Prošlog meseca, u Indoneziji je čovek stupio na Mesec - ili bar zamalo...
Naime, Britanac Tom Gullick (levo) je broj vrsta ptica koje je posmatrao u prirodi, slobodne i nepovređene, popeo na 8900 (jeste, osam hiljada devet stotina), ili skoro 90% svih vrsta na planeti. I, treba li dodati, više no ma ko drugi, ikada, od početka sveta i veka.
Većina ptičara pravi ‘životnu’ listu, koja uključuje sve vrste ikada identifikovane žive i u prirodi (moja je negde između 600 i 700, nisam stigao da nakon puta u Indiju uporedim tamo posmatrane ptice s onim afričkim, da vidim koliko imam preklapanja). Kako ste par desetina vrsta već imali prilike da posmatrate/upoznate i pre nego ste se počeli baviti njima, otuda lista praktično nikad ne kreće od nule, što je ohrabrujuće za početnike. Isprva vaša lista brzo raste, ali kada taj tempo uspori, pridodati novu vrstu donosi sve više zadovoljstva.
Mnogi se tu ne zaustavljavu pa prave godišnje liste, liste pojedinih lokaliteta ili regiona, čak mesečne ili dnevne liste. Budući dosta globalno nastrojen, uz posebnu sklonost ka Starom svetu, ja pravim liste zoogeografskih regiona, pa sam otvorio zapadnopalearktičku, afrotropsku i indomalajsku listu (regioni).
Neki posmatrači svoju listu beleže u ključ za određivanje vrsta, tako što pored pasusa o toj vrsti upišu datum prvog opažanja, lokaciju i broj opaženih primeraka; drugi je vode u svesci, treći u kompjuteru...
Gdegod je beležili, da bi se kvalifikovala za vašu listu, ptica mora da bude dobro osmotrena i sa sigurnošću identifikovana. Mrtve ptice, primerci uhvaćeni u mrežu radi prstenovanja, u kavezu ili na TV-u ne važe. Recimo, na terenu ste sa stručnjakom za grabljivice koji tačku na nebu koju vi jedva razaznajete, ležerno određuje kao sokola lastavičara. Ako ste pticu jedva videli, te ne smatrate da biste je na osnovu toga mogli i sami sledeći put prepoznati, takvo opažanje nije dovoljno dobro da uđe u vašu listu. Ili, u grupi ste i neko pred vama poplaši pticu i identifikuje je, ali sve što ste vi videli je nešto što je mahalo krilima pre nego je nestalo – ne važi (što posebno boli ako se radi o retkoj vrsti)!
A evo zašto treba posetiti npr. Izrael: Eilat je mesto sa veoma izraženom seobom grabljivica, roda i pelikana, tzv. migratorno “usko grlo”. Samo je teško odlučiti se…
Foto: Birdtour Asia
Naime, Britanac Tom Gullick (levo) je broj vrsta ptica koje je posmatrao u prirodi, slobodne i nepovređene, popeo na 8900 (jeste, osam hiljada devet stotina), ili skoro 90% svih vrsta na planeti. I, treba li dodati, više no ma ko drugi, ikada, od početka sveta i veka.
Većina ptičara pravi ‘životnu’ listu, koja uključuje sve vrste ikada identifikovane žive i u prirodi (moja je negde između 600 i 700, nisam stigao da nakon puta u Indiju uporedim tamo posmatrane ptice s onim afričkim, da vidim koliko imam preklapanja). Kako ste par desetina vrsta već imali prilike da posmatrate/upoznate i pre nego ste se počeli baviti njima, otuda lista praktično nikad ne kreće od nule, što je ohrabrujuće za početnike. Isprva vaša lista brzo raste, ali kada taj tempo uspori, pridodati novu vrstu donosi sve više zadovoljstva.
Mnogi se tu ne zaustavljavu pa prave godišnje liste, liste pojedinih lokaliteta ili regiona, čak mesečne ili dnevne liste. Budući dosta globalno nastrojen, uz posebnu sklonost ka Starom svetu, ja pravim liste zoogeografskih regiona, pa sam otvorio zapadnopalearktičku, afrotropsku i indomalajsku listu (regioni).Neki posmatrači svoju listu beleže u ključ za određivanje vrsta, tako što pored pasusa o toj vrsti upišu datum prvog opažanja, lokaciju i broj opaženih primeraka; drugi je vode u svesci, treći u kompjuteru...
Gdegod je beležili, da bi se kvalifikovala za vašu listu, ptica mora da bude dobro osmotrena i sa sigurnošću identifikovana. Mrtve ptice, primerci uhvaćeni u mrežu radi prstenovanja, u kavezu ili na TV-u ne važe. Recimo, na terenu ste sa stručnjakom za grabljivice koji tačku na nebu koju vi jedva razaznajete, ležerno određuje kao sokola lastavičara. Ako ste pticu jedva videli, te ne smatrate da biste je na osnovu toga mogli i sami sledeći put prepoznati, takvo opažanje nije dovoljno dobro da uđe u vašu listu. Ili, u grupi ste i neko pred vama poplaši pticu i identifikuje je, ali sve što ste vi videli je nešto što je mahalo krilima pre nego je nestalo – ne važi (što posebno boli ako se radi o retkoj vrsti)!
Foto: Ivan Stevović
A evo zašto treba posetiti npr. Izrael: Eilat je mesto sa veoma izraženom seobom grabljivica, roda i pelikana, tzv. migratorno “usko grlo”. Samo je teško odlučiti se…
Коментари
Постави коментар