DVOGLED I VESLO

EuroBirdwatch se svake godine održava tokom prvog vikenda u oktobru. U Srbiji, gde se se organizuje od 2005, preko 520 učesnika je na preko 50 izleta posmatralo preko 160.000 jedinki u okviru 111 vrsta ptica.  Vodomar © Miloš Popović Liga za ornitološku akciju Srbije - Evropski vikend posmatranja ptica na Ušću, Beograd Vođa terena: albicilla Trajanje ptičarenja: jedan sat, do sat i po, izuzetno i duže - već prema raspoloženju učesnika i ljubaznosti ptica Sastanak 1. oktobra na parkingu na Ušću (kod picerije Asteriks), sa leve (zapadne strane) ujutru u 9.30 sati. Tu se, između broda-restorana Aleksandar (desno) i kasarne rečne mornarice (levo), nalazi skelet dvospratnog splava koji nikada nije završen i s koga se pruža dobar pogled na naspramnu Konjsku adu (Malo Ratno ostrvo), njene obale i ptice močvarice koje ih koriste za odmor. Očekuje se sunčano vreme, ujutru 12oC, a u toku dana i do 24oC. Priručnik za identifikaciju vrsta će biti obezbeđen. Ako možete, ponesite ...

Prošlog meseca, u Indoneziji je čovek stupio na Mesec - ili bar zamalo... Foto: Birdtour Asia Naime, Britanac Tom Gullick (levo) je broj vrsta ptica koje je posmatrao u prirodi, slobodne i nepovređene, popeo na 8900 (jeste, osam hiljada devet stotina), ili skoro 90% svih vrsta na planeti. I, treba li dodati, više no ma ko drugi, ikada, od početka sveta i veka. Većina ptičara pravi ‘životnu’ listu, koja uključuje sve vrste ikada identifikovane žive i u prirodi (moja je negde između 600 i 700, nisam stigao da nakon puta u Indiju uporedim tamo posmatrane ptice s onim afričkim, da vidim koliko imam preklapanja). Kako ste par desetina vrsta već imali prilike da posmatrate/upoznate i pre nego ste se počeli baviti njima, otuda lista praktično nikad ne kreće od nule, što je ohrabrujuće za početnike. Isprva vaša lista brzo raste, ali kada taj tempo uspori, pridodati novu vrstu donosi sve više zadovoljstva. Mnogi se tu ne zaustavljavu pa prave godišnje liste, liste pojedinih lokaliteta il...

photos copyright  ©  ms. & mr. albicilla Ne volim da se budim ako je napolju još mrak. Ma, to baš mrzim. I evo me na odmoru kako navijam sat (okay, telefon) na 5.30 – prerano, kako će se pokazati, ali prosto nisam znao kada izlazi to %$54#” sunce.  Sutradan, u sam cik zore, vozim oštrim krivinama kroz maslinjake (cik zore je ono doba kada se uglavnom razdanilo, ali suncu još ni traga – iz nekog neobjašnjivog razloga, ptice baš vole to vreme). Pogledom klizim po tlu ispod krošnji. Preključe sam tu video dve kamenjarke – moje prve ikada; vrstu koja je u Srbiji na ivici izumiranja, pa je čak i iz spiska lovne divljači izbrisana sa obrazloženjem: “ne postoji populacija koja se može loviti”. Nema ih. Pametnije od mene, kunjaju u nekom žbunu. (Ipak se malo brinem za svoju reputaciju: muškarac koji je uzbuđen zbog susreta sa – kamenjarkom???!) Zato me na putu dočekuje zec. Nešto kasnije i par stotina metara više (verovatno sam već na oko 1000 mnm), vozim kroz kamenjar k...

Popodne odmiče dok se niz serpentine spuštam ka močvari. Iza nje je kamenolom, ispred nje Argostolski zaliv, desno skupina borova, levo eukaliptusa. Posmatram sa glavnog puta. Isprva ništa pomena vredno, nekoliko malih belih i sivih čaplji , jedan vodomar … da li će mi on biti ‘najbolja’ ptica?  Spram makijom obraslog brda u pozadini spuštaju se – krila! Jako dugačka i irazito uska (iako je moj jedini albatros bio – prepariran, u Robertsovoj kolekciji u Transvalskom muzeju, to mi je bila prva asocijacija u pogledu proporcija krila), predugačka i preuska čak i za jednog sokola – osim morskog sokola .  Morski soko Falco eleonorae , copyright © Todor Todorov Prilično retka ptica – na planeti postoji jedva oko 6000 parova, koju ja posmatram tek drugi put (prvi je bio na Sitoniji 1994). Najveći deo populacije se gnezdi po grčkim ostrvima (i još ponegde po Sredozemlju). Za razliku od drugih sokolova, gnezde se kolonijalno (grupno) i, da tu ne bude kraj, ne gnezde se u pr...