Пређи на главни садржај

Nova oprema: modularni durbini Swarovski


Swarovski Optik je prošle jeseni predstavio svoju novu generaciju durbina (teleskopa). Modeli ATX/STX (prvi imaju okular pod uglom u odnosu na objektiv, a drugi “pravolinijski”), otišli su korak dalje u odnosu na ranije. Kod starijih generacija ste mogli da promenite okular i, s njim, uvećanje, ali ne i izbor tipa durbina: pravolinijski (sada STX) ili “uglasti” (sada ATX). Od prošle godine možete kombinovati dva okulara koji u sebi sadrže uglasti ili pravolinijski element durbina, sa tri različita objektiva, dolazeći do šest mogućih kombinacija sa Swarovision tehnologijom. 

Modularni durbini iz porodice ATX/STX praktično znače da, uz postojeći okular, naknadno možete da dokupite novi objektiv, pa možete imati teleskope različitih namena, od onih sa velikim prečnikom objektiva za tmurne zimske dane, pa sve do laganih modela pogodnih za putovanja (najlakša verzija teži 1585 g). Dodajte na to da se ovi durbini razdvajaju na dva, približno jednaka dela, pa su otuda i jednostavniji za pakovanje u ručnom prtljagu. Pored dva opisana okulara, ponudu zaokružuju tri verzije objektiva sa prečnicima od 65, 85 i 95 mm, koji se sa objektivima spajaju bajonetom, kao objektivi s foto-aparatom, pa je zamena jednog drugim praktično trenutna.

Novi modeli su i ergonomski pogodniji za korišćenje. Naime, kod starijih generacija, uoštravanje je uvek bilo na sredini, ali je izmena uvećanja (tj. promenljive žižne daljine - zoom) bila na samom okularu, pa je trebalo pomerati ruku napred-nazad, što ometa posmatranje i dovodi do gubitka ptice iz vidnog polja. Sada su oba prstena na sredini tela durbina (na “struku”), pa možete manipilisati i oštrinom slike i uvećanjem takoreći istovremeno, bez pomeranja ruke, sve vreme zadržavajući pogled na ptici.

“Field flattener” sočiva omogućavaju podjednako oštru sliku od jednog do drugog ruba slike, što do posebnog izražaja dolazi kada posmatrate s najsnažnijim uvećanjima i, posledično, najsuženijim vidnim poljem. Inovativna optička podloga, zaključno s HD sočivima, nudi izrazite kontraste i zasićenost bojama, kao i veliku rezoluciju slike pri digiscopingu. U pogledu zooma, ATX/STX durbini nude raspone 25-60×65 i x85, kao i 30-70×95; te vidno polje širine 41 m na 1000 m udaljenosti pri uvećanju od 25x. Srazmerno veliki odmak oka od okulara omogućava udobno posmatranje kroz naočari. Premazi SWARODUR i SWAROTOP poboljšavaju reprodukciju boja i prijem svetla u sumraku ili magli, dok premaz SWAROCLEAN sprečava prianjanje prljavštine o stakla. 

Ova porodica durbina dopunjena je i novim rešenjima za digiscoping (fotografisanje kroz durbin), koja su razvijana uporedo s teleskopima, što je dovelo do jednostavnog i za upotrebu brzog sistema. U ponudi su dva fotografska adaptera koji omogućavaju da se durbin koristi kao objektiv foto-aparata: TLS APO apochromatic telefoto objektiv je adapter za ambicioznije DSRL foto-aparate sa izmenljivim objektivima; dok je preklopni adapter DCB II namenjen za kompaktne, džepne aparate (ograničenje: upotrebljiva su uvećanja objektiva foto-aparato samo do 4 puta). TLS APO praktično znači da ili gledate okom, ili sliku vidite na ekranu foto-aparata (samo ili-ili); dok preklopno svojstvo adaptera DCB II nudi mogućnost podizanja i dalje fiksiranog foto-aparata radi posmatranja okom, kao i brzo spuštanje radi fotografisanja kroz durbin.

Nastavak: Zavodljiva težina lakoće: durbin Swarovski STX
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između ...
Постави коментар
Прикажи све

Grčka: vodič za ptičarenje oko Halkidikija

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons) Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim. Dakle, ako želite na ptičarenje u Grčku, najbolje vreme za posetu je druga polovina aprila i prva polovina maja, do kada se većina selica još zadržava u zemlji, dok su stanarice uveliko zauzete gnežđenjem i primetnim oglašavanjen teritorije. Ukoliko želite da kombinujete ptičarenje s kupanjem, u proleće je more još uvek prehladno, pa razmotrite kraj avgusta i prvu polovinu septembra, kada je izražena jesenja seoba – jedino što ptice tada nemaju potrebu da obeležavaju teritorije i time skreću pažnju na sebe. Kako nam je Halkidiki (i susedni zaliv Thermaikos)...
Постави коментар
Прикажи све

Šta Cigani, pederi i kormorani imaju zajedničko?

Veliki vranci duž obala Lima snimljeni tokom autorovih istraživanja ptica vodenih staništa. Foto (3) Nenad Dučić. Godinama se o kormoranima, odnosno vrancima (reč kormoran potiče od latinskog corvus marinus – morska vrana), šire laži, u čemu je nedavno učestvovala i b92, ne samo prenoseći govor mržnje i poziv na istrebljenje („izlovljavanje“) ovih ptica, već i izvrtanjem verovatno jedine tačno navedene činjenice u originalnoj vesti Glasa Zapadne Srbije. Vest koji nam nudi GZS navodi kako su „kormorani ... ovih dana, kao i ranijih godina, bukvalno rasterali ribare sa obala Lima“. Kakvi su ti limski ribolovci koje su ptice rasterale? Da li se njihovoj deci vršnjaci u školi smeju kao onima čiji očevi panično beže od ptica?  GZS dalje lamentuje: „uprkos jadikovkama ribara da masovno uništavaju ribu njihovo izlovljavanje je strogo zabranjeno“. Naravno da je zabranjeno. Izlovljavanje kormorana ne bi bilo ništa manje od namernog uništenja populacije ili dela popula...
Постави коментар
Прикажи све