Пређи на главни садржај

Koji je to soko-vrabac-šta-god? (8)

Svako malo dobijem jedno od onih pitanja. Najnovije je bilo: “Mala grabljivica veličine vrapca, nekakav soko? Srećem ga po gradu često. Po boji liči na stepskog sokola, ali je jako mali. Koji je to soko?”

 Nije nego, soko veličine vrapca, da smo u jugoistočnoj Aziji, Africi ili Južnoj Americi, pa da pričamo... Nezadovoljan mojim odgovorom da takvo nešto u Srbiji jednostavno ne postoji, te da se verovatno samo radi o lošem opisu vetruške, nesuđeni ptičar nastavlja: “Uh kad mi neko kaže da nešto ne postoji... dakle imao sam tu pticu kući i odnegovao, odrasla je veličine vrapca, kljun je kukast kao kod grabljvica, ima pogled grabljvice, siva je kao stepski soko, ima kandže grabljivice. Osim one koju sam ja odnegovao (ispala je iz gnezda) nalazio sam i mrtve u prirodi...videcu da vam postujem fotku ako je nadjem”

Naravno, slika se nikad nije materijalizovala. Ali ako je ptica zaista tolika, onda je verovatno svračak, a zbog obojenosti – ženka, ali on se nikako ne sreće često po gradu. Ja se i ne sećam da sam ga ikad video u gradu, iako bih mogao da ga zamislim po novobeogradskim utrinama (što i nije tipično gradsko stanište...). Nesuđeni ptičar se više nije oglasio.

Jedan od problema s kojim se početnici često sreću je neuspeo pokušaj da opišu šta su videli (kao kad vam žena opisuje automobil, pa kaže “trula višnja” – i stane, dosta je valjda). Ne znaju na šta da obrate pažnju, niti kako da to opišu, a ipak, jedno od najvećih zadovoljstava u ptičarenju leži upravo u identifikaciji na terenu, tj. sposobnosti da tačno odredite vrstu posmatrajući/osluškujući u prirodi. Vrsta se identifikuje na osnovu izgleda, staništa koje nastanjuje (ipak, ne zaboravite da ptice imaju krila i znaju da osvanu gde im se niko normalan ne bi nadao), ponašanja te pesme i glasanja. Dakle, obratite pažnju na ISAPizgled, stanište, aktivnost i pesmu.

Koliko da se ne kitim tuđim perjem, dodaću i da sam ovaj ISAP sistem identifikacije (ako neko ume da sklopi neki anagram od toga, pucajte slobodno, ja nisam umeo da smislim nešto lakše za pamćenje) priredio razrađujući dalje, pregrupišući i kombinujući mozgalice ornitologa Rodžera Torija Petersona i Keneta Njumena – nisam ga izvorno izmislio. No, i točak je davno otkriven, sve što vam danas preostaje je da dizajnirate novu radkapnu.

IZGLED


Građa i veličina
Građa tela je nešto što zahteva bar zrnce iskustva da bi bilo uočeno i kako-tako opisano, ali je pitanje ‘kako je ptica građena’ ključno za tačno određivanje vrste. Da li je pufnasta kao crvendać ili vitka poput pliske? Kako drži telo kada stoji: skoro horizontalno, iskošeno, skoro vertikalno, vertikalno?

Veličinu ptice je na terenu teško proceniti pa je najbolje da je uporedite sa nekom drugom pticom opaženom u blizini, tj. nekom drugom pticom - za koju znate šta je...

Oblik i boja kljuna
Oblik kljuna govori o načinu ishrane ptice. Kakav joj je kljun – dugačak i tanak kao kljun zviždaka (insekti), kratak i kupast kao kod vrapca (zrnevlje), izdužen, bodežu nalik kljun čaplje (riba), ili povijen kao sokolov (meso)?

Dužina i boja nogu
Građa nogu govoru o načinu života i otuda o vrsti ptice. Najduže noge imaju čaplje i rode – ptice koje se hrane gacajući po barama, a na drugom kraju lestvice su čiope koje se hrane u vazduhu, sleću jedino na svoje gnezdo i imaju najmanje noge u svetu ptica.

Perje i karakteri
Koje je boje vaša ptica? Većina ptica je ‘svetlija odozdo i tamnija odozgo’ ali postoje li karakteristične boje, odnos svetlo-tamnih površina na krilima, nadrepku i repu, svetlije i tamnije pruge na glavi? Obično nije važno da upamtite kompletan raspored boja na ptici, dovoljno je da znate one ključne odlike, tzv. karaktere. Ali da karaktere i zapamtite, trebaće vam i vreme i iskustvo.

STANIŠTE

U kom staništu je ptica opažena?  U ravnici, pobrđu ili visoko u planini (da li znate nadmorsku visinu, približno)?  Da li je bila na vodi (reka, jezero, močvara?), na peščanoj ili šljunkovitoj plaži, na muljevitoj obali? U tršćaku ili šikari, na livadi ili sveže uzoranoj njivi, u živici, peščari, šumi (listopadnoj, četinarskoj, mešovitoj, retkoj, gustoj?)? Ili na tresavi, kršu, litici ili siparu podno nje, visokoplaninskim pašnjacima i rudinama? Ili je bila u tzv. veštačkim staništima poput ribnjaka, šećeranskih kolektora, đubrišta, rudarskih kopova i jalovišta, naseljenih mesta, duž saobraćajnica?

