Пређи на главни садржај

Kanu-safari na Ratnom ostrvu, 2

Veslam kanu uz Ratno ostrvo (na obali se kaže veslam u kanuu, ali na vodi se tako ne govori - veslam kanu, full stop)... Preda mnom, ogromna ptica leti nisko, mašući krilima... što je neobično jer tako krupne ptice obično štede energiju jedreći, tek neznatno pomerajući pokoje perce...


Još nekoliko zaveslaja, mimo ehinocistisom prekrivenih topola (Echinocystis je južnoamerička lijana, preneta kao ukrasna biljka, potom je podivljala i širi se, a pokazala se vrlo invazivnom... i doprinosi utisku da ste u Amazoniji)...


Još nekoliko zamaha krilima, pored ukotvljenog čamca sa koga je niko i ne primećuje... i moj suveslač je krajičkom oka ugledao krupnu pticu, ali je, udubljen u svoje brige, nije i video...
Foto © C. Gomersall (RSPB)

Često sam tu posmatrao belorepana, posebno zimi, kada lovi patke na otvorenoj vodi... Nekom prilikom jedrio je toliko nisko nada mnom, da sam, s dvogledom na očima, imao utisak da sam mu uhvatio pogled, da se gledamo oči u oči, orao i ja. Drugom prilikom sam ga gledao kako na sprudu uz ostrvo čerupa lovinu. Moj suveslač ga je u jesenjoj magli iznenadio kajakom, prišavši mu na svega nekoliko metara, a orao na obali širi krila, da njima zakloni ulovljenu patku, kao da mu kaže, briši, ova je moja, nađi sebi drugu!

Možda najimpresivniji susret bio je sa dve ptice, letele su uporedo nad obalom reke, naspram Dorćola, onda se uhvatile za kandže, uzajamno zakovitlale u vazduhu, otpustile, svaka katapultirana na svoju stranu, da potom nastave dalje uporedo.... Možete li zamisliti orlušine od pet kilograma i dva i po metra raspona krila kako se kovitlaju u vazduhu! Volt Vitmen je još 1881. u svojim stihovima takvo ponašanje američkog beloglavog belorepana (koje čak nije ni video, već interpretirao opis), tumačio udvaranjem.

U nedavnoj anketi, koju su među stručnjacima sproveli ornitolozi Rob Simons i Džon Mendelson, sakupljeno je 107 opisa ovakvog ponašanja, kod čak 39 vrsta grabljivica. Preko 80% opisa ukazuje na agresivno ponašanje vlasnika teritorije spram uljeza. Do takvog kovitlaca obično dolazi tokom sukoba, u kom teritorijalna ptica tera uljeza, a ovaj je, da izbegne povredu, hvata za kandže; ali, nakon sukoba se rastaju, svaki orao na svoju stranu. A moje ptice su se zakovitlale i drugi put, pa nastavile let zajedno; očigledno upareni mužjak i ženka.

Jedan zaveslaj i jedan zamah krilima kasnije, i najveći orao Evrope nestaje među krošnjama, neprimećen... po visini leta sudeći, nestaje da bi sleteo na neku osmatračnicu unutar ostrva, da odatle vreba ribu koja ulazi u rukavce i bare da se mresti...
Ознаке:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik
Постави коментар
Прикажи све

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog
Постави коментар
Прикажи све

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između
Постави коментар
Прикажи све