Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...
Još nekoliko zaveslaja, mimo ehinocistisom prekrivenih topola (Echinocystis je južnoamerička lijana, preneta kao ukrasna biljka, potom je podivljala i širi se, a pokazala se vrlo invazivnom... i doprinosi utisku da ste u Amazoniji)...
Još nekoliko zamaha krilima, pored ukotvljenog čamca sa koga je niko i ne primećuje... i moj suveslač je krajičkom oka ugledao krupnu pticu, ali je, udubljen u svoje brige, nije i video...
Foto © C. Gomersall (RSPB)
Često sam tu posmatrao belorepana, posebno zimi, kada lovi patke na otvorenoj vodi... Nekom prilikom jedrio je toliko nisko nada mnom, da sam, s dvogledom na očima, imao utisak da sam mu uhvatio pogled, da se gledamo oči u oči, orao i ja. Drugom prilikom sam ga gledao kako na sprudu uz ostrvo čerupa lovinu. Moj suveslač ga je u jesenjoj magli iznenadio kajakom, prišavši mu na svega nekoliko metara, a orao na obali širi krila, da njima zakloni ulovljenu patku, kao da mu kaže, briši, ova je moja, nađi sebi drugu!
Možda najimpresivniji susret bio je sa dve ptice, letele su uporedo nad obalom reke, naspram Dorćola, onda se uhvatile za kandže, uzajamno zakovitlale u vazduhu, otpustile, svaka katapultirana na svoju stranu, da potom nastave dalje uporedo.... Možete li zamisliti orlušine od pet kilograma i dva i po metra raspona krila kako se kovitlaju u vazduhu! Volt Vitmen je još 1881. u svojim stihovima takvo ponašanje američkog beloglavog belorepana (koje čak nije ni video, već interpretirao opis), tumačio udvaranjem.
U nedavnoj anketi, koju su među stručnjacima sproveli ornitolozi Rob Simons i Džon Mendelson, sakupljeno je 107 opisa ovakvog ponašanja, kod čak 39 vrsta grabljivica. Preko 80% opisa ukazuje na agresivno ponašanje vlasnika teritorije spram uljeza. Do takvog kovitlaca obično dolazi tokom sukoba, u kom teritorijalna ptica tera uljeza, a ovaj je, da izbegne povredu, hvata za kandže; ali, nakon sukoba se rastaju, svaki orao na svoju stranu. A moje ptice su se zakovitlale i drugi put, pa nastavile let zajedno; očigledno upareni mužjak i ženka.
Jedan zaveslaj i jedan zamah krilima kasnije, i najveći orao Evrope nestaje među krošnjama, neprimećen... po visini leta sudeći, nestaje da bi sleteo na neku osmatračnicu unutar ostrva, da odatle vreba ribu koja ulazi u rukavce i bare da se mresti...
Možda najimpresivniji susret bio je sa dve ptice, letele su uporedo nad obalom reke, naspram Dorćola, onda se uhvatile za kandže, uzajamno zakovitlale u vazduhu, otpustile, svaka katapultirana na svoju stranu, da potom nastave dalje uporedo.... Možete li zamisliti orlušine od pet kilograma i dva i po metra raspona krila kako se kovitlaju u vazduhu! Volt Vitmen je još 1881. u svojim stihovima takvo ponašanje američkog beloglavog belorepana (koje čak nije ni video, već interpretirao opis), tumačio udvaranjem.
U nedavnoj anketi, koju su među stručnjacima sproveli ornitolozi Rob Simons i Džon Mendelson, sakupljeno je 107 opisa ovakvog ponašanja, kod čak 39 vrsta grabljivica. Preko 80% opisa ukazuje na agresivno ponašanje vlasnika teritorije spram uljeza. Do takvog kovitlaca obično dolazi tokom sukoba, u kom teritorijalna ptica tera uljeza, a ovaj je, da izbegne povredu, hvata za kandže; ali, nakon sukoba se rastaju, svaki orao na svoju stranu. A moje ptice su se zakovitlale i drugi put, pa nastavile let zajedno; očigledno upareni mužjak i ženka.
Jedan zaveslaj i jedan zamah krilima kasnije, i najveći orao Evrope nestaje među krošnjama, neprimećen... po visini leta sudeći, nestaje da bi sleteo na neku osmatračnicu unutar ostrva, da odatle vreba ribu koja ulazi u rukavce i bare da se mresti...
Коментари
Постави коментар