Osim ‘makro-staništa’, zabeležite i ‘mikro-stanište’: viđena na tlu (u retkoj ili gustoj travi, visokoj ili niskoj, kontinuiranoj ili rascepkanoj, ili na goloj zemlji) ili u krošnji (nisko ili visoko, na stablu ili spoljnim granama)?

AKTIVNOST

Šta ptica radi? Traga za hranom? Da li je lovi u vazduhu, da li je vreba sa grane, da li je traži na kori drveta ili ispod nje, na tlu, na površini vode ili roni za njom?

Leti? Da li duboko ponire i uzdiže se kao detlić, ili brzo i pravolinijski kao vodomar?

Hoda? Korača, skakuće, gaca po mulju, pliva? Da li korača kao čavka, ili skakuće kao vrabac?

PESMA I GLASANJE

Iskusni ptičari će većinu malih pevačica poznati po pesmi (ali ja nisam od tih...), iako ih po gustim krošnjama uopšte ne vide. Svrha pesme je u odbrani teritorije od suparničkog mužjaka, te privlačenju ženke i snaženju veze unutar para. Pevanje dostiže vrhunac tokom prolećnih zora i šetnja šumom već obećava pravi koncert. Ukoliko ne možete da odredite vrstu po sluhu, pratite pesmu da locirate pticu radi vizuelne identifikacije. Na internetu možete pronaći snimke pesama i glasanja svih ptica naše zemlje, ali osluškivanje na terenu je ipak nezamenljivo.

I, ne, pojma nemam kakav je to vrabac zlopogleđa.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ptičarenje za početnike (15): durbin

Durbin Swarovski u Lazarevom kanjonu Iako neupućeni mešaju pojmove ’dvogled’ i ’durbin’ i koriste ih kao sinonime, durbin nije isto što i dvogled – nekako je više ’jednogled’. Ja se radije služim izrazom ’durbin’ nego ’teleskop’ (i na engleskom se taj, iako adekvatan, termin izbegava jer sugeriše astronomsku optiku, pa se obično naziva ’spotting scope’ ili samo ’scope’). Ostavimo li terminologiju po strani, dugo sam izbegavao da početnicima preporučim kupovinu durbina, pa tako i pisanje o toj temi. Isprva vam durbin zaista ne treba, dvogled je sasvim dovoljan. No, kada se virus ptičarenja udobno smesti u vama, poželećete ga... Durbin je od neprocenjive koristi kada se ptici ne može dovoljno prići – kada je u udaljenoj krošnji, na otvorenoj vodi ili muljevitom sprudu; ili kada ptici ne treba suviše prići – poput para na gnezdu. Durbin će vam omogućiti i da odredite koji je plen roditelj doneo gladnom ptiću ili starost ptica grabljivica detaljnim posmatranjem perja. Zbog velik

Nacionalni park Đerdap: obronci Šomrde

Foto (4) Julien Birard Čak i među zaštićenim područjima Srbije, nacionalni park Đerdap odskače očuvanošću prirodnih staništa. Oko 70 procenata površine parka obraslo je listopadnom šumom, a ostalo su pretežno livade i krečnjačke litice. U parku je zabeleženo oko 170 vrsta ptica. Zaboravljeni put je deonica od 19 km nekada glavne regionalne rute (vozeći se tuda, teško ćete u to poverovati). Kada je Đerdapska magistrala izgrađena 1986. godine, ovaj je skoro nestao sa mapa, iz sećanja, ali i iz opštinskog budžeta za održavanje puteva. Trasa Zaboravljenog puta povezuje sela Boljetin i Dobra, najpre (idući iz Boljetina) prolazeći kroz livade Kulmature sa zabranima i ponekim voćnjakom šljiva, jabuka ili krušaka, pa dalje na sever, kroz tamne i stare bukove šume. Moja uobičajena taktika je da pre zore krenem iz Beograda sve do kanjona Boljetinske reke, na nizvodnom kraju ture, oko 170 km ili dva i po sata. Usput dopunite rezervoar u Golupcu, da vam se ne bi desilo što i meni tokom prvog

Beogradsko Podunavlje – pet najboljih mesta za posmatranje ptica

U Beogradu se dvadesetak mesta izdvaja po svojoj popularnosti među lokalnim posmatračima ptica. Neki ta mesta odabiraju spram bogatstva ptičjeg sveta, drugi zbog blizine stanovanja i dostupnosti, treći po omiljenom tipu staništa... U ovom vodiču ću pokušati da predstavim neka od njih, na Dunavu ili u plavnoj zoni reke. Beograd se nalazi na spoju Panonske nizije i pobrđa Šumadije, na spoju dve velike reke, kao i po sred seobenih puteva ptica. Od proleća 2009. i poslednje revizije IBA projekta u Srbiji, beogradske reke su, pod nazivom „Ušće Save u Dunav“, u Kembridžu potvrđene za područje od međunarodnog značaja za ptice ili Important Bird Area (skraćeno IBA). Kvalifikacione vrste su bile najveći orao Evrope – belorepan, mali vranac i gak, te prisustvo više od 20.000 ptica močvarica na zimovanju (od toga, i do 7000 malih vranaca, ili 10% njihove ukupne evropske populacije). IBA „Ušće Save u Dunav“ zahvata skoro 10.000 ha i skoro 50 km tokova reka, plus plavne zone između