DVOGLED I VESLO

Usled višestrukog autorstva nad ornitološkim podacima, čitav tekst je copyright © Liga za ornitološku akciju Srbije . Svako neovlašćeno umnožavanje je zabranjeno . Počelo je zaleđenog februara 1996. Noćne temperature su već duže vreme bivale uveliko ispod minus deset - sve smrznuto, Dunavom plove sante leda. Sedeo sam u jugu na onom parkingu na Ušću i uporno zurio u tmurno nebo. Kada bi se šoferka zaledila, štedeći gorivo usred embarga na uvoz, nisam palio motor – već primus, da odmrznem staklo, koliko-toliko zgrejem kola, sve vreme pazeći da ne zapalim sedište. I tako pokušavam da odledim svoju osmatračku čauru, napolju škripi sneg pod đonovima nekog šetača u perjanoj jakni... ugledam njegovo zapanjeno lice, sledim pogled i ugledam Čitu kako zavoznim veslima pokreće alaski čun onako kako je to uvek radio – samo u kupaćim gaćama.  Nije mi bio prvi put da ga vidim, ali jeste prvi na toj temperaturi. Ipak, nisam se previše iznenadio, samo sam se osmehnuo – to je Čita. Ne se

Već smo na Pančevačkom mostu, a još ne znamo gde ćemo. U Banat svakako.  Kako moram da se vratim do podneva, raspoloživo vreme sužava izbor: Baranda. Ružičasti nesit na ribnjaku u Barandi, 2007, foto Pat Bartley To je svojevrsna prestonica wetland birdinga u okolini Beograda. Naime, ribnjački kompleks između Barande i Sakula , sa preko 1000 ha, po veličini je drugi u Srbiji. Ja sam ga ‘otkrio’ pre sedam godina, mada sam i ranije tu dolazio, ali tada sam dve sezone proveo obilazeći ovo područje od jeseni do proleća i prateći seobu i zadržavanje ptica močvarica , pa tu posmatrao manja jata ždralova , kašičara , pa ražnjeve , zamalo i do deset hiljada gusaka, te po nekoliko hiljada pataka, vranaca i čaplji. Kako je krajem zime 2007. bilo napunjeno novo jezero u Barandi, za samo desetak dana našlo se sasvim prekriveno pticama na prolećnoj seobi. Tog sam proleća tu posmatrao i svog jedinog ružičastog nesita , kod nas tek retku lutalicu. U Sakulama je jezero okruženo brojnim pecar