DVOGLED I VESLO

Dok ispod kokosove palme meditiram o ptičarenju i smislu života, zapenušano Karipsko more orošava slani povetarac. Svako malo, pokoji američki smeđi nesit (Pelecanus occidentalis) proleti nisko iznad talasa. Nalazim se u Puerto Viehu de Talamanki, na krajnjem jugoistoku Kostarike. Duboko udišem miris soli, znatno intenzivniji nego na Sredozemlju, i to komentarišem svom saputniku. On kaže: „Možda ga gandža koju oni momci puše čini tako jakim“.     Nastavljamo do prihvatilišta za lenjivce gde, čekajući početak ture s vodičem, sedam u kafe. S visokog drveta iznad bašte pada lišće pa, sećajući se saveta iz putničkog vodiča, proveravam krošnju da nisu tukani ili majmuni drekavci, ali ništa ne vidim... ups, nešto drugo pada, malo na moje lice, poput mladeža Sindi Kraford i, hrpa veličine pesnice, pored mene. Konobar žurno dolazi izvinjavajući se: „Nisam vas video, inače bih vas upozorio da ne sedate tu, taj sto pripada onoj zelenoj iguani [Iguana iguana] gore“.  Kad nas pokak

Otvaram svoju staru terensku beležnicu: Ahmedabad, Gudžarat, zapadna Indija; prva beleška je od 24. novembra 2010. i kaže “belogrudi vodomar (Halcyon smyrnensis) 1”.   To mi je bila nova vrsta, za kojom sam već ranije bezuspešno tragao na rubu njenog areala u zapadnoj Turskoj. [Ova priča o mom prvom susretu s Indijom nastala je negde u zimu 2011.] Venčanje među muslimanskim življem Gudžarata, foto Dušanka Stoković-Simić Globalna ptičarska konferencija Pre nego što nastavim, moram da napravim digresiju i pojasnim da sam bio pozvan na Global Bird Watchers Conference u Džamnagar. Isprva sam to “global” gledao s izvesnom sumnjom, koju će ubrzo razvejati prisustvo učesnika od Filipina do Novog Zelanda, od Poljske do Južne Afrike i od SAD do Argentine – teško da je moguće biti mnogo globalniji od toga. Ptičarska konferencija: ulaz u salu, foto Dedy Istanto Konferencija se zvanično bavila migracijama ptica, ali je, nezvanično, bila podjednako posvećena