav vozio, sa onim gepekom što se otvara u sedište.

A njegov vlasnik, Džim Taner, je za tri godine istraživanja belokrilih (ili kljovokljunih - ivory-billed) žuna prešao 45.000 km, otkrio njihovo istorijsko (čitav jug SAD) i tadašnje rasprostranjenje (jedna do dve šume), potrebnu površinu gnezdilišne teritorije (poveliku), razloge niskog reproduktivnog uspeha (glad), učestvovao u snimanju zvuka i 30 sec. dugog filma o ovoj vrsti, i bio i ostao jedini čovek na planeti koji je ikada prstenovao sada izumrlu belokrilu žunu.

Napravio je i akcioni plan zaštite poslednje južnjačke šume močvarnog čempresa u kojoj je još uvek živelo sedam parova žuna kada je, 1934, prvi put posetio područje, plan koji je podrazumevao kompromis sa drvnom industrijom i proglašenje prvog nacionalnog parka na jugu. Na mestu te šume danas je plantaža soje. Predstavnici industrije su zaštitarima - koji su obezbedili i sredstva da se zemlja otkupi - otvoreno rekli: ‘We are just money grubbers. We are not concerned ... with ethical considerations.'

Kada je u već posečenoj šumi, na drvosečama neinteresantnom stablu jasena, ostala samo jedna ženka koja se 1943. u sezoni gnežđenja beznadežno oglašavala, iz Njujorka se odazvala tužna ekspedicija ornitologa na poklonjenje ptici Gospoda Boga, što je bilo jedno od brojnih imena ove žune. Džim Taner je kasnije doktorirao na belokriloj žuni, i do kraja karijere (umro je 1991) ostao najveći živi stručnjak za jednu neživu vrstu.

Ознаке

Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik...
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све