Jutro se proteglo u dan ispunjen telefoniranjem Orionu koji je već pet dana i dve posete tehničara kasnije i dalje nesposoban da mi obezbedi trajniji ili protočniji signal, što je njihova ugovorna obaveza, ali zato znaju da mi traže 7000 din. u slučaju da poželim da prevremeno raskinem ugovor sa sramno nesposobnim provajderom. I tako, poprilično nadrndan, odem da potražim sebi parče neba prepuno ptica – na jednom od najuzbudljivijih mesta za ptičarenje u Beogradu, na deponiji u Vinči! Vozim asfaltom koji se kruni duž veštačkog brda koje se presipa i duž čijeg grebena sede obični galebovi , a uz njih i pokoji morski . Blještavo beli i tako čisti, kao da se venišom kupaju, a hrane se na mestu koje važi za suštu suprotnost od blještavog, belog i čistog. Naime, baš sada negde su završili jesenje mitarenje i zamenili sva pera novima, pa su još čistiji i belji nego obično. Nešto ih uznemiri (verovatno jedan od malobrojnih pasa lutalica koji šetaju unaokolo) pa se podiž